Slo­bo­da me­di­ja i bez­bjed­nost no­vi­na­ra ugro­že­ni su u ci­je­lom re­gi­o­nu, a na­pa­di na me­dij­ske po­sle­ni­ke mo­ra­ju se tre­ti­ra­ti kao na­pa­di na sve gra­đa­ne, po­ru­če­no je sa kon­fe­ren­ci­je pred­stav­ni­ka no­vi­nar­skih or­ga­ni­za­ci­ja iz ze­ma­lja Za­pad­nog Bal­ka­na u Pod­go­ri­ci.
Pred­sjed­nik Hr­vat­skog no­vi­nar­skog dru­štva Sa­ša Le­ko­vić sa­op­štio je da su u re­gi­o­nu za­bi­lje­že­ni broj­ni na­pa­di i ne­ko­li­ko ubi­sta­va no­vi­na­ra, ko­ja još ni­je­su ri­je­še­na, kao što je slu­čaj ubi­stva glav­nog ured­ni­ka li­sta „Dan” Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Le­ko­vić je po­ru­čio da se na­pa­di na no­vi­na­re ti­ču svih gra­đa­na.
– Na­ša po­ru­ka gra­đa­ni­ma u svim dr­ža­va­ma re­gi­o­na je­ste da je no­vi­nar­stvo je­dan od te­melj­nih stu­bo­va de­mo­krat­skog dru­štva, a ugro­ža­va­nje slo­bo­de me­di­ja te na­pa­di na no­vi­na­re ni­je­su sa­mo na­pa­di na me­di­je i no­vi­na­re, već na­padi na sve gra­đa­ne – is­ta­kao je on.
Sma­tra da je onaj ko do­pu­šta ugro­ža­va­nje me­dij­skih slo­bo­da i na­pa­de na no­vi­na­re i ne ka­žnja­va na­pa­da­če, iako za to ima me­ha­ni­zme i ala­te, od­go­vo­ran za ugro­ža­va­nje ele­men­tar­nih ljud­skih slo­bo­da svih gra­đa­na.
Pred­stav­nik udru­že­nja „BH no­vi­na­ri” Ar­man Fa­zlić ka­zao je da je veb-plat­for­ma www.safejournalist.net, ko­ja je ju­če pred­sta­vlje­na, na­mi­je­nje­na pr­ven­stve­no žr­tva­ma na­pa­da ko­ji ga tu mo­gu pri­ja­vi­ti, ali i svim no­vi­na­ri­ma i me­dij­skim rad­ni­ci­ma, kao i ci­vil­nim ak­ti­vi­sti­ma i eks­per­ti­ma ko­ji is­tra­žu­ju slu­ča­je­ve na­pa­da na no­vi­na­re.
Pred­sjed­nik Udru­že­nja no­vi­na­ra Ma­ke­do­ni­je Na­ser Sel­ma­ni uka­zao je da je ne­ka­žnji­vost na­pa­da na no­vi­na­re naj­ve­ći pro­blem, is­ti­ču­ći da si­stem pro­iz­vo­di ne­ka­žnji­vost zbog svo­jih in­te­re­sa. On je kon­sta­to­vao da su u pret­hod­nom pe­ri­o­du u Ma­ke­do­ni­ji za­bi­lje­že­ni na­pa­di na no­vi­na­re čak i od stra­ne po­li­ca­ja­ca.
Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Ne­za­vi­snog udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je Sve­to­zar Ra­ko­vić sma­tra da ključ­ni raz­log ko­ji do­pri­no­si na­pa­di­ma na no­vi­na­re do­la­zi iz po­li­tič­ke sfe­re. On je re­kao da su u pro­te­klom pe­ri­o­du u Sr­bi­ji naj­vi­ši dr­žav­ni zva­nič­ni­ci di­rekt­no vri­je­đa­li no­vi­na­re na pres kon­fe­ren­ci­ja­ma, či­me su uti­ca­li na to da jav­no mnje­nje to per­ci­pi­ra kao pri­hva­tlji­vo po­na­ša­nje.
Pe­trit Čo­la­ku iz Udru­že­nja no­vi­na­ra Ko­so­va ka­zao je da je na Ko­so­vu naj­ve­ći pro­blem ne­do­sta­tak ugo­vo­ra o ra­du za no­vi­na­re, ka­šnje­nje za­ra­da i cen­zu­ra.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta me­di­ja Cr­ne Go­re Ma­ri­ja­na Ca­mo­vić ka­za­la je da je za­je­di­nič­ko is­tra­ži­va­nje u ze­mlja­ma re­gi­o­na po­ka­za­lo da no­vi­na­ri i me­dij­ski rad­ni­ci ima­ju ne­si­gu­ran po­sao, te da je vi­še od po­lo­vi­ne an­ke­ti­ra­nih me­dij­skih rad­ni­ka oci­je­ni­lo da se nji­hov eko­nom­ski po­lo­žaj po­gor­ša­va. Vi­še od po­lo­vi­ne is­pi­ta­ni­ka iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ma­ke­do­ni­je i Cr­ne Go­re ka­za­lo je da cen­zu­ra uti­če na nji­hov rad, a isti stav ima­lo je i oko 40 od­sto is­pi­ta­ni­ka iz Sr­bi­je i 30 od­sto nji­ho­vih ko­le­ga sa Ko­so­va.
– Osim u BiH, vi­še od po­lo­vi­ne an­ke­ti­ra­nih no­vi­na­ra is­ta­klo je da po­sto­ja­nje mo­guć­no­sti gra­đan­ske tu­žbe zbog kle­ve­te uti­če na nji­hov rad. No­vi­na­ri raz­li­či­to ko­ri­ste pra­vo na slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma. Ta­ko ga u BiH i Sr­bi­ji znat­no ko­ri­ste, a u Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji ne ta­ko če­sto. Čak 78 od­sto an­ke­ti­ra­nih no­vi­na­ra na Ko­so­vu is­ta­klo je da su in­sti­tu­ci­je od­bi­le da im da­ju tra­že­na do­ku­men­ta, a taj pro­ce­nat je ma­nji u dru­gim dr­ža­va­ma, ali ta­ko­đe pri­lič­no vi­sok – na­ve­la je ona.A.O.