Svaki drugi građanin Crne Gore smatra da se ljekarima, zdravstvenim radnicima, policajcima i carinicima mora ponuditi novac ili usluga da bi radili svoj posao, pokazalo je istraživanje Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM). Prema tom istraživanju, svaki treći građanin imao je lično iskustvo sa korupcijom, što predstavlja drastično povećanje u odnosu na 2013, kada ih je bilo 11,1 odsto.
Glavni metodolog CEDEM-a Miloš Bešić kazao je da 64 odsto građana smatra da je korupcija u Crnoj Gori izražen problem. Naveo je da 66,9 odsto građana na osnovu ličnih iskustava formira stav o korupciji.
– Lična iskustva su postala ključni izvor na osnovu koga građani procjenjuju da li u društvu ima korupcije. Ako pogledamo trend, vidimo da su lična iskustva sa 40 odsto 2013. porasla na 66, 9 odsto ove godine. To je jedna veoma dramatična razlika – istakao je Bešić.
Kako je pojasnio, u protekle četiri godine došlo je do velikog porasta broja onih koji su rekli da su imali ličnih iskustava sa korupcijom, na 28,6 odsto, u odnosu na 2013. godinu kada je taj procenat iznosio 11,1 odsto.
– Od onih koji su imali kontakt sa određenim službama, prilikom posjete ljekaru, 40,1 odsto ispitanika kaže da su koristili veze i poznanstva, plus četvrtina onih koji su davali novac ili poklone, što kumulativno predstavlja jako visok procenat od 65 odsto – istakao je Bešić.
Kao moguće razloge povećanja broja ličnih iskustava, Bešić je naveo „oslobađanje građana“ da govore o korupciji jer je došlo do javnih priznanja o učestvovanju u korupciji.
– Smatram da je do porasta prijavljivanja ličnih iskustava u koruptivnim radnjama došlo zbog nekoliko velikih slučajeva korupcije koji su rasvijetljeni, došlo je do priznanja visokorangiranih pojedinaca u društvu da su učestvovali u korupciji. Takva situacija proizvodi reakciju kod građana gdje lakše identifikuju i lakše govore o korupciji – kazao je Bešić u pi-ar centru.
Bešić je kazao da veliki broj građana smatra da je u javnim službama prisutna praksa davanja i primanja mita i da bi javni službenici uzimali novac ili poklone.
– Da skoro nijedan javni službenik ne uzima novac ili poklone smatra samo 4,5 odsto građana. Da to rade neki javni službenici vjeruje 30,1 odsto, da to radi veliki broj njih smatra 30 odsto, a da to rade gotovo svi javni službenici vjeruje 14,1 odsto ispitanih – precizirao je on.
Bešić je istakao da preko 56 odsto građana smatra da se ljekarima i zdravstvenim radnicima mora ponuditi novac ili usluga da bi oni radili ono što treba da rade.
– Da se policajcima mora ponuditi novac ili usluga da bi radili ono što treba da rade vjeruje 50,4 odsto građana, onda slijede carinici 49,5 odsto, pa inspektori i sudije – pojasnio je Bešić.
On je kazao da 55,8 odsto građana kaže da se korupcija dešava zbog ustaljene navike i da je korišćenje veza i poznanstava posebno problematično. Bešić je naglasio da je spremnost da se prijavi korupcija opala u poslednje četiri godine za deset odsto, pa bi danas, kako je istakao, svega 30 odsto građana bilo spremno da prijavi ovu negativnu pojavu.
Bešić je objasnio da su razlozi neprijavljivanja korupcije uglavnom strah od posledica i stav da je ona teško dokaziva.
– Svaki peti građanin se boji da prijavi korupciju, svaki četvrti ne vjeruje da bi došlo do istrage, i više nego svaki četvrti smatra da je teško da se korupcija dokaže – naveo je metodolog CEDEM-a.
Trećina građana smatra da će ulaskom u Evropsku uniju nivo korupcije u Crnoj Gori ostati na približno istom nivou.
Bešić je rekao da građani Crne Gore nijesu zainteresovani za politiku kao što se smatra.A.O.
Poraslo povjerenje u medije
Bešić je kazao da je od 2013. do 2017. povećan stepen povjerenja u sve medije.
– Ljudi u manjoj mjeri prate politiku, ali oni koji prate medijima vjeruju u većoj mjeri nego što je to bio slučaj prije četiri godine – naveo je on.
Bešić je ukazao da su građani danas u nešto većoj mjeri spremni na radikalne političke akcije nego što je to bio slučaj prije četiri godine.
)){kind=small}
