STOK­HOLM–AN­KA­RA - Pred­sjed­nik Tur­ske Re­džep Ta­jip Er­do­gan op­tu­žen je u Šved­skoj za ge­no­cid, zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti i rat­ne zlo­či­ne, a tu­žbu je po­di­glo pet šved­skih po­sla­ni­ka. Kao raz­log je na­ve­de­na ulo­ga tur­skog pred­sjed­ni­ka u kr­va­vom su­ko­bu iz­me­đu tur­skih sna­ga i kurd­skih mi­li­ta­na­ta 2015. go­di­ne. Ovo je pr­va tu­žba pro­tiv pred­sjed­ni­ka Tur­ske po­dig­nu­ta u Šved­skoj.
Po­red Er­do­ga­na, tu­žbom je ob­u­hva­će­no još ne­ko­li­ko tur­skih zva­nič­ni­ka i mi­ni­sta­ra, me­đu ko­ji­ma i pre­mi­jer Bi­na­li Jil­di­rim.
– Sva­ko ko na­mjer­no uni­šti, dje­li­mič­no ili pot­pu­no, ne­ku et­nič­ku za­jed­ni­cu ili na­ci­ju, kriv je za ge­no­cid – na­vo­di se u tu­žbi. Sa­da je na dr­žav­nom tu­ži­o­cu da od­lu­či da li će po­kre­nu­ti is­tra­gu po op­tu­žbi ili ne. Uko­li­ko to ura­di, Šved­ska bi mo­gla da iz­da na­log za hap­še­nje Er­do­ga­na. Po­sla­nik Ani­ka Li­le­mets iz­ja­vi­la je da pod­no­si­o­ci tu­žbe od su­da tra­že da se Er­do­gan ka­zni zbog zlo­či­na pro­tiv čo­vječ­no­sti i zbog ge­no­ci­da. Njen ko­le­ga iz Par­ti­je ze­le­nih Karl Šli­ter na­da se da će i dru­ge evrop­ske ze­mlje raz­mo­tri­tri slič­ne tu­žbe.
U Šved­skoj je 2014. do­ne­sen za­kon ko­jim su dr­žav­nim su­do­vi­ma da­ta ovla­šće­nja u svim slu­ča­je­vi­ma zlo­či­na pro­tiv čo­vječ­no­sti bez ob­zi­ra gdje se zlo­čin do­go­dio. U mar­tu ove go­di­ne, Kan­ce­la­ri­ja za ljud­ska pra­va UN ob­ja­vi­la je iz­vje­štaj u ko­me se na­vo­di da su u pe­ri­o­du od ju­la 2015. go­di­ne do de­cem­bra 2016. go­di­ne na ju­go­i­sto­ku Tur­ske po­či­nje­na ma­sov­na uni­šta­va­nja, ubi­stva i broj­na dru­ga kr­še­nja ljud­skih pra­va.
Oru­ža­ni su­kob Kur­da i tur­ske voj­ske tra­je od 1984. go­di­ne. Pro­cje­nju­je se da je od po­čet­ka su­ko­ba do da­nas po­gi­nu­lo vi­še od 40.000 lju­di. Kur­di zah­ti­je­va­ju auto­no­mi­ju, dok Er­do­ga­no­va vlast sma­tra kurd­sku Rad­nič­ku par­ti­ju (PKK) te­ro­ri­stič­kom or­ga­ni­za­ci­jom.
Sdru­ge stra­ne, tur­ski pred­sjed­nik Re­džep Ta­jip Er­do­an iz­ja­vio je da će Tur­ska sma­tra­ti utje­šnim uko­li­ko EU ka­že da ta ze­mlja ne mo­že da bu­de pri­mlje­na u član­stvo i da je Tur­ska spo­sob­na da sto­ji na svo­jim no­ga­ma. Er­do­gan je u in­ter­vjuu za bri­tan­ski Bi-Bi-Si de­man­to­vao da je u toj ze­mlji uhap­še­no 150 no­vi­na­ra i pre­ci­zi­rao da su sve­ga dvi­je oso­be sa no­vi­nar­skim le­gi­ti­ma­ci­ja­ma u za­tvo­ru. Ka­ko se na­vo­di, ta nje­go­va tvrd­nja do­la­zi u mo­men­tu ka­da je di­rek­to­ru lo­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je Am­ne­sti in­ter­ne­še­nel i još de­vet oso­ba pro­du­žen pri­tvor, a oni su op­tu­že­ni da su čla­no­vi na­o­ru­ža­ne te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, iako ni­je na­ve­de­no ko­je tač­no. Oko 160 me­di­ja je za­tvo­re­no, a 2.500 me­dij­skih rad­ni­ka ot­pu­šte­no, a pre­ma Od­bo­ru za za­šti­tu no­vi­na­ra Tur­ska je naj­ve­ći tam­ni­čar no­vi­na­ra na svi­je­tu, na­vo­di Bi-Bi-Si. Er­do­gan sve to ospo­ra­va.
Vi­di­te, vi sa­da go­vo­ri­te vi­še od me­ne – ima­te vi­še slo­bo­de od me­ne. Tre­nut­no mi ne da­je­te pra­vo na slo­bo­du. Ra­di­te in­ter­vju sa mnom, ali mi ne da­je­te pri­li­ku da go­vo­rim. Ni­ko kod nas ni­je uhap­šen zbog no­vi­nar­stva, mo­ra­mo da ob­ja­vi­mo to. Opo­zi­ci­o­ni no­vi­na­ri pi­šu do­sta uvre­dlji­vih tek­sto­va o me­ni. To su ra­di­li i ne­dav­no, to­kom mar­ša (za­vr­še­nog u ne­dje­lju). Ti uvre­dlji­vi član­ci su još tu. Oso­be u za­tvo­ru ne­ma­ju zva­nje no­vi­na­ra. Ne­ki od njih su sa­ra­đi­va­li sa te­ro­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ne­ki su uhap­še­ni zbog po­sje­do­va­nja va­tre­nog oruž­ja, ne­ki zbog uni­šta­va­nja i pljač­ke ban­ko­ma­ta – re­kao je Er­do­gan. Go­vo­re­ći o čla­no­vi­na no­vi­nar­skog sin­di­ka­ta ko­ji su na ne­dav­no odr­ža­nom pro­te­stu uz­vi­ki­va­li „do­sta”, tur­ski pred­sjed­nik je us­tvr­dio da su no­si­li no­vi­nar­ske ozna­ke, ali da to ni­su bi­le zva­nič­ne no­vi­nar­ske le­gi­ti­ma­ci­je.
Broj uhap­še­nih no­vi­na­ra ni­je 170, kao što ka­že­te, to su la­ži. To stal­no po­na­vlja­mo – ka­zao je Er­do­an.
Go­vo­re­ći o opo­zi­ci­ji u Tur­skoj, on je re­kao da su se oni in­fil­tri­ra­li u pra­vo­su­đe, voj­sku, po­li­ci­ju i me­di­je.
Na taj na­čin su or­ga­ni­zo­va­li i po­ku­ša­li da iz­ve­du puč. Ra­di­će za­jed­no na ru­še­nju dr­ža­ve, a on­da će tra­ži­ti uto­či­šte kao no­vi­na­ri ka­ko bi se spa­si­li. To ni­je pri­hva­tlji­vo. Ne bo­ji­mo se tvrd­nji i pi­sa­nja o to­me – is­ta­kao je Er­do­gan.
Hap­še­nje no­vi­na­ra, po­ve­ća­lo je uz­bu­nu na me­đu­na­rod­nom ni­vou i po­ve­ća­lo stra­ho­ve da je slo­bo­da iz­ra­ža­va­nja po­ti­snu­ta pod Er­do­ga­nom. Ta za­bri­nu­tost ote­ža­va kan­di­da­tu­ru ze­mlje za član­stvo u EU, a Er­do­gan op­tu­žu­je Uni­ju da Tur­skoj „tra­ći vri­je­me”.
Mi smo lo­jal­ni na­šem svi­je­tu. Uko­li­ko EU otvo­re­no ka­že ‘ne mo­že­mo da pri­mi­mo Tur­sku u EU’, to je za nas olak­ša­va­ju­ća okol­nost. U tom slu­ča­ju po­kre­nu­će­mo naš plan B i C. EU nam ni­je neo­p­hod­na. Opu­šte­ni smo – na­gla­sio je Er­do­gan.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ve­ći­na gra­đa­na Tur­ske i ne že­li EU. –Jed­nom dav­no, za vri­je­me mog pr­vog man­da­ta kao pre­mi­je­ra, Tur­ska je bi­la opi­si­va­na kao ze­mlja ko­ja je ostva­ri­la ti­hu re­vo­lu­ci­ju za vri­je­me sa­mi­ta li­de­ra EU, a sa­da ta ista EU ne sa­mo da nas vi­še ne po­zi­va na sa­mi­te li­de­ra EU, već i tra­ći na­še vri­je­me. Ta­kva je tre­nut­na si­tu­a­ci­ja – na­veo je Er­do­gan.
Ka­ko je do­dao, ve­ći­na Tu­ra­ka vi­še ne že­li EU i vje­ru­je da je njen pri­stup EU ne­is­kren.
– Upr­kos sve­mu na­ve­de­nom, na­sta­vi­će­mo da bu­de­mo is­kre­ni sa EU još ne­ko vri­je­me. Vi­dje­će­mo šta će nam to do­ni­je­ti – re­kao je tur­ski pred­sjed­nik. Tan­jug–RTS


Gu­len: Ne­ću da bje­žim, oti­ći ću u Tur­sku

Mu­sli­man­ski sve­šte­nik Fe­tu­lah Gu­len, ko­ji ži­vi u eg­zi­lu u Pen­sil­va­ni­ji, a ko­ga Tur­ska op­tu­žu­je za or­ga­ni­zo­va­nje ne­u­spje­log po­ku­ša­ja pu­ča u ju­lu 2016, ka­že da ne pla­ni­ra da po­bjeg­ne iz SAD i da će pri­hva­ti­ti iz­ru­če­nje ako Va­šing­ton po­zi­tiv­no od­go­vo­ri na za­htjev An­ka­re za nje­go­vu eks­tra­di­ci­ju.
U in­ter­vjuu ko­ji je dao Roj­ter­su u obez­bje­đe­nom kom­plek­su u ko­jem ži­vi u Po­ko­no pla­ni­na­ma u Pen­sil­va­ni­ji, 79-go­di­šnji Gu­len po­ri­če tvrd­nju da na­mje­ra­va da po­bjeg­ne u Ka­na­du ka­ko bi iz­bje­gao iz­ru­če­nje, ko­ju je tur­ska vla­da iz­ni­je­la u fe­bru­a­ru.
– Te gla­si­ne uop­šte ni­su tač­ne. Ako SAD sma­tra­ju pri­mje­re­nim da me iz­ru­če, oti­ći ću u Tur­sku – re­kao je Gu­len.
Ipak, on je iz­ra­zio na­du da ad­mi­ni­stra­ci­ja ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Do­nal­da Tram­pa ne­će do­zvo­li­ti nje­go­vo iz­ru­če­nje, po­go­to­vu na­kon što je biv­ši sa­vjet­nik za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost Majkl Flin pod­nio ostav­ku sa­mo ne­ko­li­ko ne­dje­lja na­kon Tram­po­ve ina­u­gu­ra­ci­je.
Flin se ina­če otvo­re­no za­la­gao za Gu­le­no­vu eks­tra­di­ci­ju.
Gu­len ka­že da mu je žao Fli­na, ali pri­zna­je da bi nje­go­va ostav­ka mo­gla da po­mog­ne u nje­go­vom slu­ča­ju.
Mu­sli­man­ski sve­šte­nik je osu­dio ja­ča­nje vla­sti tur­skog pred­sjed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na i kon­tro­lu nad me­di­ji­ma, na­zvav­ši ga dik­ta­to­rom, a isto­vre­me­no je po­zvao Tram­po­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju i evrop­ske vla­de da uči­ne vi­še ka­ko bi ohra­bri­le us­po­sta­vlja­nje po­li­tič­kih slo­bo­da u Tur­skoj.
– Ako Er­do­gan ču­je sna­žan glas iz SAD ili Evrop­ske uni­je, Evrop­skog par­la­men­ta, ko­ji ka­že ovo što vi ra­di­te je po­gre­šno, vaš pra­vo­sud­ni si­stem ne funk­ci­o­ni­še , on­da će on mo­žda pro­mi­je­ni­ti mi­šlje­nje –na­veo je Gu­len.
S dru­ge stra­ne, on je po­zdra­vio po­li­tič­ku opo­zi­ci­ju u Tur­skoj i is­ta­kao da bi bi­lo ka­kav no­vi na­por da se Er­do­gan uklo­ni s vla­sti tre­ba­lo da bu­de uči­njen pu­tem mir­nih pro­te­sta i iz­bo­ra, a ne na ne­de­mo­krat­ske na­či­ne.
– Ni­ka­da ni­sam po­dr­ža­vao puč ili svr­ga­va­nje – is­ta­kao je Gu­len.Sput­njik


Uhap­še­no 50 hi­lja­da lju­di

Tur­ski pred­sjed­nik je dao in­ter­vju Bi-Bi-Si­ju sko­ro go­di­nu da­na na­kon ne­u­spje­log dr­žav­nog uda­ra u Tur­skoj, to­kom ko­jeg je po­gi­nu­lo 260 oso­ba. Od ta­da je i da­lje na sna­zi van­red­na si­tu­a­ci­ja. Vi­še od 50.000 oso­ba je uhap­še­no, a 140.000 ot­pu­šte­no ili su­spen­do­va­no. Upi­tan o po­dr­šci ko­ju Tur­ska da­je Ka­ta­ru i to­me da bi ten­zi­je mo­gle da se raz­vi­ju u kon­flikt, Er­do­gan je re­kao da Tur­ska ni­je dio te kri­ze i da že­li da po­mog­ne u pro­na­la­že­nju rje­še­nja kri­ze.
– Vi me sa­da to pi­ta­te, ali za­što to ne pi­ta­te SAD, Fran­cu­sku ili En­gle­sku. Mi ni­smo dio te kri­ze. Na­pro­tiv, u re­gi­o­nu Za­li­va mi že­li­mo da pro­mo­vi­še­mo di­ja­log i mir. Žu­ri­mo da na­đe­mo rje­še­nje. Tur­ska ni­ka­da ni­je za ubi­ja­nje mu­sli­ma­na u tom re­gi­o­nu. Ne že­li­mo da vi­di­mo ka­ko se mu­sli­ma­ni bo­re jed­ni pro­tiv dru­gih. Si­ti smo to­ga – re­kao je Er­do­an.
Pre­ma nje­go­vim rje­či­ma, Tur­ska ne že­li da u Ka­ta­ru vi­di ono što se de­ša­va u dru­gim ze­mlja­ma.
– Ne že­li­mo da vi­di­mo ono što se de­ša­va u Je­me­nu, ili raz­voj si­tu­a­ci­je kao u Pa­le­sti­ni ili Li­bi­ji. Ja­sno je šta se de­ša­va u Si­ri­ji i Ira­ku. Tur­ska pla­ća ci­je­nu zbog tih pi­ta­nja. Mi to ne že­li­mo. Zbog sve­ga to­ga ne pri­hva­ta­mo ovo ni za Ka­tar – re­kao je Er­do­gan.