Prin­ce­za Ma­ri­ja Ga­bri­je­la Sa­voj­ska u in­ter­vjuu za „Dan” na­ja­vi­la je da će na­red­ne go­di­ne u Por­to Mon­te­ne­gru u Tiv­tu or­ga­ni­zo­va­ti iz­lo­žbu ka­ko bi jav­no­sti pri­bli­ži­la lik svo­je ba­ke – kra­lji­ce Je­le­ne Sa­voj­ske. Ona je tre­nut­no u po­sje­ti na­u­tič­kom na­se­lju Por­to Mon­te­ne­gro. Vi­so­ka i ot­me­na, ari­sto­krat­skog dr­ža­nja, se­dam­de­set­sed­mo­go­di­šnja prin­ce­za Ma­ri­ja Ga­bri­je­la je oli­če­nje da­nas za­bo­ra­vlje­ne evrop­ske ari­sto­kra­ti­je. Ob­ja­vi­la je vi­še isto­rij­skih ra­do­va o kra­ljev­skoj ku­ći Sa­vo­ja i ve­li­ki je po­što­va­lac i pro­mo­ter na­sle­đa svo­je ba­ke kra­lji­ce Je­le­ne.
Na­sled­ni­ca ita­li­jan­ske kra­ljev­ske ku­će do­šla je u Por­to Mon­te­ne­gro ove go­di­ne sa na­mje­rom da sve pri­pre­mi za ve­li­ku iz­lo­žbu ko­ja će obi­ći svi­jet. Ona is­ti­če da su glav­ni raz­log nje­nog do­la­ska pre­go­vo­ri o toj iz­lo­žbi ko­ja bi pri­ka­za­la ži­vot ita­li­jan­ske kra­lji­ce i cr­no­gor­ske prin­ce­ze.
– Že­lim da pri­ka­žem ka­kva je bi­la, ka­kav je bio njen ži­vot­ni put. Ta­ko­đe že­lim da is­pri­čam pri­ču i o lo­zi Pe­tro­vi­ća, nje­nim se­stra­ma – Kse­ni­ji, Zor­ki, Ani, Mi­li­ci, Ana­sta­zi­ji ko­je su bi­le uda­te u evrop­skim kra­ljev­skim ku­ća­ma. Na­rav­no, po­čev­ši od ve­li­kog po­e­te Nje­go­ša, o ko­me bih že­lje­la vi­še da ka­žem ci­je­lom svi­je­tu. Ide­ja je da pred­sta­vim ka­ko ži­vot mo­je ba­ke, ta­ko i ži­vot nje­ne fa­mi­li­je – is­ti­če na­ša sa­go­vor­ni­ca.
Na­sled­ni­ca kra­ljev­ske lo­ze Sa­vo­ja ka­že da fon­da­ci­ja ko­ja no­si ime nje­nih ro­di­te­lja po­sled­njeg ita­li­jan­skog Kra­lja Um­ber­ta II Sa­voj­skog i Ma­ri­je Ho­ze po­sje­du­je do­sta lič­nih stva­ri kra­lji­ce Je­le­ne.
– Ide­ja je da na toj iz­lo­žbi po­ve­žem sve na­sled­ni­ke kra­lja Ni­ko­le ka­ko bi za­jed­no na­šli šta sve tre­ba da se pri­ka­že. Po­sje­du­je­mo vri­jed­nu ke­ra­mi­ku kra­lji­ce Je­le­ne, umjet­nič­ke ra­do­ve, sku­po­cjen če­ti­ri me­tra du­ga­čak plašt ko­ji bi za tu pri­li­ku do­ni­je­li u Cr­nu Go­ru, po­ro­dič­ne fo­to­gra­fi­je, kao i či­tav niz dru­gih ar­te­fa­ka­ta. Na­ža­lost, ne­mam sli­ke kra­lja Ni­ko­le i kra­lji­ce Mi­le­ne. Sre­la sam se i sa pred­stav­ni­ci­ma Fon­da­ci­je Pe­tro­vić Nje­goš, i po­sje­ti­la Mu­zej na Ce­ti­nju, ka­ko bi za­jed­nič­kim sna­ga­ma upri­li­či­li tu iz­lo­žbu – ka­že Ma­ri­ja Ga­bri­je­la Sa­voj­ska.
Ona po­zi­va sve one ko­ji u svom po­sje­du ima­ju ar­te­fak­te kra­ljev­ske po­ro­di­ce Pe­tro­vić da do­ne­su su­ve­ni­re ka­ko bi upot­pu­ni­li iz­lo­žbu. Že­li da iz­lo­žbu vi­de i škol­ska dje­ca ka­ko bi se upo­zna­li sa li­kom kra­lji­ce Je­le­ne i tim di­je­lom na­ci­o­nal­ne isto­ri­je.
Prin­ce­za Ma­ri­ja Ga­bri­je­la Sa­voj­ska Cr­nu Go­ru je pr­vi put po­sje­ti­la 1988. go­di­ne, a na­kon to­ga je do­la­zi­la ne­ko­li­ko pu­ta i ka­že da se sva­ki put vra­ća sa ve­li­kom ra­do­šću.
– Uvi­jek sam sreć­na da do­đem u ovu pre­li­je­pu ze­mlju, vo­lje­la bih da je po­zna­jem bo­lje. Bi­la sam u pri­mor­skim gra­do­vi­ma, vo­lje­la bih da upo­znam i gra­do­ve u unu­tra­šnjo­sti. Znam da je mo­ja ba­ka kra­lji­ca Je­le­na Sa­voj­ska omi­lje­na u Cr­noj Go­ri, ali je bi­la vo­lje­na i u Ita­li­ji. Vo­lje­la je lju­de, bi­la je pu­na mi­lo­sr­đa i ne­se­bič­na, upam­će­na kao kra­lji­ca ve­li­kog sr­ca. Že­na ko­ja je zna­la da ra­di po ku­ći a bi­la je i ve­li­ka da­ma. U jed­nom od ma­na­sti­ra re­kla je opa­ti­ca­ma: „Ovo je pr­lja­vo, sad ću da vam po­ka­žem ka­ko se či­sti“, i uze­la me­tlu u ru­ke. One su bi­le za­pre­pa­šće­ne. Ma­lo se zna da je ima­la moć da li­je­či ener­gi­jom dla­no­va. Zna­la je da sta­vi ru­ku na bol­no mje­sto i da vam bol pro­đe. Umje­la je da pri­pre­ma lje­ko­vi­te na­pit­ke od bi­lja­ka i ta­ko da po­ma­že lju­di­ma – sje­ća se prin­ce­za De Sa­vo­ja do­da­ju­ći da je Je­le­na Sa­voj­ska u Ita­li­ji po­zna­ta kao „Kra­lji­ca Sr­ce“.
– Bi­la je vr­lo po­pu­lar­na i ve­li­ko­du­šna što se ne­kad kra­lju Vi­to­ri­ju Ema­nu­e­lu i ni­je svi­đa­lo. Pre­mi­nu­la je od ra­ka. Dr­ža­va Ita­li­ja je čak po­vo­dom nje­ne smr­ti ne­dav­no ob­ja­vi­la i po­štan­sku mar­ku sa nje­nim li­kom. To­kom stra­šnog ze­mljo­tre­sa u Me­si­ni 1908. go­di­ne sa­ma je oti­šla ta­mo i spa­sa­va­la lju­de. Svo­jim ru­ka­ma je va­di­la lju­de iz ru­še­vi­na. Is­pred Me­si­ne je ta­da bio usi­dren ru­ski rat­ni brod, a kra­lji­ca Je­le­na je sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no oti­šla do ka­pe­ta­na bro­da i na teč­nom ru­skom je­zi­ku tra­ži­la od nje­ga da uče­stvu­je u spa­si­lač­koj mi­si­ji i da po­vri­je­đe­ne pre­ve­ze do bol­ni­ce u Ći­va­ta­ve­ki­ji – ka­že za „Dan“ pra­u­nu­ka kra­lji­ce Je­le­ne.
Ž.K.


Čla­ni­ca klu­ba Li­de­ra

Prin­ce­za Ma­ri­ja Ga­bri­je­la Sa­voj­ska je čla­ni­ca klu­ba Li­de­ra sa sje­di­štem u Že­ne­vi, a jed­na od nje­nih i ide­ja nje­nog pri­ja­te­lja Đo­va­ni­ja Ron­da­ni­ni­ja, osni­va­ča i pot­pred­sjed­ni­ka ove aso­ci­ja­ci­je, je­ste da u Por­to Mon­te­ne­gro i Bo­ku do­ve­du uti­caj­ne čla­no­ve.
– Tu je mla­di čo­vjek, Žan Se­ba­sti­jan Ro­bin i go­spo­din Ron­da­ni­ni ko­ji su osni­va­či klu­ba či­ja je mi­si­ja da oku­pi uti­caj­ne lju­de iz sfe­re jav­nog, dru­štve­nog i po­li­tič­kog ži­vo­ta i svi­je­ta bi­zni­sa. Oni vo­le da se sa­sta­ju, raz­go­va­ra­ju i dru­že na tim sa­stan­ci­ma i že­le da do­đu u Cr­nu Go­ru i pri­re­de je­dan ta­kav skup – ka­že Ma­ri­ja Ga­bri­je­la Sa­voj­ska ob­ja­šnja­va­ju­ći da su ta­kvi sku­po­vi do sa­da bi­li or­ga­ni­zo­va­ni u Be­o­gra­du, Is­tan­bu­lu, Li­sa­bo­nu, Ve­ne­ci­ji, Mi­la­nu.
Me­đu čla­no­vi­ma su po­zna­ti evrop­ski bi­zni­sme­ni, in­du­stri­jal­ci, pi­sci, pred­stav­ni­ci po­ro­di­ce Rot­šild, „Da So avi­ejšn“ gru­pe. Ka­ko is­ti­če Ron­da­ni­ni, ide­ja je da oko 450 čla­no­va te elit­ne mre­že pri­su­stvu­je otva­ra­nju iz­lo­žbe o Je­le­ni Sa­voj­skoj i da to­kom tri da­na obi­đu Por­to Mon­te­ne­gro, Ko­tor, Sve­ti Ste­fan, Ce­ti­nje.