U Cr­noj Go­ri vi­še od 15.000 dje­ce ži­vi u si­ro­ma­štvu, a naj­vi­še ih je u po­ro­di­ca­ma gdje ih je tro­je i vi­še, gdje ne­ma za­po­sle­nih, sa­op­šti­li su iz hu­ma­ni­tar­ne fon­da­ci­je Ban­ka hra­ne. Upo­zo­ra­va­ju da će dje­ca ko­ja ži­ve u si­ro­ma­štvu, a ko­ji­ma se ne po­mog­ne ili im iz­o­sta­ne po­dr­ška. naj­če­šće iz­ra­sti u lju­de ko­ji ne­ma­ju rad­nu kva­li­fi­ka­ci­ju, ko­ji ne­ma­ju zva­nje ko­je bi im im omo­gu­ći­lo pro­na­la­zak po­sla.
– Ta­ko se stva­ra ci­klič­no si­ro­ma­štvo ko­je se pre­no­si sa ge­ne­ra­ci­je na ge­ne­ra­ci­ju – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Ban­ke hra­ne po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na pra­va dje­te­ta.
Oni is­ti­ču da mno­go dje­ce u Cr­noj Go­ri ži­vi u ta­ko­zva­nom re­la­tiv­nom si­ro­ma­štvu, što, ka­ko ob­ja­šnja­va­ju, zna­či da je ži­vot­ni stan­dard dje­te­ta da­le­ko od onog što se sma­tra nor­mal­nim sti­lom ži­vo­ta dje­ce u dru­štvu.
Iz Ban­ke hra­ne ape­lu­ju da se uve­de nul­ta sto­pa po­re­za na dječ­ju hra­nu i mi­ni­mi­zi­ra sto­pa po­re­za na dje­či­ju gar­de­ro­bu i obu­ću. U Cr­noj Go­ri se, ka­ko na­vo­de, po­ja­vi­lo tzv. „no­vo si­ro­ma­štvo“ ko­je je po­ve­za­no s eko­nom­skom kri­zom, po­ra­stom ne­za­po­sle­no­sti, ne­si­gur­nim za­po­sle­njem, fi­nan­sij­skom ne­si­gur­no­šću, pre­za­du­že­no­šću.
Oni sma­tra­ju da jed­na od pri­o­ri­tet­nih ak­tiv­no­sti svih ko­ji se ba­ve dje­com tre­ba bi­ti so­ci­jal­no uklju­či­va­nje si­ro­ma­šne dje­ce i su­prot­sta­vlja­nje sva­kom ob­li­ku dis­kri­mi­na­ci­je.
Iz in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da po­zva­li su sve dru­štve­ne či­ni­o­ce da od­go­vor­nim i po­sve­će­nim ra­dom do­pri­ne­su una­pre­đe­nju sta­nja u ovoj obla­sti.
– Ka­da go­vo­ri­mo o ostva­ri­va­nju dječ­jih pra­va, po­sma­tra­no u cje­li­ni, iz go­di­ne u go­di­nu u Cr­noj Go­ri se za­pa­ža od­re­đe­ni na­pre­dak. Me­đu­tim, i da­lje su pri­sut­ne sla­bo­sti, pro­ble­mi i zna­čaj­ne raz­li­ke u ostva­ri­va­nju pra­va dje­ce: sje­ver – jug, se­lo – grad, kao i u po­gle­du ostva­ri­va­nja pra­va ra­nji­vih ka­te­go­ri­ja dje­ce – ka­že se u sa­op­šte­nju.
Na­po­mi­nju da je po­vo­dom ovog da­tu­ma Za­štit­nik ne­dav­no ob­ja­vio jav­ni po­ziv za iz­bor čla­no­va Mre­že zlat­nih sa­vjet­ni­ka.
– Mre­ža je sa­vje­to­dav­no i sa­rad­nič­ko ti­je­lo ko­je oku­plja dje­cu i mla­de. Mre­ža mo­že ima­ti do 20 čla­no­va, uz­ra­sta od 13 do 16 go­di­na. Član­stvo u Mre­ži tra­je tri go­di­ne, a dje­ca se bi­ra­ju kao po­je­din­ci, a ne pred­stav­nci svo­je ško­le, gra­da ili ne­ke or­ga­ni­za­ci­je – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
A.O.


Ško­le neo­pre­mlje­ne, udž­be­ni­ci sku­pi

Uče­ni­ci osnov­nih i sred­njih ško­la odr­ža­li su ju­če u Skup­šti­ni osmo za­sje­da­nje Dječ­jeg par­la­men­ta, sa ko­jeg je po­ru­če­no da su ško­le ne­u­slov­ne, udž­be­ni­ci sku­pi, a gra­di­vo pre­o­bim­no. Uče­ni­ci su to­kom za­sje­da­nja po­ru­či­li da se pra­va, kva­li­tet obra­zo­va­nja i ži­vot dje­ce mo­ra­ju una­ri­je­di­ti.
Uče­ni­ca Ja­na Ra­ko­če­vić ka­za­la je da su čla­no­vi­ma ko­mi­te­ta Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN) u ok­to­bru uka­za­li da je gra­di­vo u obra­zov­nom si­ste­mu obim­no, ko­je ve­ći­nom či­ni te­o­ri­ja.
– Sma­tra­mo da ima­mo ne­do­sta­tak u sti­ca­nju prak­tič­nih zna­nja, a čla­no­ve ko­mi­te­ta UN smo oba­vi­je­sti­li i da su nam ško­le neo­pre­mlje­ne. Tu mi­sli­mo na ka­bi­ne­te fi­zi­ke, bi­o­lo­gi­je, he­mi­je, gdje bi mo­gli da vi­di­mo ek­pse­ri­men­te, što je ri­jet­kost. Na­po­me­nu­li smo da je ško­la sa­mo pri­vid­no bes­plat­na, da su udž­be­ni­ci sku­pi i da zbog to­ga do­sta na­ših vr­šnja­ka ne mo­že da ih pri­u­šti, već ko­ri­sti sta­re ko­ji su is­ci­je­pa­ni i lo­ši – is­ta­kla je Ra­ko­če­vić.
Pred­sjed­nik Dječ­jeg par­la­men­ta Lu­ka Re­ko­vić je ka­zao da dje­ca mo­ra­ju da uka­žu na pro­ble­me sa ko­ji­ma se su­sri­je­ću i na ko­ji na­čin da im se una­pri­je­de pra­va.
– Ve­o­ma je va­žno uze­ti u raz­ma­tra­nje mi­šlje­nje dje­ce ka­ko bi se na­ša pra­va una­pri­je­di­la. Že­li­mo da uz po­moć nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja do­đe­mo do bo­ljih uslo­va za ško­lo­va­nje i ži­vot, a vje­ru­je­mo da o na­ma mi­sle i osta­lim da­ni­ma, ne sa­mo ka­da je Dan dje­te­ta – re­kao je Re­ko­vić.
D.B.