Po­ra­ža­va­ju­će je da se u po­sled­njih de­set go­di­na su­štin­ski ni­šta ni­je ura­di­lo u Cr­noj Go­ri da se una­pri­je­di po­što­va­nje osnov­nog ljud­skog pra­va na ži­vot, lju­di se i da­lje gu­še u Plje­vlji­ma, ko god mo­že li­je­či se u ino­stran­stvu, mno­ga ubi­stva, po­čev­ši s ubi­stvom glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća i da­lje su ne­is­tra­že­na, po­ru­či­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) Tea Gor­janc Pre­le­vić. Ona je oci­je­ni­la da dr­ža­va i da­lje po­ka­zu­je ne­pri­hva­tljiv ste­pen to­le­ran­ci­je pre­ma tor­tu­ri i rat­nim zlo­či­ni­ma, te da se Upra­va po­li­ci­je po­na­ša mi­mo prav­nog po­ret­ka „šti­te­ći kri­mi­nal­ce u svo­jim re­do­vi­ma”.
Gor­janc Pre­le­vić upo­zo­ra­va da se ljud­ska pra­va u Cr­noj Go­ri po­štu­ju mno­go ma­nje ne­go u raz­vi­je­nim evrop­skim de­mo­kra­ti­ja­ma. Is­ti­če i ka­ko ohra­bru­je to što su za­hva­lju­ju­ći me­di­ji­ma, NVO i pri­dru­ži­va­nju Evrop­skoj uni­ji, ljud­ska pra­va po­sta­la va­žna te­ma, da sve vi­še lju­di umi­je da pre­po­zna kr­še­nje pra­va i su­štin­ski zna­čaj po­što­va­nja ljud­skih pra­va za dru­štvo u cje­li­ni. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, u ne­kim obla­sti­ma je do­šlo i do ne­kog na­pret­ka, ko­ji je, ka­ko na­vo­di, uvi­jek ogra­ni­čen ne­kim „ali”.
– Ako kre­ne­mo sa­mo od osnov­nog ljud­skog pra­va na ži­vot, po­ra­ža­va­ju­će je to što se u po­sled­njih de­set go­di­na su­štin­ski ni­šta ni­je ura­di­lo da se una­pri­je­di po­što­va­nje tog pra­va – lju­di se i da­lje gu­še u Plje­vlji­ma, ko god mo­že li­je­či se u ino­stran­stvu, mno­ga ubi­stva, po­čev­ši s ubi­stvom Du­ška Jo­va­no­vi­ća i da­lje su ne­is­tra­že­na. Po­zi­tiv­no je što je ove go­di­ne Ustav­ni sud pre­po­znao kr­še­nje pra­va na ži­vot no­vi­na­ra Tu­fi­ka Sof­ti­ća, zbog lo­še vo­đe­ne is­tra­ge po­ku­ša­ja nje­go­vog ubi­stva. Po­zi­tiv­no je, uslov­no re­če­no, i to što je Vla­da po dru­gi put pre­po­zna­la po­tre­bu da al­ter­na­tiv­na ko­mi­si­ja pra­ti spro­vo­đe­nje is­tra­ga ubi­stva Jo­va­no­vi­ća i na­pa­da na dru­ge no­vi­na­re. Me­đu­tim, ne iz­gle­da da će od­lu­ke Ustav­nog su­da do­ve­sti do utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti za pro­fe­si­o­nal­ne pro­pu­ste u tu­ži­la­štvu i po­li­ci­ji, kao što ne iz­gle­da ni da Vla­da iskre­no sto­ji iza svo­je ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga na­pa­da na no­vi­na­re, jer joj ne do­sta­vlja sve po­dat­ke – po­ru­či­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Go­vo­re­ći o slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja, di­rek­to­ri­ca HRA ci­je­ni da osnov­na pre­pre­ka ne­ra­svi­je­tlje­nih na­pa­da na no­vi­na­re ni­je pre­va­zi­đe­na.
– Ti slu­ča­je­vi kli­ze u za­star­je­lost, upr­kos for­mi­ra­nju i dru­ge vla­di­ne ko­mi­si­je za pra­će­nje is­tra­ga u tim slu­ča­je­vi­ma. Do­stig­nu­ti raz­voj jav­nog ser­vi­sa u pro­te­kloj go­di­ni je sa­da ozbilj­no ugro­žen, jer su pred­stav­ni­ci ci­vil­nog dru­štva u nje­go­vom sa­vje­tu pod po­li­tič­kim uda­rom ad­mi­ni­stra­tiv­nog skup­štin­skog od­bo­ra. U kon­tek­stu ta­kve ne­de­mo­krat­ske po­li­tič­ke agre­si­je vla­sti, za oče­ki­va­ti je da i pred­sto­je­će iz­mje­ne za­ko­na o me­di­ji­ma iz­ne­vje­re po­zi­tiv­na oče­ki­va­nja – upo­zo­ri­la je ona.
Gor­janc Pre­le­vić na­vo­di da je 2017. bi­la go­ra od pret­hod­ne go­di­ne ka­da je ri­ječ o rat­nim zlo­či­ni­ma i tor­tu­ri.
– Iz­gu­blje­no je dra­go­cje­no vri­je­me bez na­pret­ka u ključ­nim slu­ča­je­vi­ma ko­ji su se de­si­li još de­ve­de­se­tih go­di­na, i po­li­cij­ske tor­tu­re 2008. nad Alek­san­drom Pe­ja­no­vi­ćem i 2015. po­sli­je ok­to­bar­skog pro­te­sta. Ohra­bru­je to što je sa­da i Ustav­ni sud kon­sta­to­vao lo­še sta­nje, ali to za bo­lji­tak, sa­mo po se­bi, ne zna­či mno­go, što se u prak­si i po­ka­za­lo. Dr­žav­no tu­ži­la­štvo ni­je sprem­no za pre­i­spi­ti­va­nje, vrh Upra­ve po­li­ci­je se po­na­ša mi­mo prav­nog po­ret­ka, šti­te­ći kri­mi­nal­ce u svo­jim re­do­vi­ma. To sve za­jed­no, na­ža­lost, pri­ka­zu­je ne­spo­sob­nost dr­ža­ve da obez­bi­je­di po­što­va­nje za­ko­na. Ne sa­mo da ne­ma ade­kvat­ne is­tra­ge i ka­žnja­va­nja svih od­go­vor­nih za tor­tu­ru na uli­ca­ma Pod­go­ri­ce iz 2015. go­di­ne, već ni­je bi­lo ni­jed­ne ostav­ke, ni­ka­kve po­li­tič­ke, mo­ral­ne od­go­vor­no­sti, što je po­seb­no po­ra­ža­va­ju­će jer svje­do­či o ne­do­stat­ku de­mo­krat­ske kul­tu­re – na­gla­si­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va se, ka­ko pod­sje­ća, do­ne­kle ba­vi­la i sta­njem u zdrav­stvu, po­seb­no u od­no­su na li­je­če­nje men­tal­nih obo­lje­nja.
– Iako je tu po­zi­tiv­na, na pri­mjer, na­ja­va iz­grad­nje no­vih kli­ni­ka u okvi­ru Kli­nič­kog cen­tra, što je neo­p­hod­no, s ob­zi­rom na ne­do­sta­tak osnov­nih uslo­va za li­je­če­nje u objek­ti­ma psi­hi­ja­trij­ske i in­fek­tiv­ne kli­ni­ke, ne­do­sta­tak funk­ci­o­nal­ne de­mo­kra­ti­je u lje­kar­skoj ko­mo­ri ugro­ža­va funk­ci­o­ni­sa­nje i raz­voj lje­kar­ske pro­fe­si­je, zbog če­ga u kraj­njem tr­pi i kva­li­tet zdrav­stve­nih uslu­ga u cje­li­ni – do­da­je ona.
Gor­janc Pre­le­vić sma­tra da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ra­znih ka­te­go­ri­ja pred­nja­če u kr­še­nju ljud­skih pra­va u Cr­noj Go­ri, po­čev od onih, ka­ko na­vo­di, ko­ji pr­vi tre­ba da spri­je­če kr­še­nje ljud­skih pra­va, pre­ko onih ko­ji su du­žni to kr­še­nje da pre­po­zna­ju, da ga pri­ja­ve ili pro­ce­su­i­ra­ju i ka­zne, ocje­niv­ši da če­sto ni­je­su do­ra­sli svom za­dat­ku.
– I ka­da ima­ju svi­jest o to­me da se ra­di o kr­še­nju, ko­je bi se mo­glo pri­ja­vi­ti i ka­zni­ti, to se ne či­ni, jer kli­ma oči­gled­no ni­je ta­kva da se ta­kav čin po­dr­ži i do­ve­de do re­zul­ta­ta. Za pro­ce­su­i­ra­nje sva­ke vr­ste kr­še­nja ljud­skih pra­va naj­od­go­vor­ni­je je dr­žav­no tu­ži­la­štvo. Ako pro­ce­su­i­ra­nja oči­gled­nog kr­še­nja pra­va ne­ma, lo­gič­no je da je tu­ži­la­štvo na uda­ru kri­ti­ke. Ne mo­že da ih oprav­da to što ih po­li­ci­ja ne slu­ša, jer oni zbog to­ga mo­gu i mo­ra­ju da pro­ce­su­i­ra­ju i pri­pad­ni­ke po­li­ci­je. To se, do­ne­kle, de­si­lo u slu­ča­ju še­fa Spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce, me­đu­tim, na kra­ju je ka­zna na ko­ju je osu­đen spor­na i iz­gle­da kao mi­ni­mal­na do­go­vo­re­na žr­tva za pri­kri­va­nje de­se­ti­na iz­vr­ši­la­ca kri­vič­nih dje­la – ob­ja­sni­la je ona.
Gor­janc Pre­le­vić na­vo­di da pri­mje­ri ak­tiv­no­sti Za­štit­ni­ka pro­šle go­di­ne, u is­tra­ga­ma po­li­cij­ske tor­tu­re, tor­tu­re u za­tvo­ru i ne­dav­nog zlo­sta­vlja­nja u psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci da­ju na­du da ta usta­no­va po­sta­je ti­je­lo „ko­je auto­ri­ta­tiv­no re­a­gu­je na kr­še­nje ljud­skih pra­va i pri­mo­ra­va osta­le nad­le­žne or­ga­ne da re­a­gu­ju”.
– Tim pri­je što je u tom po­sled­njem slu­ča­ju utvr­đe­no i da slu­žbe­nik in­sti­tu­ci­je Za­štit­ni­ka, ko­ji je pret­hod­no pri­mio pri­ja­vu, po njoj ni­je uop­šte po­stu­pio. Spo­sob­nost sa­mo­kri­ti­ke otva­ra vra­ta za po­zi­tiv­ne pro­mje­ne – do­da­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Na pi­ta­nje da li mi­sli da se dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je ade­kvat­no od­no­se pre­ma žr­tva­ma kr­še­nja ljud­skih pra­va, Gor­janc Pre­le­vić je ka­za­la „ka­ko ko­ja”.
– U si­tu­a­ci­ji smo da se pra­ve kom­pro­mi­si i da se fak­tič­ki ot­ku­plju­je od­go­vor­nost za naj­te­ža kr­še­nja ljud­skih pra­va kao što su rat­ni zlo­či­ni i tor­tu­ra, što je ne­pri­hva­tlji­vo s aspek­ta ljud­skih pra­va, ko­ja ne­ma­ju ku­po­pro­daj­nu ci­je­nu – na­gla­si­la je ona.
A.O.


Gra­đa­ni naj­če­šće tra­že hu­ma­ni­tar­nu po­moć

Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA is­ti­če da im se obra­ća­ju mno­gi gra­đa­ni i da naj­če­šće tra­že hu­ma­ni­tar­nu po­dr­šku. U toj NVO, ka­ko po­ja­šnja­va, tru­de se da ih po­ve­žu sa cen­tri­ma za so­ci­jal­nu po­moć i pro­pra­te nji­ho­vu re­ak­ci­ju, po­seb­no u od­no­su na za­šti­tu dje­ce ko­ja su, ka­ko is­ti­če, če­sto žr­tve ne­ma­šti­ne i ne­bri­ge ro­di­te­lja.
– Po­sto­ji ve­li­ki pro­stor za una­pre­đe­nje dje­lo­va­nja tih cen­ta­ra u vi­du zbri­nja­va­nja ugro­že­nih po­ro­di­ca po pla­nu, či­ja bi se pri­mje­na re­dov­no pra­ti­la i na če­mu bi se in­si­sti­ra­lo. Dra­go nam je što se ko­nač­no otvo­ri­lo sklo­ni­šte za bes­kuć­ni­ke u Pod­go­ri­ci i što po­sto­ji ove zi­me – do­da­la je ona.
Ka­ko is­ti­če, če­sto im se ja­vlja­ju i gra­đa­ni ko­ji se ža­le na pra­vo­su­đe, na su­di­je i tu­ži­o­ce, ko­ji že­le da pra­te sve nji­ho­ve po­stup­ke, što, po nje­nim ri­je­či­ma, ne mogu da po­stig­nu.
– Za to po­sto­je advo­ka­ti, prav­ni lje­ko­vi za ubr­za­nje po­stup­ka i dru­ge žal­be, mi mo­že­mo sa­mo da po­sa­vje­tu­je­mo šta či­ni­ti on­da ka­da se sve to is­cr­pi i osta­nu Ustav­ni sud ili Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va, kao po­sled­nje uto­či­šte. Upu­ću­je­mo lju­de da se ža­le i Sud­skom sa­vje­tu i Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu, jer se od iza­zi­va­nja lju­di u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma da ra­de svoj po­sao ne smi­je od­u­sta­ti – po­ru­ču­je ona.