Ja­ma „Ko­tor” u gor­nje­polj­skom kra­ju kod Nik­ši­ća jed­no je od naj­po­zna­ti­jih stra­ti­šta i mu­či­li­šta u Cr­noj Go­ri na ko­jem su po na­re­đe­nju ko­mu­ni­sta li­kvi­di­ra­ne ne­du­žne žr­tve, us­tvr­di­li su ju­če za „Dan” iz ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je (NVO) „Dru­štvo za is­tra­ži­va­nje zlo­či­na nad gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re u Dru­gom svjet­skom ra­tu” Ko­la­šin. Iz te NVO su nam se obra­ti­li na­kon što smo ob­ja­vi­li tekst i fo­to­gra­fi­je ko­je svje­do­če o po­sto­ja­nju ljud­skih po­smrt­nih osta­ta­ka u ja­mi u mje­stu Du­bra­ve kod Nik­ši­ća. Do­sta­vi­li su nam ime­na 99 li­ca, a spi­sko­vi i cje­lo­vi­ti­ji po­da­ci o zlo­či­ni­ma ko­mu­ni­sta s kra­ja 1941. do ma­ja 1942. go­di­ne za­pi­sa­ni su u nji­ho­voj pu­bli­ka­ci­ji „Ko­mu­ni­stič­ki zlo­či­ni u Cr­noj Go­ri i Her­ce­go­vi­ni 1941–1942. go­di­ne” ko­ja je ob­ja­vlje­na la­ni, a či­ji su auto­ri Mi­loš K. Vo­ji­no­vić i Ta­di­ja B. Bo­ško­vić. Is­tra­ži­va­či su od 99 stra­dal­ni­ka, za 27 na­šli po­dat­ke o li­kvi­da­ci­ji na pod­ruč­ju nik­šić­kog Gor­njeg Po­lja i po­je­di­ni su ba­če­ni u ja­mu „Ko­tor”. Nji­ho­va ime­na „Dan” ob­ja­vlju­je po re­do­sle­du i sa po­da­ci­ma ka­ko su nam ih iz po­me­nu­te NVO do­sta­vi­li:
1. Bje­le­tić Ri­sto, ro­dom iz Gra­ho­va, op­šti­na vu­če­dol­ska, Srez nik­šić­ki, ka­pe­tan. Ubi­jen je od par­ti­za­na po­čet­kom 1942. go­di­ne i ba­čen u Ko­tor ja­mu u Du­bra­vi, lo­ka­li­tet Ku­li­ne iz­nad Gor­nje­polj­skog vi­ra.
2. Bje­li­ca Ma­ta Ri­sto, ro­đen 1892. go­di­ne u se­lu Ubla, op­šti­na vu­če­dol­ska, Srez nik­šić­ki, re­zer­vni ka­pe­tan pr­ve kla­se, pred­sjed­nik Banj­sko-vu­če­dol­ske op­šti­ne. Na pre­va­ru je uhva­ćen od par­ti­za­na 15. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne sku­pa sa ma­jo­rom Bo­škom To­do­ro­vi­ćem, sve­šte­ni­kom Va­som Po­po­vi­ćem i dr. Spro­ve­den je u štab u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća. Ubi­jen je sku­pa sa Va­som Po­po­vi­ćem i Du­ša­nom Vo­ji­no­vi­ćem, 19. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne, a za­tim su ba­če­ni u ja­mu Bo­ka (Ko­tor ja­ma) u Du­bra­vi (Gor­nje Po­lje kod Nik­ši­ća). Leš ni­je pro­na­đen ni­ti sa­hra­njen. Od par­ti­za­na mu je opljač­ka­na sle­de­ća imo­vi­na: 2 vo­la, 1 kra­va, 3 ov­ce, 1 ko­za, ži­vot­ne na­mir­ni­ce, a kod se­be je imao oko 25.000 li­ra i 30.000 di­na­ra.( DACG, Rat­na šte­ta 1942-1946, f.3)
3. Bla­go­je­vić M. Ra­do­je, ro­dom iz se­la Ko­ča­ni, Srez nik­šić­ki. Ubi­jen je od par­ti­za­na 14. mar­ta 1942. go­di­ne u mje­stu Gor­nje Po­lje kod Nik­ši­ća.
4. Bo­žo­vić N. Mi­le­ta, ro­dom iz se­la Mi­lo­ča­ni, Srez nik­šić­ki, ka­pe­tan 2. kla­se. Ubi­jen je od par­ti­za­na (ko­mu­ni­sta) u ja­nu­a­ru 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća. Nje­go­vo ti­je­lo na­kon ubi­stva ba­ci­li su u Ko­tor ja­mu. (Ste­van J. Vu­če­tić, Gra­đan­ski rat u Cr­noj Go­ri 1941–1945, str. 61)
5. Bo­ja­nić L. Jo­šo, ro­dom iz se­la Du­ga, Vi­dro­van, Srez nik­šić­ki, ofi­cir na­rod­ne voj­ske. Ubi­jen je od par­ti­za­na u ja­nu­a­ru 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća. Nje­go­vo ti­je­lo na­kon ubi­stva ba­ci­li su u Ko­tor ja­mu (Ste­van J. Vu­če­tić, Gra­đan­ski rat u Cr­noj Go­ri 1941–1945, str. 61)
6. Bu­rić F. Jak­ša, ro­dom iz se­la Za­gre­da, Srez da­ni­lov­grad­ski, na­red­nik. Ubi­jen je od par­ti­za­na 10. mar­ta 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
7. Vi­šnjić Đo­kov Mi­li­sav Mi­nja, ro­dom iz Vi­šnji­ća Do­la, Go­li­ja, Srez nik­šić­ki, žan­dar­me­rij­ski ma­jor. Ko­man­dant Go­lij­ske bri­ga­de Nik­šić­kog od­re­da. U ju­nu 1941. sti­gao je u po­moć Her­ce­gov­ci­ma ko­ji su di­gli usta­nak pro­tiv usta­ša i Ita­li­ja­na. U po­moć Her­ce­gov­ci­ma sti­gli su i Pi­vlja­ni pod ko­man­dom ka­pe­ta­na Du­ša­na Ba­ja­gi­ća. Ubi­jen je od par­ti­za­na 24. fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju i ba­čen u Ko­tor ja­mu.
8. Vi­šnjić Mi­li­sa­va Mom­či­lo, ro­đen 1922. go­di­ne u Vi­šnji­ća Do­lu, Go­li­ja, Srez nik­šić­ki, stu­dent. Ubi­jen je od par­ti­za­na 24. fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju sku­pa sa ocem Mi­li­sa­vom Mi­njom i ba­čen u Ko­tor ja­mu (Zbor­nik do­ku­me­na­ta iz NOB-a, tom 3, knji­ga 2, str.208)
9. Vo­ji­no­vić Du­šan, ro­dom iz Hr­vat­ske. Na­kon iz­bi­ja­nja ra­ta iz­bje­gao je od usta­ša sa po­ro­di­com u Srez nik­šić­ki. Pri­mio ga je na rad Ri­sto Bje­li­ca iz Cr­kvi­ca, pred­sjed­nik Banj­sko-vu­če­dol­ske op­šti­ne. Na pre­va­ru su uhva­će­ni od par­ti­za­na 15. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne sku­pa sa ma­jo­rom Bo­škom To­do­ro­vi­ćem ko­jeg su čet­ni­ci Ra­do­ji­ce Pe­ri­ši­ća uspje­li da oslo­bo­de. Spro­ve­den je u štab ko­ji se na­la­zio u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća. Ubi­jen je 19. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne sku­pa sa Ri­stom Bje­li­com i sve­šte­ni­kom Va­som Po­po­vi­ćem, a za­tim su ba­če­ni u ja­mu 19. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne.
10. Vu­ču­ro­vić B. Bo­ri­sav, ro­đen u mje­stu Zlo­stup, Srez nik­šić­ki, na­red­nik. Ubi­jen je od par­ti­za­na 10. fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
11. Đur­đe­vac V. No­vak, ro­dom iz Lu­ko­va, Srez nik­šić­ki. Ubi­jen je od par­ti­za­na 15. mar­ta 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
12. Ko­va­če­vić B. Mi­haj­lo, ro­dom iz Tre­pa­ča, Srez nik­šić­ki, ze­mljo­rad­nik. Ubi­jen je od par­ti­za­na (ko­mu­ni­sta), 1. mar­ta 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
13. Ko­kolj Jo­va­nov Ob­rad, ro­đen je 1905. go­di­ne u Plu­ži­na­ma, Srez bi­leć­ki. Ra­dio je na že­lje­zni­ci kao ma­ši­no­vo­đa u Tre­bi­nju. Od­ve­den je po­čet­kom 1942. go­di­ne od stra­ne par­ti­za­na u Gor­nje Po­lje kod Nik­ši­ća, gdje je stri­je­ljan, pa ba­čen u ja­mu
14. Ko­stić M. Jak­ša, ro­dom iz Žu­pe, srez nik­šić­ki, ze­mljo­rad­nik. Ubi­jen je od par­ti­za­na 27. mar­ta 1942. go­di­ne u Žu­pi (Du­bra­va).
15. Kru­la­no­vić M. Bla­žo Ba­njo, ro­dom iz se­la Ku­ta, Žu­pa nik­šić­ka, Srez nik­šić­ki. Ubi­jen je od par­ti­za­na 27. ok­to­bra 1941. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kao „špi­jun oku­pa­to­ra”. Nje­go­vo ti­je­lo par­ti­za­ni su ba­ci­li u Ko­tor ja­mu (Ste­van J. Vu­če­tić, Gra­đan­ski rat u Cr­noj Go­ri 1941-1945, str. 61)
16. Kru­ščić B. An­đa, ro­dom iz Dra­go­ve Lu­ke, Srez nik­šić­ki, do­ma­ći­ca. Ubi­je­na je od par­ti­za­na 12. mar­ta 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
17. Kru­ščić B. Kr­sti­nja, ro­dom iz Dra­go­ve Lu­ke, Srez nik­šić­ki, do­ma­ći­ca. Ubi­je­na je od par­ti­za­na 12. mar­ta 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
18. La­že­tić Jo­van, ro­dom iz Gac­ka, do­bro­vo­ljac sa So­lun­skog fron­ta. Ubi­jen je od par­ti­za­na u de­cem­bru 1941. go­di­ne i ba­čen u Ko­tor ja­mu kod Nik­ši­ća ( Ste­van J. Vu­če­tić, Gra­đan­ski rat u Cr­noj Go­ri 1941-1945, str. 61)
19. Mar­ti­no­vić Đ. Da­ni­lo, ro­dom iz Go­lu­bo­va­ca, srez pod­go­rič­ki. Ubi­jen je od par­ti­za­na (ko­mu­ni­sta), 2. fe­bru­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
20. Mi­lić Jo­va­na Če­do­mir Če­do, ro­đen je 1886. go­di­ne u Mo­sta­ru. Bio je je­dan od or­ga­ni­za­to­ra pr­vog ustan­ka pro­tiv usta­ša i Ita­li­ja­na u Her­ce­go­vi­ni u ma­ju-ju­nu 1941. go­di­ne. Zbog opa­sno­sti da bu­de ubi­jen od usta­ša, sklo­nio se 1941. go­di­ne u Cr­nu Go­ru. Ubi­jen je 22. no­vem­bra 1941. go­di­ne, pa ba­čen u ja­mu
21. Mi­ću­no­vić Bla­go­te Mi­ha­i­lo, ro­đen 1918. go­di­ne u Tre­pa­ču, Srez nik­šić­ki, pod­na­red­nik. Uhva­ćen je od par­ti­za­na (ko­mu­ni­sta) i stri­je­ljan u ja­nu­a­ru 1942. go­di­ne, a za­tim ba­čen u Ko­tor ja­mu (Ste­van J. Vu­če­tić, Gra­đan­ski rat u Cr­noj Go­ri 1941–1945, str. 61)
22. Po­po­vić M. Va­so, ro­dom iz se­la Cr­ka­vi­ce, Srez nik­šić­ki. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta, po­čet­kom 1942. go­di­ne u mje­stu Gor­nje Po­lje, kod Nik­ši­ća.
23. Po­po­vić Pe­tra Va­so, ro­đen 1914. go­di­ne u Ba­o­ši­ću, pa­roh vu­če­dol­ski. Uhap­šen ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne i ubi­jen za­jed­no sa Ri­stom Bje­li­com i po­tom ba­če­ni u ja­mu.
24. Po­po­vić S. Mi­ha­i­lo, ro­dom iz se­la Mo­kre Nji­ve kod Nik­ši­ća, ze­mljo­rad­nik. Ubi­jen je od lo­kal­nih par­ti­za­na 14. de­cem­bra 1941. go­di­ne u mje­stu Gor­nje Po­lje
25. Tur­či­no­vić V. Bla­žo, ro­dom iz se­la Za­vrh, Srez nik­šić­ki, ze­mljo­rad­nik. Ubi­jen je od par­ti­za­na (ko­mu­ni­sta), 2. apri­la 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća.
26. Tur­či­no­vić P. Mi­li­vo­je, ro­đen u se­lu Gre­di­ca­ma kod Ko­ča­na, Srez nik­šić­ki, biv­ši slu­žbe­nik Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va KJ. Ubi­jen je 5. ok­to­bra 1941. go­di­ne u Gor­njem Po­lju, kod Nik­ši­ća i ba­čen u ja­mu.
Po­zi­va­ju­ći se na če­tvr­tu sve­sku iz­da­nja „Pa­kao ili ko­mu­ni­zam u Cr­noj Go­ri”, iz „Dru­štva za is­tra­ži­va­nje zlo­či­na nad gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re u Dru­gom svjet­skom ra­tu” na­vo­de da je pr­va žr­tva u ja­mi u Du­bra­va­ma bio Jo­vić Jo­vo A. La­za­re­vić rad­nik iz Ko­to­ra, ko­ji je li­kvi­di­ran po­čet­kom no­vem­bra 1941. go­di­ne i po ko­jem je zlo­gla­sni bez­dan i do­bio ime.
– Na­kon ubi­stva, eg­ze­ku­to­ri su po nje­go­vom mje­stu po­ri­je­kla ja­mu pro­zva­li „Ko­tor”. Ka­da bi se pri­li­kom sa­slu­ša­nja osum­nji­če­nog do­go­va­ra­li o is­ho­du, ko­mu­ni­sti su iz­me­đu se­be ko­ri­sti­li žar­gon „Da ga po­ša­lje­mo u Ko­tor”, što je zna­či­lo da se li­vi­di­ra i ba­ci u Ko­tor ja­mu. S ob­zi­rom na to da ko­mu­ni­sti ni­je­su vo­di­li ni­ka­kve evi­den­ci­je o li­kvi­di­ra­nim gra­đa­ni­ma, ne mo­že se po­u­zda­no zna­ti ko­li­ko je oso­ba nad ovom ja­mom ubi­je­no i u nju ba­če­no. Jed­no je si­gur­no: iz nje ni­ko živ ni­je iza­šao da bi svje­do­čio, a i da je, o to­me se sve do de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka ni­je smje­lo jav­no ni go­vo­ri­ti jer su ko­mu­ni­sti u Cr­noj Go­ri pred­sta­vlja­ni kao bor­ci bez mr­lje i ma­ne što tra­je do da­na­šnjeg da­na – pod­sje­ća­ju oni.
Ubi­stva su, ka­ko tvr­de, tra­ja­la od po­čet­ka no­vem­bra 1941. do kra­ja ma­ja 1942. go­di­ne, ka­da je nik­šić­ki NOP od­red sa kra­ćim pre­ki­di­ma bo­ra­vio u Gor­njem Po­lju.
– To je pe­ri­od li­kvi­da­ci­ja „na­rod­nih ne­pri­ja­te­lja i do­ma­ćih iz­daj­ni­ka”, u mje­stu Du­bra­ve, iz­nad se­la Šu­me u Gor­njem Po­lju kod Nik­ši­ća. Da se ne bi ču­li puc­nji u se­lu, žr­tve su uglav­nom ubi­ja­ne udar­cem ma­ljem u gla­vu, a po­tom ba­ca­ne u ja­mu. Ne­ri­jet­ko se de­ša­va­lo da žr­tvu ne usmr­te udar­cem ma­ljem, već sa­mo oma­me, a za­tim u naj­te­žim mu­ka­ma umi­re u ja­mi. Pre­ma pri­ku­plje­nim po­da­ci­ma, li­kvi­da­ci­je na ovoj lo­ka­ci­ji par­ti­za­ni su vr­ši­li i na­kon po­vrat­ka iz Bo­sne od je­se­ni 1943. do kra­ja 1944. go­di­ne – na­vo­de iz NVO di­je­lo­ve iz ob­ja­vlje­ne pu­bli­ka­ci­je.
Po­da­ci do ko­jih su do­šli ni­je­su ko­nač­ni, a pot­pu­ne i ni­je mo­gu­će pri­ba­vi­ti jer su na­lo­go­dav­ci eg­ze­ku­ci­ja vje­što ukla­nja­li sve tra­go­ve, pa i one do­ku­men­to­va­ne ako je, even­tu­al­no, po­sto­ja­la na­red­ba ili ri­jet­ki sud­ski po­stu­pak.
– To­kom ra­ta i na­kon nje­ga ko­mu­ni­sti su na pro­sto­ru Cr­ne Go­re po­či­ni­li svo­je­vr­stan kul­tur­ni ge­no­cid. Po nji­ho­vom na­re­đe­nju spa­lje­ne su sve pre­o­sta­le op­štin­ske i sre­ske ar­hi­ve (one ko­je ni­je­su uni­šte­ne bom­bar­do­va­njem) ko­je se od­no­se na pe­ri­od Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, kao i kom­plet­ne ar­hi­ve ne­ko­li­ko ma­na­sti­ra ko­je su mo­na­si i na­rod vje­ko­vi­ma ču­va­li i sa­ču­va­li kao naj­zna­čaj­ni­je kul­tur­no bla­go – kon­sta­tu­ju u is­tra­ži­vač­koj or­ga­ni­za­ci­ji.
Pro­to­je­rej-sta­ro­for dr Ve­li­bor Džo­mić, ko­ji je autor vi­še knji­ga o stra­da­nju SPC u Dru­gom svjet­skom ra­tu, is­ti­če da mu je po­zna­to po­sto­ja­nje ja­me „Ko­tor”, kao i na de­se­ti­ne dru­gih u ko­ji­ma su ži­vot za­vr­ša­va­li ne­du­žni si­no­vi Cr­ne Go­re. Po­sli­je­rat­ni ko­mu­ni­zam je, is­ti­če on, do­pri­nio da ti ma­sov­ni rat­ni zlo­či­ni par­ti­za­na osta­nu ne sa­mo ne­ka­žnje­ni, ne­go i da ih pre­kri­je veo za­bo­ra­va. Žr­tve su pro­gla­še­ne za „kon­tra­re­vo­lu­ci­o­na­re i na­rod­ne iz­daj­ni­ke”, a ubi­ce su na­gra­đi­va­ne voj­nim či­no­vi­ma, dr­žav­nim sta­no­vi­ma, bo­rač­kim pen­zi­ja­ma i dru­gim pri­vi­le­gi­ja­ma.
– U ve­zi sa ot­kri­ćem „Da­na” mo­ram da ka­žem da je to ci­vi­li­za­cij­ski is­ko­rak u od­no­su na pret­hod­nih se­dam de­ce­ni­ja i če­sti­tam „Da­nu” na to­me. Dr­žav­no tu­ži­la­štvo ima oba­ve­zu da spro­ve­de is­tra­gu, a Op­šti­na Nik­šić i dr­ža­va Cr­na Go­ra, upra­vo ra­di po­mi­re­nja i na­u­ka bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma, da ni­ka­da brat ne dig­ne ru­ku na bra­ta, ima­ju oba­ve­zu da sva­ko stra­ti­šte do­stoj­no obi­lje­že i ču­va­ju od za­bo­ra­va. Ovo mo­ra da bu­de i po­ziv na mir me­đu mr­tvi­ma i mir me­đu ži­vi­ma. Uzmi­mo pri­mjer Slo­ve­ni­je ko­ja je sva­ko stra­ti­šte i ma­sov­nu grob­ni­cu, a ima ih vi­še od 600, obi­lje­ži­la bez ob­zi­ra o ko­joj je voj­sci ili ci­vil­nom sta­nov­ni­štvu je ri­ječ. To je ci­vi­li­za­cij­ska oba­ve­za – na­gla­sio je Džo­mić.
BI­LjA­NA BRA­ŠNjO


Tu­ži­la­štvo na­lo­ži­lo po­li­ci­ji da iz­va­di ko­sti iz ja­me

Na­kon pi­sa­nja „Da­na”, Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (ODT) Nik­šić oba­vi­je­sti­lo je spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Mi­li­vo­ja Kat­ni­ća o ja­mi „Ko­tor” .
– On je pred­met dao u rad Vi­šem dr­žav­nom tu­ži­la­štvu ko­je je iz­da­lo na­log nik­šić­koj po­li­ci­ji i Gor­skoj slu­žbi spa­sa­va­nja da, čim se sta­bi­li­zu­ju vre­men­ske pri­li­ke, uđu u ja­mu i iz­va­de ko­sti ka­ko bi bi­le ot­pre­mlje­ne na vje­šta­če­nje – pre­do­če­no je „Da­nu” iz po­li­ci­je.
Slu­žbe­ni­ci nik­šić­kog Cen­tra bez­bjed­no­sti (CB) oba­vi­li su raz­go­vor sa vi­še mje­šta­na Gor­njeg Po­lja ko­ji su im po­tvr­di­li na­vo­de o po­sto­ja­nju ja­me u mje­stu Du­bra­va.


Ni­je se ču­di­ti stra­hu po­to­ma­ka

Džo­mić, pak, na­gla­ša­va da je bi­lo čla­no­va po­ro­di­ca stra­da­lih ko­ji su po­kre­ta­li pi­ta­nje obi­lje­ža­va­nja ja­ma, a ne­ki su, ko­je lič­no po­zna­je, po­sli­je 1990. go­di­ne do­la­zi­li kod mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja sa mol­bom da sa­hra­nju­je i na­knad­no iz­vr­ši opi­je­lo ne­vi­nim žr­tva­ma ubi­ja­nim bez su­da, su­đe­nja i pre­su­de i ko­je do da­nas ne­ma­ju ni do­stoj­nog gro­ba ni vi­dlji­vog mra­mo­ra.
– Mno­gim po­tom­ci­ma je i da­nas strah u ko­sti­ma i ja to pot­pu­no ra­zu­mi­jem. Ni ma­lo se ne ču­dim to­me jer sa­mo onaj ko­ji ne zna kroz ka­kav su pa­kao na ze­mlji pro­šle po­ro­di­ce po­bi­je­nih mo­že da bu­de iz­ne­na­đen nji­ho­vim ću­ta­njem ko­je je sve dru­go, osim ću­ta­nja. Mo­ra­li su da kri­ju nji­ho­va ime­na i nji­ho­ve sli­ke i da pred dru­gi­ma za­ti­ru sva­ki po­men na svo­je oče­ve, bra­ću, ku­mo­ve, srod­ni­ke, brat­stve­ni­ke i ple­me­ni­ke. Ipak ih ni­je­su u sr­ci­ma iz­bri­sa­li. Do­volj­no je da vi­di­te mog pa­ro­hi­ja­ni­na, si­na sve­šte­ni­ka Pe­tra Vu­jo­vi­ća, da­nas če­sti­tu sta­ri­nu, či­jeg su oca par­ti­za­ni bez ika­kve kri­vi­ce ba­ci­li u ja­mu iz ko­je je da­ni­ma za­po­ma­gao, a ni­ko ni­je smio da mu pri­đe – is­ta­kao je on.
Cr­na Go­ra je, tru­dom po­to­ma­ka, sve­šte­ni­ka i Mi­tro­po­li­je, na­veo je Džo­mić, ipak po­pi­sa­la te žr­tve ko­li­ko se mo­glo. Od­štam­pa­ne su broj­ne knji­ge sa ime­ni­ma i pre­zi­me­ni­ma tih lju­di,a u sko­ro svim ple­me­ni­ma i kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re su tim žr­tva­ma slu­že­na opi­je­la i pa­ra­sto­si.
– Na ne­kim mje­sti­ma po­sto­je i spo­men-zna­me­nja, a raz­mje­ru i plo­do­ve te bra­to­mr­žnje mo­že­mo vi­dje­ti i na ne­dav­nom pri­mje­ru haj­ke na pred­sjed­ni­ka SO Bu­dva Đor­đi­ja Vu­jo­vi­ća, ko­ji je u Gr­blju po­lo­žio vi­je­nac Bu­dva­ni­ma i Gr­blja­ni­ma – žr­tva­ma ko­mu­ni­stič­kog te­ro­ra. Po mom mi­šlje­nju, naj­va­žni­ji za­da­tak ove ge­ne­ra­ci­je po­li­ti­ča­ra i jav­nih dje­lat­ni­ka ni­je ni NA­TO, ni Evrop­ska uni­ja ne­go da pr­ven­stve­no sve uči­ne da obri­šu krv, su­ze i pat­nju ide­o­lo­ških po­dje­la i bra­to­mr­žnje u Cr­noj Go­ri. Mo­ram da pod­sje­tim da su sve ne­vi­ne i ne­du­žne žr­tve na­še i one sa jed­ne i one sa dru­ge stra­ne. Upra­vo je zbog to­ga mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je 1995. go­di­ne u Ma­na­sti­ru Ostro­gu na 50. go­di­šnji­cu za­vr­šet­ka Dru­gog svjet­skog ra­ta slu­žio po­men i svim žr­tva­ma na­ci­fa­ši­zma – ka­zao je on.