Is­pred ro­žaj­skog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad u su­bo­tu po­pod­ne za­bi­lje­že­ne su muč­ne sce­ne jer je vi­še sto­tit­na gra­đa­na če­ka­lo na od­lu­ke nad­le­žne Ko­mi­si­je za ocje­nu spo­sob­no­sti oso­ba sa in­va­li­di­te­tom za do­dje­lu tu­đe nje­ge i po­mo­ći, te pro­cje­nu za ostva­ri­va­nje pra­va na so­ci­jal­nu na­dok­na­du. Ne­ko­li­ko gra­đa­na, is­cr­plje­nih od če­ka­nja i vru­ći­ne, pa­lo je u ne­svi­jest - zbog če­ga su in­ter­ve­ni­sa­le i eki­pe hit­ne po­mo­ći. Osim lje­ka­ra in­ter­ve­ni­sa­la je i po­li­ci­ja.
Ko­mi­si­ja je po­če­la sa ra­dom ne­što po­sli­je 15 sa­ti, a iz Cen­tra za so­ci­jal­ni rad su po­zva­li sve stran­ke da do­đu u isto vri­je­me, zbog če­ga se u Uli­ci 30. sep­tem­bra stvo­ri­la ne­vi­đe­na gu­žva.
Dio uli­ce je bio blo­ki­ran, a in­ter­ve­ni­sa­la je i po­li­ci­ja. Ogor­če­ni gra­đa­ni su ne­go­do­va­li zbog gu­žve, a po­seb­no zbog to­ga što su nji­ho­vi te­ško bo­le­sni čla­no­vi po­ro­di­ce bi­li pri­nu­đe­ni da sa­ti­ma če­ka­ju u vo­zi­li­ma na tem­pe­ra­tu­ri od pre­ko 30 ste­pe­ni.
Po­je­di­ni gra­đa­ni su spas tra­ži­li u hla­do­vi­ni, ko­ju su pra­vi­le okol­ne zgra­de, dok su osta­li blo­ki­ra­li ulaz u Cen­tar, pa je bi­lo prak­tič­no ne­mo­gu­će ući u taj obje­kat. Red ni­je­su uspje­li da za­ve­du za­po­sle­ni u toj usta­no­vi, kao ni ne­ko­li­ko po­li­ca­ja­ca ko­ji su ci­je­lo vri­je­me bi­li me­đu stran­ka­ma, pa se u zgra­du ula­zi­lo na sna­la­že­nje.
Zbog blo­ki­ra­nog pri­stu­pa kan­ce­la­ri­ja­ma za pri­jem sta­re oso­be su s te­škom mu­kom uspi­je­va­le da se pro­bi­ju do slu­žbe­nih pro­sto­ri­ja iz ko­jih su ne­ko­li­ko pu­ta po­zi­va­li hit­nu slu­žbu, ko­ja je in­ter­ve­ni­sa­la u vi­še na­vra­ta.
Iako su ne­go­do­va­li zbog vi­še­sat­nog če­ka­nja na pri­jem, stran­ke ni­je­su bi­le sprem­ne da raz­go­va­ra­ju sa na­šim re­por­te­rom, pla­še­ći se da bi pri­ča za no­vi­ne mo­gla da im se osve­ti na na­čin što bi auto­mat­ski osta­li bez pra­va na na­dok­na­du. Sa­mo ri­jet­ki su bi­li sprem­ni da po­di­je­le svo­je is­ku­stvo sa no­vi­na­ri­ma.
– Ne­vje­ro­va­tan je ovo pri­zor, ka­kav se, vje­ru­jem, ne mo­že vi­dje­ti u ci­vi­li­zo­va­nom dru­štvu. Iako je po­li­ci­ja tu, oči­gled­no da ni­je­su u sta­nju da za­ve­du red. Po­zvao bih mi­ni­star­ku ra­da, Zo­ri­cu Ko­va­če­vić, da ob­ja­sni ovom na­ro­du za­što nas tre­ti­ra­ju na ova­kav na­čin, da ne ka­žem kao sto­ku. Po­zva­ni smo svi u isto vri­je­me i po­red to­ga što je za­po­sle­ni­ma u ovoj usta­no­vi ja­sno da ne mo­že­mo svi ući isto­vre­me­no u nji­ho­ve pro­sto­ri­je. Za­što ni­je­su vo­di­li ra­ču­na o to­me. Mo­gli su da po­zi­va­ju isto­vre­me­no po 50 oso­ba što bi bi­lo do­bro i za nas i za njih, za po­li­ci­ju i hit­nu slu­žbu. Ne znam ko je ova­ko ne­što is­ce­ni­rao. Iako se odav­de ise­lio ve­li­ki broj lju­di, osta­lo nas je do­sta da pa­ti­mo na ova­kav na­čin. Ako nas je Bog ka­znio i po­slao nam bo­le­sti, ba­rem bi ova dr­ža­va mo­gla ne­što da uči­ni za nas ka­ko bi nam ži­vot bio udob­ni­ji, a ne da nas ka­žnja­va na ova­kav na­čin - da ov­dje sto­ji­mo na sun­cu i bez vo­de – ogor­čen je Me­ta Ra­mo­vić, ko­ji je če­kao is­pred Cen­tra.
Za­što su sve stran­ke zva­li u isto vri­je­me či­me su iza­zva­li ne­vje­ro­vat­ne gu­žve ni­je­smo mo­gli sa­zna­ti jer je di­rek­to­ru ro­žaj­skog Cen­tra Ka­dri­ji Ago­vi­ću bio is­klju­čen te­le­fon.V.Ra.


Bru­ka

Sa­fet Ka­lač, ko­ji je če­kao is­pred Cen­tra, is­ti­če da je ova­kva or­ga­ni­za­ci­ja pro­sto ne­za­mi­sli­va.
– Ovo je bru­ka da se bo­le­sni lju­di gu­ra­ju ov­dje, na pre­ko 30 ste­pe­ni. Ov­dje ni­ko ni­je do­šao od vo­lje. Pri­nu­đe­ni smo da če­ka­mo ne­ko­li­ko sa­ti da bi­smo se sa­mo na par se­kun­di po­ja­vi­li pred Ko­mi­si­jom. Ov­dje ula­zi ka­ko ko sti­že. Oni ko­ji ne mo­gu da se gu­ra­ju mo­ra­ju da če­ka­ju do kra­ja po ovoj to­plo­ti. Oči­gled­no je da se ne­ko igra sa si­ro­ma­šnim i bo­le­snim oso­ba­ma – upo­zo­rio je Ka­lač.