Pi­ta­nje da­lje sa­rad­nje Cr­ne Go­re i ita­li­jan­ske ko­m­pa­ni­je A2A u Elek­tro­pri­vre­di mo­že do­bi­ti ne­dvo­smi­slen od­go­vor tek na­kon okon­ča­nja pot­pu­no i de­talj­no oba­vlje­ne ana­li­ze re­zul­ta­ta pro­te­klog pe­to­go­di­šnjeg pe­ri­o­da, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” po­sla­nik De­mo­krat­skog fron­ta Stra­hi­nja Bu­la­jić.
– U tom smi­slu od­lu­ču­ju­će su od­red­be ta­ko­zva­nog „EPCG ugo­vo­ra”, ko­ji­ma su sa­svim ja­sno i pre­ci­zno utvr­đe­ni svi ci­lje­vi na osno­vu ko­jih bi tre­ba­lo sa­gle­da­ti uspje­šnost, od­no­sno ne­u­spje­šnost, stra­te­škog part­ne­ra A2A. Uko­li­ko se po­ka­že da su ti in­di­ka­to­ri is­pu­nje­ni, on­da bi to bi­la naj­bo­lja pre­po­ru­ka i vi­za da se na­sta­vi za­po­če­ta sa­rad­nja. Ali, uko­li­ko se po­ka­že da A2A ni­je ni izbli­za ostva­ri­la ugo­vo­rom pre­ci­zi­ra­ne in­di­ka­to­re, ta­da bi Ita­li­ja­ne tre­ba­lo sve­sti na obič­nog ma­njin­skog ak­ci­o­na­ra sa zna­čaj­nim, ali ne i od­lu­ču­ju­ćim uče­šćem u vla­sni­štvu, pa sa­mim tim i u upra­vlja­nju Elek­tro­pri­vre­dom – re­kao je Bu­la­jić i do­dao da bi ana­li­za ostva­re­nja in­di­ka­to­ra mo­ra­la bi­ti da­ta na uvid struč­noj i ši­roj jav­no­sti.
– Isto va­ži i za od­lu­ke ko­je Vla­da bu­de do­no­si­la u ve­zi sa EPCG – is­ta­kao je Bu­la­jić.
●Oče­ku­je­te li da će Vla­da i A2A po­sti­ći do­go­vor do kra­ja mar­ta i ho­će li taj ugo­vor od­go­va­ra­ti Ita­li­ja­ni­ma?
Naj­ma­nje što oče­ku­jem je da će Vla­da u pre­go­vo­ri­ma sa A2A, u pr­vom pla­nu ima­ti in­te­re­se Cr­ne Go­re, a oni ni­je­su ni ma­li ni za­ne­mar­lji­vi u elek­tro-ener­get­skom sek­to­ru ko­jim do­mi­nant­no upra­vlja EPCG. A2A je ve­o­ma po­volj­no ste­kla zna­čaj­na vla­snič­ka pra­va u ovoj kom­pa­ni­ji, ko­ja sa­ma za se­be či­ne iz­u­zet­no ve­li­ku vri­jed­nost. Ta pra­va su sa­da tu gdje je­su i ovog mo­men­ta ne tre­ba ih do­vo­di­ti u pi­ta­nje, ali sva osta­la pra­va, kao što je me­na­džer­sko upra­vlja­nje, po­vla­šće­no fi­nan­si­ra­nje itd., tre­ba naj­pri­je da se za­slu­že, pa tek on­da da se do­bi­ju.
●Uko­li­ko se Vla­da i A2A ne do­go­vo­re, mo­gu li Ita­li­ja­ni po­kre­nu­ti ar­bi­tra­žu, s ob­zi­rom na to da ni­je­su ostva­ri­li pro­fit od obe­ća­nih 300 mi­li­o­na, naj­vi­še zbog sma­nje­ne ci­je­ne stru­je?
Ko­li­ko sam upo­znat, ugo­vor je za­šti­ćen ta­ko­zva­nom va­šing­ton­skom ar­bi­tra­žom. Za­što se cr­no­gor­ska stra­na usa­gla­si­la i pri­hva­ti­la baš „va­šing­ton­sku ar­bi­tra­žu”, osta­je ne­ja­sno. U sva­kom slu­ča­ju, shod­no ugo­vo­ru, spor pred tom ar­bi­tra­žom mo­že po­kre­nu­ti A2A, ali i Vla­da, s tim što tre­ba ima­ti u vi­du da je taj po­stu­pak do­brim di­je­lom ne­iz­vje­stan i po­pri­lič­no skup. Za­to se, u prin­ci­pu po­kre­će i vo­di, sa­mo uko­li­ko je ugo­vor­na stra­na ubi­je­đe­na da su po­vri­je­đe­na nje­na pra­va utvr­đe­na „EPCG ugo­vo­rom” i cr­no­gor­skim pra­vom.
Mi­slim da sma­nje­nje ci­je­ne elek­trič­ne ener­gi­je ni­je do­bar osnov za po­kre­ta­nje i vo­đe­nje ar­bi­tra­žnog po­stup­ka jer je te od­lu­ke do­no­si­lo ne­za­vi­sno re­gu­la­tor­no ti­je­lo. Po de­fi­ni­ci­ji na njih ni­ko ni­je mo­gao da uti­če, pa ni sa­ma Vla­da kao pot­pi­snik ugo­vo­ra. Ne vje­ru­jem da je ugo­vo­rom Vla­da mo­gla da se oba­ve­že da će do­ći do po­ve­ća­nja, ili da ne­će do­ći do sma­nje­nja ci­je­na elek­trič­ne ener­gi­je u Cr­noj Go­ri. U su­prot­nom, Vla­da bi naj­di­rekt­ni­je po­vri­je­di­la ne­za­vi­snost re­gu­la­tor­nog ti­je­la, i to bi ima­lo mno­go ši­re po­sle­di­ce.
●Je li Vla­da po­gri­je­ši­la što je dje­li­mič­no pri­va­ti­zo­va­la EPCG?
Ni­ko ne pro­da­je re­sur­se, a ni pri­vred­ne ka­pa­ci­te­te ko­ji do­no­se pro­fit. Uko­li­ko se to de­si, u ne­kim okol­no­sti­ma, sva­ki do­bar do­ma­ćin, a to bi tre­ba­lo da bu­de i dr­ža­va, na­sto­ji da ih vra­ti u što ve­ći obim vla­sni­štva. U sva­kom slu­ča­ju, bez ve­li­ke ne­vo­lje i nu­žde ne ide se u da­lje otu­đe­nje.
Kao le­ga­li­sta sam za­to da se pot­pu­no po­štu­je sva­ki part­ner dr­ža­ve u po­gle­du ste­če­nog vla­sni­štva, ali da se u po­seb­nom mo­ni­to­rin­gu nad­gle­da­ju ta­kvi pro­ce­si i da se mak­si­mal­no za­šti­te in­te­re­si ze­mlje i na­ro­da. To po­seb­no oče­ku­jem u ovom slu­ča­ju.
D. Mi­la­čić

Po­treb­na sa­gla­snost Skup­šti­ne
●Ho­će­te li po­no­vi­ti ini­ci­ja­ti­vu da Skup­šti­na da­je ko­nač­nu ri­ječ o ugo­vo­ru sa A2A?
Mo­je du­bo­ko ubje­đe­nje je da bi i Vla­da tre­ba­lo da po­dr­ži ovaj za­htjev, te da za sva­ku od­lu­ku o ta­ko zna­čaj­nom pi­ta­nju kao što je na­sta­vak sa­rad­nje sa A2A u elek­tro-ener­get­skom sek­to­ru do­bi­je sa­gla­snost Skup­šti­ne. U sva­kom slu­ča­ju njen od­nos pre­ma ovom pi­ta­nju bi­će ve­o­ma in­di­ka­ti­van u po­gle­du ne sa­mo tran­spa­rent­no­sti već i od­go­vor­nog ra­da u va­lo­ri­za­ci­ji naj­vred­ni­jih cr­no­gor­skih re­sur­sa, me­đu ko­je, bez ika­kve sum­nje, spa­da elek­tro­e­ner­ge­ti­ka.
Raz­go­vo­ri tra­ju do­volj­no du­go i vo­de se pod iz­vje­snim ve­lom taj­no­sti. Jav­nost se ve­o­ma, štu­ro i ne­po­u­zda­no in­for­mi­še, pa i to upu­ću­je na oprav­da­nost za­htje­va, da se sa to­kom pre­go­vo­ra i even­tu­al­nim spo­ra­zu­mi­ma upo­zna i Skup­šti­na.

TE i Rud­nik uglja dav­no je tre­ba­lo spo­ji­ti
●Tre­ba li spo­ji­ti Ter­mo­e­lek­tra­nu i Rud­nik uglja u jed­no pred­u­ze­će?
Is­ku­stva iz okru­že­nja i svi­je­ta po­ka­zu­ju da se po pra­vi­lu or­ga­ni­za­ci­o­no ob­je­di­nja­va­ju ter­mo­e­lek­tra­ne sa rud­ni­ci­ma ko­ji ih snab­di­je­va­ju sa ugljem. U na­šem slu­ča­ju, naj­bo­lja šan­sa je pro­pu­šte­na po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Ta­da se pri­je in­ve­sti­ra­nja u ter­mo­e­lek­tra­nu i pri­je po­čet­ka nje­nog ra­da jed­no­stav­no mo­glo iz­vr­ši­ti spa­ja­nje ter­mo­e­lek­tra­ne i rud­ni­ka. Bi­lo je to vri­je­me dru­štve­ne svo­ji­ne. Slič­na šan­sa je pro­pu­šte­na i sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na, ka­da su ta pred­u­ze­ća funk­ci­o­ni­sa­la kao dva odvo­je­na jav­na pred­u­ze­ća, sva­ko sa svo­jim ovla­šće­nji­ma. I to bi ima­lo ener­get­sko-eko­nom­ski smi­sao.
Sa­da je sa­svim dru­ga­či­ja si­tu­a­ci­ja, Ter­mo­e­lek­tra­na i Rud­nik uglja su ak­ci­o­nar­ska dru­štva sa struk­tu­rom vla­sni­štva ko­ja ne ohra­bru­ju da bi ob­je­di­nja­va­nje išlo la­ko. Taj po­stu­pak zah­ti­je­vao bi i zna­čaj­na sred­stva za ot­kup ak­ci­ja ma­njin­skih ak­ci­o­na­ra uko­li­ko bi se dr­ža­va i A2A kao do­mi­nant­ni vla­sni­ci EPCG i Rud­ni­ka uglja o to­me do­go­vo­ri­li.
U tom po­stup­ku mo­ra da se vo­di ra­ču­na o još jed­nom ve­o­ma zna­čaj­nom part­ne­ru – lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi Plje­va­lja, ko­ja u ener­get­skom sek­to­ru ima zna­čaj­ne in­te­re­se.