Na­kon iz­mje­ne od­lu­ke o oba­ve­znoj re­zer­vi ba­na­ka kod Cen­tral­ne ban­ke, ban­ke će ubu­du­će mo­ći da iz­dvo­je do 25 od­sto oba­ve­znih re­zer­vi i da ih dr­že u ob­li­ku dr­žav­nih za­pi­sa ko­je je emi­to­va­la Cr­na Go­ra, bi­lo ko­je roč­no­sti.
Ta­ko­đe, ban­ke mo­gu da iz­dvo­je još do 10 od­sto oba­ve­znih re­zer­vi u ob­li­ku dr­žav­nih za­pi­sa roč­no­sti do 182 da­na. Iz­mje­na od­lu­ke o oba­ve­znoj re­zer­vi ba­na­ka do­nio je Sa­vjet Cen­tral­ne ban­ke na sjed­ni­ci ko­ja je odr­ža­na 12. fe­bru­a­ra.
Pre­ma ra­ni­joj od­lu­ci, ko­ja je bi­la na sna­zi sve do po­sled­nje iz­mje­ne, ban­ke su mo­gle da iz­dvo­je do 35 od­sto oba­ve­zne re­ze­r­ve u ob­li­ku dr­žav­nih za­pi­sa ko­je je emi­to­va­la Cr­na Go­ra, roč­no­sti do 182 da­na.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik i član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet Mla­den Bo­ja­nić sma­tra da je, s ob­zi­rom na po­tre­bu dr­ža­ve da se za­du­žu­je i u na­red­nom pe­ri­o­du, lo­gič­no da će dio sred­sta­va ko­ja ne­do­sta­ju sa ot­pla­tom na du­ži rok tra­ži­ti i na do­ma­ćem tr­ži­štu kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka.
–Sa­mim tim je dat pro­stor ban­ka­ma da mo­gu da ku­pu­ju dr­žav­ne za­pi­se du­že roč­no­sti od 182 da­na, ko­ji će im ra­ču­na­ti kao dio oba­ve­zne re­zer­ve, na šta do­bi­ja­ju i ka­ma­tu. Da­kle, ra­di se o još jed­noj po­volj­no­sti za ban­ke, a dr­ža­vi je u in­te­re­su da se spre­ma za no­va za­du­že­nja – go­to­vo u ne­do­gled. Dr­ža­va se na taj na­čin, fak­tič­ki, ja­vlja kao kon­ku­ren­ci­ja pri­vre­di za po­di­za­nje kre­di­ta kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka i, na­rav­no, uklju­či­va­nje ve­li­kog pro­cen­ta dr­žav­nih za­pi­sa u oba­ve­znu re­zer­vu. Ban­ke će to si­gur­no is­ko­ri­sti­ti i tu ogra­ni­če­nu ko­li­či­nu sred­sta­va ko­je ban­ke ima­ju ve­ćim di­je­lom će iz­dva­ja­ti za ku­po­vi­nu dr­žav­nih za­pi­sa, pa će ma­nje nov­ca osta­ti za kre­di­ti­ra­nje pri­vre­de, što ni­je do­bro – uka­zao je Bo­ja­nić.
On je is­ta­kao da se na­kon ta­kve od­lu­ke te­ško mo­že oče­ki­va­ti sma­nje­nje ka­ma­ta za pri­vre­du.
Član Od­bo­ra za eko­no­mi­ju Go­ran Tu­po­nja (Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra) ka­že da je iz­mje­nom od­lu­ke CBCG de­fi­ni­sa­no da ban­ke mo­gu pla­si­ra­ti do 25 od­sto oba­ve­zne re­zer­ve na du­že ro­ko­ve ne­go ra­ni­je, pa ti­me i ostva­ri­va­ti pri­hod na „za­ro­blje­na sred­stva” kroz naj­si­gur­ni­je fi­nan­sij­ske in­stru­men­te – dr­žav­ne za­pi­se.
–Tim in­stru­men­tom se ne ugro­ža­va kre­dit­ni po­ten­ci­jal ba­na­ka. Ta se iz­mje­na sa aspek­ta ba­na­ka mo­že tu­ma­či­ti kao po­volj­nost jer se ti­me ko­li­ko-to­li­ko pla­si­ra­ju sred­stva ko­ja su ina­če kao oba­ve­zna re­zer­va umrt­vlje­na. Me­đu­tim, stva­ri tre­ba po­sma­tra­ti sa aspek­ta dr­žav­nog bu­dže­ta i u ovom po­te­zu pre­po­zna­ti da bu­džet ima po­te­ško­ća sa li­kvid­no­šću. U svr­hu krat­ko­roč­nog pre­mo­šća­va­nja pro­ble­ma ne­li­kvid­no­sti bu­dže­ta, dr­ža­va emi­tu­je krat­ko­roč­ne dr­žav­ne za­pi­se na rok do šest mje­se­ci. Mo­gu­će da ova iz­mje­na na­ja­vlju­je još ve­će pro­ble­me u li­kvid­no­sti dr­žav­nog bu­dže­ta, tj. ne­do­sta­tak sred­sta­va i to na du­ži rok od do sa­da oče­ki­va­nog – ka­zao je Tu­po­nja.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na­kon od­lu­ke CBCG, vi­še se ne mo­že oče­ki­va­ti da se sma­nju­je pri­stup jav­nog sek­to­ra fi­nan­sij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma, kao što je bi­lo pla­ni­ra­no uki­da­njem tog in­stru­men­ta do kra­ja 2016. go­di­ne.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da na taj na­čin CBCG že­li da ohra­bri do­ma­će ban­ke da i da­lje ku­pu­ju dr­žav­ne ob­ve­zni­ce i da ih mo­gu ko­ri­sti­ti kao svoj udio u oba­ve­znoj re­zer­vi.
–Vla­da ove go­di­ne tre­ba da se za­du­ži oko 671 mi­li­on eura i po­zna­to je da pla­ni­ra ta sred­stva da pro­na­đe na do­ma­ćem tr­ži­štu ka­pi­ta­la. Do­ma­će ban­ke ra­di­je pla­si­ra­ju sred­stva dr­ža­vi ne­go pri­vre­di i gra­đa­ni­ma. Ovo oči­to ni­je do­bar po­tez i zbog to­ga ne ču­di što je sta­nje ka­mat­nih sto­pa na vi­so­kom ni­vou. Si­gur­ni­ja va­ri­jan­ta uz ma­nje ka­ma­te put je ko­ji­ma idu do­ma­će ban­ke. Vla­da mo­ra sti­mu­li­sa­ti ban­ke da se sred­stva pla­si­ra­ju pri­vre­di i gra­đa­ni­ma, a ne da ban­ke sa ne­str­plje­njem če­ka­ju emi­si­ju no­vih za­pi­sa i ob­ve­zni­ca – re­kao je Le­kić.
Ove go­di­ne odr­ža­ne su tri auk­ci­je dr­žav­nih za­pi­sa sa ro­kom do­spi­je­ća od 182 da­na. J.V.


Za­du­ži­li se još 40 mi­li­o­na

Na tre­ćoj ovo­go­di­šnjoj auk­ci­ji pro­da­ti su svi dr­žav­ni za­pi­si sa ro­kom do­spi­je­ća od 182 da­na, vri­jed­ni 40 mi­li­o­na eura, po pro­sječ­noj sto­pi pri­no­sa od 0,31 od­sto. Uku­pan iz­nos pod­ne­se­nih po­nu­da bio je 43,9 mi­li­o­na, od če­ga je pri­hva­će­no 40.
Rok do­spi­je­ća za­pi­sa, ko­ji će bi­ti emi­to­va­ni da­nas, od­re­đen je na 182 da­na, od­no­sno 25. av­gust ove go­di­ne.
Od po­čet­ka go­di­ne odr­ža­ne su tri auk­ci­je dr­žav­nih za­pi­sa sa ro­kom do­spi­je­ća od 182 da­na, dok je pro­šle go­di­ne odr­ža­no 12 auk­ci­ja dr­žav­nih za­pi­sa sa ro­kom do­spi­je­ća od 182 da­na i tri sa ro­kom do­spi­je­ća od 91 dan.


No­ve ban­ke do­la­ze zbog dr­žav­nih za­pi­sa

Le­kić sma­tra da na­ja­ve o to­me da će na do­ma­će tr­ži­šte usko­ro ući još tri ban­ke go­vo­ri da one do­la­ze upra­vo ra­di ku­po­vi­ne dr­žav­nih za­pi­sa jer že­le da ostva­re si­gu­ran pro­fit.
–Oče­ki­va­nja da će one po­di­ći kon­ku­ren­ci­ju i sma­nji­ti ka­mat­ne sto­pe i ti­me po­kre­nu­ti tra­žnju za svje­žim nov­cem pot­pu­no su neo­prav­da­na. Pri­vre­da ne mo­že ozbilj­ni­je ući u no­ve in­ve­sti­ci­je uz sa­da­šnje sta­nje ka­ma­ta. Sve to do­vo­di do sma­nje­nja ra­sta BDP-a, a ti­me i od­nos BDP-a i jav­nog du­ga po­sta­je sve ne­po­volj­ni­ji. Iz­laz iz ve­li­kog za­du­že­nja le­ži sa­mo u ra­stu BDP-a, a on je ostva­riv sa­mo uko­li­ko se zna­čaj­no sma­nje ka­ma­te i na taj na­čin po­kre­ne pri­vre­da i tra­žnja za ro­bom – ka­zao je Le­kić.