Rad­na gru­pa Par­ti­je udru­že­nih pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da, na či­jem je če­lu Vo­jin Vu­le­tić, pri­pre­mi­la je no­vi predlog za­ko­na o do­pu­na­ma Za­ko­na o pen­zij­sko-in­va­lid­skom osi­gu­ra­nju, ko­ji se o­dno­si na pen­zi­o­ni­sa­nje voj­nih in­va­li­da.
– Za spro­vo­đe­nje ovog za­ko­na na go­di­šnjem ni­vou po­treb­no je iz­me­đu 350 i 400 hi­lja­da eura. Re­al­no, taj iz­nos je mno­go ma­nji, jer bi dio voj­nih in­va­li­da, ostva­rio pen­zi­je po op­štim pro­pi­si­ma, pa bi raz­li­ka iz­no­si­la oko 100 do 150 hi­lja­da eura, i to pod uslo­vom ka­da bi to pra­vo od­mah mo­gli da ostva­re naj­te­ži voj­ni in­va­li­di – na­ve­li su iz PU­PI-ja.
Po­ve­ća­nje bro­ja pen­zi­o­ne­ra u pr­vih osam do de­set go­di­na bi­lo bi ne­što ve­će, a raz­li­ka sred­sta­va u po­čet­ku bi iz­no­si­la 70-80 hi­lja­da eura na go­di­šnjem ni­vou.
– Zbog pri­rod­nog od­la­ska voj­nih in­va­li­da ta­kve pen­zi­je bi se ga­si­le ili sma­nji­va­le, a na­kon 20 go­di­na ta­kve pen­zi­je bi bi­le ri­jet­ke ili spo­ra­dič­ne – na­ve­li su iz PU­PI –ja.
Iz te par­ti­je su pod­sje­ti­li da je dr­ža­va voj­nim in­va­li­di­ma od­u­ze­la Cen­tar za li­je­če­nje i re­ha­bi­li­ta­ci­ju voj­nih in­va­li­da u Iga­lu i pro­da­la ga, i da Po­re­ska upra­va ko­ri­sti zgra­du voj­nih in­va­li­da u Pod­go­ri­ci na Cvi­je­ti­nom bri­je­gu, što sva­ka­ko, sma­tra­ju u PU­PI-ju, kao za­kup­ni­na mo­že po­mo­ći u re­a­li­za­ci­ji tog za­kon­skog rje­še­nja.
– Upo­zo­ra­va­mo Skup­šti­nu i po­sla­ni­ke da bi even­tu­al­nim ne­u­sva­ja­njem tog pred­lo­ga za­ko­na i si­stem­skog rje­ša­va­nja pro­ble­ma voj­nih in­va­li­da na ade­kva­tan i za­do­vo­lja­va­ju­ći na­čin, dr­ža­vu u fi­nan­sij­skom smi­slu to mo­glo ko­šta­ti ne­ko­li­ko pu­ta vi­še, dok bi u etič­kom i pa­tri­ot­skom mo­glo ima­ti ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce – na­ve­li su iz te par­ti­je.
Ci­vi­li, ko­ji su naj­te­ži voj­ni in­va­li­di sa in­va­li­di­te­tom od 60 do 100 od­sto, ka­ko su na­ve­li iz PU­PI-ja, mo­ra­li su da ra­de pod do­dat­nim op­te­re­će­njem, a zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma ni­je­su mo­gli se ba­ve do­pun­skim ra­dom, dok su isto­vre­me­no ima­li po­seb­ne po­tre­be, za raz­li­ku od zdra­ve po­pu­la­ci­je.
– Pro­fe­si­o­nal­na voj­na li­ca i za­po­sle­ni u bez­bjed­no­snim struk­tu­ra­ma, ko­ji su po­sta­li naj­te­ži voj­ni in­va­li­di, ostva­ri­li su pen­zi­je po pro­pi­si­ma i po­volj­no­sti­ma ko­je su va­ži­le za tu ka­te­go­ri­ju li­ca u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Dr­ža­va, kao od­go­vor­na, u oba­ve­zi je da naj­te­žim voj­nim in­va­li­di­ma kroz po­seb­ne po­volj­ni­je uslo­ve pen­zi­o­ni­sa­nja, kao je­dan vid na­dok­na­de ma­te­ri­jal­ne šte­te, ma­kar dje­li­mič­no ubla­ži pat­nje i mu­ke i obez­bi­je­di ko­li­ko-to­li­ko pod­no­šlji­vi­ji osta­tak ži­vo­ta – na­ve­li su iz PU­PI-ja.
Na­dok­na­da ne­ma­te­ri­jal­ne i ma­te­ri­jal­ne šte­te ute­me­lje­na je u do­ma­ćem prav­nom si­ste­mu, kao i ze­mlja­ma EU, a ka­ko je po po­zi­tiv­nim pro­pi­si­ma dr­ža­va od­go­vor­na za stra­da­nja voj­nih in­va­li­da, on­da je to nje­na i od­go­vor­nost i oba­ve­za. Iz PU­PI-ja su is­ta­kli da je dr­ža­va po­mo­gla ve­li­kom bro­ju rad­ni­ka i kom­pa­ni­ja u iz­no­si­ma ko­ji se mje­re sto­ti­na­ma mi­li­o­na eura, i di­je­lu rad­ni­ka omo­gu­ći­la od­la­zak u pen­zi­ju pod po­volj­ni­jim uslo­vi­ma, pa bi, sma­tra­ju, tre­ba­lo da is­pu­ni i oba­ve­zu pre­ma voj­nim in­va­li­di­ma. Iz te par­ti­je pod­sje­ća­ju da je od­la­zak u sta­ro­snu pen­zi­ju sa 50 go­di­na ži­vo­ta i 20 go­di­na pen­zij­skog sta­ža omo­gu­ćen rad­no spo­sob­nim pri­pad­ni­ci­ma voj­ske i bez­bjed­no­snih struk­tu­ra.
Pred­log za­ko­na o PIO, ka­ko su na­ve­li, usa­gla­šen je sa evrop­skim za­ko­no­dav­stvom i po­tvr­đe­nim me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma.
– Po kon­ven­ci­ji o pra­vi­ma oso­ba sa in­va­li­di­te­tom pro­pi­sa­na je dr­žav­na po­moć li­ci­ma sa in­va­li­di­te­tom u mno­gim sfe­ra­ma, pa i fi­nan­sij­ska po­moć, kao i pri­stup po­god­no­sti­ma pen­zi­o­nog si­ste­ma, a jed­no od osnov­nih na­če­la te Kon­ven­ci­je je­ste pra­vo na ži­vot i jed­na­kost mo­guć­no­sti – na­ve­li su iz PU­PI-ja is­ti­ču­ći da je pred­log za­ko­na uskla­đen i sa kon­ven­ci­jom UN o pra­vi­ma oso­ba sa in­va­li­di­te­tom, op­ci­o­nim pro­to­ko­lom, evrop­skom kon­ven­ci­jom o za­šti­ti ljud­skih pra­va, kao i uni­ver­zal­nom de­kla­ra­ci­jom o ljud­skim pra­vi­ma (1948).
Iz PU­PI-ja su na­ja­vi­li i rad na za­kon­skom rje­ša­va­nju na­sle­đi­va­nja po­ro­dič­nih pen­zi­ja, po­što, ka­ko su na­ve­li, je­dan broj udo­vi­ca is­pa­šta zbog to­ga što oblast na­sle­đi­va­nja po­ro­dič­nih pen­zi­ja ni­je do­volj­no ure­đe­na.J.V.


Čla­ni­ca­ma EU pre­pu­šte­no
da sa­me ure­de to pi­ta­nje
Čla­ni­ca­ma EU, ka­ko su po­ja­sni­li iz PU­PI-ja, pre­pu­šte­no je da kre­i­ra­ju so­ci­jal­no si­gur­no­sne si­ste­me, ali kod svih je ute­me­lje­no pra­vo na­dok­na­de ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te za ošte­će­nje or­ga­ni­zma i ma­te­ri­jal­ne šte­te, kao po­sle­di­ce na­ru­še­nog zdra­vlja i bit­no sma­nje­nih mo­guć­no­sti, od­no­sno iz­gu­blje­nih mo­guć­no­sti i šan­si.
– U Nje­mač­koj ci­vil­nim voj­nim in­va­li­di­ma dr­ža­va is­pla­ću­je pla­tu, jer oni ne mo­gu da ostva­re za­ra­du kao zdra­va li­ca, a Hr­vat­ska je to pi­ta­nje uskla­di­la sa stan­dar­di­ma EU, po­sta­la čla­ni­ca NA­TO I EU, a slič­no je ura­đe­no i u Fe­de­ra­ci­ji BiH – na­ve­li su iz PU­PI-ja.