Jav­ni dug Cr­ne Go­re na kra­ju pro­šle go­di­ne, uzi­ma­ju­ći u ob­zir de­po­zi­te Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, ko­ji uklju­ču­ju i 38.477 un­ci zla­ta iz­no­sio je 2.022 mi­li­jar­de eura, što je 59,6 od­sto BDP-a, na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju o jav­nom du­gu ko­ji je usvo­ji­la Vla­da na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci.
Ne ra­ču­na­ju­ći de­po­zi­te, jav­ni dug je iz­no­sio 2.071 mi­li­jar­di eura, od­no­sno 61,05 od­sto BDP-a, od če­ga je dr­žav­ni dug 57,25 od­sto BDP-a, a dug lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve 3,8 od­sto BDP-a. To zna­či da je Cr­na Go­ra pro­bi­la kri­te­ri­ju­me Ma­strih­ta, po ko­ji­ma za­du­že­nje ne bi tre­ba­lo da bu­de iz­nad 60 od­sto.
Od ukup­nog iz­no­sa jav­nog du­ga na spolj­ni dug se od­no­si­lo 1,561 mi­li­jar­di, dok je do­ma­ći dug iz­no­sio 381,22 mi­li­o­na, a uku­pan dug lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va bio je 128,8 mi­li­o­na.
– Spolj­ni dug je la­ni po­ras­tao za 128,69 mi­li­o­na. Sta­nje ino du­ga uve­ća­no je naj­ve­ćim di­je­lom emi­si­jom euro­ob­ve­zni­ca u iz­no­su od 280 mi­li­o­na, od če­ga je oko 84 mi­li­o­na slu­ži­lo za re­fi­nan­si­ra­nje bo­no­va iz 2010. i 2011. go­di­ne. Osta­tak sred­sta­va na­mi­je­njen je za fi­nan­si­ra­nje bu­džet­skog de­fi­ci­ta – na­ve­de­no je u in­for­ma­ci­ji.
Od ukup­nog iz­no­sa spolj­neg du­ga naj­ve­ći dio ot­pa­da upra­vo na euro­bon­o­ve, čak 31,25 od­sto ukup­nog du­ga, od­no­sno 647,36 mi­li­o­na eura, Me­đu­na­rod­noj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj se du­gu­je 229,39 mi­li­o­na, što je 11 od­sto ukup­nog du­ga, sli­je­di Kre­dit svis ban­ka ko­joj dr­ža­va du­gu­je 204 mi­li­o­na, od­no­sno 9,8 ukup­nog du­ga. Dug kod Evrop­ske in­ve­sti­ci­o­ne ban­ke je 103,8 mi­li­o­na, ili pet od­sto ukup­nog, Pa­ri­skom klu­bu po­vje­ri­la­ca 98,86 mi­li­o­na, a Doj­če ban­ci 60 mi­li­o­na. Dr­ža­va du­gu­je i Me­đu­nar­od­noj aso­ci­ja­ci­ji za raz­voj 62 mi­li­o­na, Ban­ci za raz­voj Sa­vje­ta Evro­pe de­vet, Evrop­skoj ban­ci za ob­no­vu i raz­voj 16,13 mi­li­o­na, Evrop­skoj ko­mi­si­ji 4,7 mi­li­o­na, Nje­mač­koj ban­ci za raz­voj 25 mi­li­o­na, Ma­đar­ski za­jam iz­no­si de­vet, polj­ski osam, fran­cu­ski kre­dit se­dam, Euro­fir­mi 17, če­škoj EKS­IM ban­ci 14, Ste­ir­mar­kiš ban­ci 14, Er­ste ban­ci 18, za špan­ski kre­dit dug je 4,6, a za austrij­ski 7,4.
Od ukup­nog iz­no­sa do­ma­ćeg du­ga od 381 mi­li­o­na dr­ža­va se kod do­ma­ćih ba­na­ka za­du­ži­la za 71,37 mi­li­o­na, kre­di­ti kod ne­fi­na­nsij­skih in­sti­tu­ci­ja iz­no­se 6,66 mi­li­o­na, dok je dug po osnovu re­sti­tu­ci­je 89,9, a dug za de­vi­znu šted­nju 55,68 mi­li­o­na. Dug po osno­vu dr­žav­nih za­pi­sa iz­no­sio je 77,71, za za­o­sta­le pen­zi­je 1,8 mi­li­o­na, dr­žav­ne ob­ve­zni­ce za Fond ra­da 3,84 mi­li­o­na, do­ma­će ob­ve­zni­ce 38,2, a dug prav­nim li­ci­ma i pri­vred­nim dru­štvi­ma 36 mi­li­o­na. Unu­tra­šnji dug po­ve­ćan je za 17 mi­li­o­na u od­no­su na 2013. go­di­nu.
Dug po osno­vu ga­ran­ci­ja ko­je je da­la Vla­da na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­sio je oko 494,4 mi­li­o­na, od če­ga su po­vu­če­na sred­stva od 395,97 mi­li­o­na, od če­ga se na ga­ran­ci­je iz­da­te do­ma­ćim i ino kre­di­to­ri­ma od­no­si­lo 307 mi­li­o­na, od­no­sno 9,06 od­sto BDP-a. U pro­šloj go­di­ni pla­će­no je ukup­no 590 mi­li­o­na eura, od če­ga se na ot­pla­tu glav­ni­ce re­zi­den­ti­ma od­no­si­lo 239,7 mi­li­o­na, ot­pla­tu glav­ni­ce ne­re­zi­den­ti­ma 195 mi­li­o­na, ot­pla­tu du­ga po ga­ran­ci­ja­ma re­zi­den­ti­ma 15, oba­ve­ze iz pret­hod­nog per­i­o­da 65 mi­li­o­na, ot­pla­tu ka­ma­te re­zi­den­ti­ma osam, a ne­re­zi­den­ti­ma 66 mi­li­o­na eura.
Ot­pla­ta ino du­ga u pro­šloj go­di­ni iz­no­si­la je 195 mi­li­i­o­na, od če­ga se na sma­nje­nje i ot­pla­tu od­no­si­lo oko 111 mi­li­ona eura, a 84 mi­li­o­na je re­fi­nan­si­ra­ne euro­ob­ve­zni­ce ko­je do­spi­je­va­ju ove i na­red­ne go­di­ne.
Vla­da mo­ra sma­nji­ti po­re­ze, na­ro­či­to onaj ko­ji je uve­la kao kri­zni, ka­ko se ne bi is­to­pi­la pred­nost Cr­ne Go­re za stra­ne in­ve­sti­ci­je, oci­je­nio je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić na sjed­ni­ci Vla­de.
Vla­da je, ka­ko je sa­op­šte­no na­kon sjed­ni­ce, usvo­ji­la Ana­li­zu re­a­li­za­ci­je po­re­ske po­li­ti­ke za pro­šlu go­di­nu.
– Ukup­ni pri­ho­di ostva­re­ni su u iz­no­su od 1,5 mi­li­jar­di, i ve­ći su u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu 8,8 od­sto – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
J.V.


Za­du­že­nje 65 od­sto BDP-a

Po­da­tak da je ukup­ni jav­ni dug kra­jem pro­šle go­di­ne bio 59,6 od­sto BDP-a je ire­le­van­tan, čak i da je ta­čan, jer je on već sa­da znat­no ve­ći, sma­tra ko­or­di­na­tor Gra­đan­skog po­kre­ta URA za eko­nom­sku po­li­ti­ku, De­jan Mi­jo­vić.
On je ka­zao da je Vla­da pri­je dva mje­se­ca, za po­tre­be EU, pri­pre­mi­la Pro­gram eko­nom­skih re­for­mi 2015 – 2017. u ko­jem je, ka­ko je na­veo, pri­zna­la da će zbog za­du­že­nja za auto­put i uzi­ma­nja no­vih kre­di­ta u ovoj go­di­ni jav­ni dug bi­ti 63,2 od­sto, i to u sce­na­ri­ju op­ti­mi­stič­kog ra­sta.
– U sce­na­ri­ju ni­žeg ra­sta ko­ji se za­i­sta ostva­ru­je, jav­ni dug u 2015. je pro­ci­je­njen na 65,2 od­sto, a on je prak­tič­no već do­stig­nut, jer se Vla­da u me­đu­vre­me­nu do­dat­no za­du­ži­la 500 mi­li­o­na za ot­pla­tu ra­ni­jih kre­di­ta, i uze­la ki­ne­ski kre­dit od 950 mi­li­o­na do­la­ra – na­veo je Mi­jo­vić u iz­ja­vi do­sta­vlje­noj agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, pri­li­kom za­klju­če­nja kra­jem pro­šle go­di­ne, ki­ne­ski kre­dit je iz­no­sio oko 700 mi­li­o­na, a sa­da vri­je­di 900 mi­li­o­na zbog ra­sta kur­sa do­la­ra. Vla­da, ka­ko je na­veo, ne iz­vr­ša­va ni oba­ve­zu iz Za­ko­na o bu­dže­tu i fi­skal­noj od­go­vor­no­sti ko­ji joj na­la­že da pri­li­kom pre­la­ska gra­ni­ce jav­nog du­ga od 60 od­sto mo­ra spro­ve­sti vr­lo ne­po­pu­lar­ne mje­re sma­nji­va­nja iz­da­ta­ka na ad­mi­ni­stra­ci­ju i do­pri­no­se op­šti­na­ma.


Bez pro­mje­na u Že­lje­zni­ci

Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci usvo­ji­la pred­log Mi­ni­star­stva sa­o­bra­ća­ja da se za čla­no­ve od­bo­ra di­rek­to­ra Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va iza­be­ru Dra­gan Ši­mrak, Mi­lo­sav An­đe­lić, Lav La­jo­vić i Mir­sad Džu­dže­vić, ko­ji su i do sa­da bi­li na ovoj funk­ci­ji. Usvo­jen je i pred­log da se u Že­lje­znič­kom pre­vo­zu pro­du­ži man­dat do­sa­da­šnjim čla­no­vi­ma od­bo­ra di­rek­to­ra i iza­be­ru Žar­ka Štu­ra­no­vi­ća, Ja­dran­ku Vo­ji­no­vić, Lju­bo­mi­ra Šo­ši­ća i Spa­sa Po­po­vi­ća. Za čla­no­ve od­bo­ra pre­vo­za pred­lo­že­ni su Du­šan Ra­do­njić, Va­ljon Meh­me­do­vić, Fa­ruk Ago­vić i Sreć­ko Me­de­ni­ca a Mon­te­kar­ga Re­šad Nu­ho­džić, Sla­ven­ko Jo­va­no­vić, Mi­o­mir M. Mu­go­ša i Mi­lo­rad Jo­va­no­vić.B.Ma.


Bo­ško­vi­ću dvi­je ko­mi­si­je

Vla­da je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci ime­no­va­la čel­ni­ke i čla­no­ve Ko­mi­si­je za ka­drov­ska i ad­mi­ni­stra­tiv­na pi­ta­nja, Ko­mi­si­je za eko­nom­sku po­li­ti­ku i fi­nan­sisjki si­stem i Ko­mi­si­je za stam­be­na pi­ta­nja.
Za pred­sjed­ni­ka Ko­mi­si­je za ka­drov­ska i ad­mi­ni­stra­tiv­na pi­ta­nja ime­no­van je mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić, dok su čla­no­vi Žar­ko Štu­ra­no­vić, Zo­ri­ca Ko­va­če­vić, Ra­fet Hu­so­vić i Ra­ško Ko­nje­vić. Na če­lu Ko­mi­si­je za eko­nom­sku po­li­ti­ku i fi­nan­sij­ski si­stem je mi­ni­star zdra­vlja Bu­di­mir Še­grt, dok su čla­no­vi Pre­drag Bo­ško­vić, Zo­ri­ca Ko­va­če­vić i Bi­ser­ka Dra­gi­će­vić.
Pred­sjed­nik Ko­mi­si­je za stam­be­na pi­ta­nja je mi­ni­star pro­svje­te Pre­drag Bo­ško­vić, dok su čla­no­vi Bu­di­mir Še­grt, Su­ad Nu­ma­no­vić, Sa­nja Vla­ho­vić i Ivan Bra­jo­vić.M.S.


Op­šti­ne dužne 166 mi­li­o­na

Kon­so­li­do­va­ni dug op­šti­na na kra­ju pro­šle go­di­ne je bio je oko 166,94 mi­li­o­na, oko 3,6 mi­li­o­na ma­nje ne­go 2013. go­di­ne. Naj­ve­ći je dug Op­šti­ne Bu­dva od 65,9 mi­li­o­na, Pod­go­ri­ca du­gu­je 26 mi­li­o­na, a Nik­šić 18 mi­li­o­na eura. Dug Op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje je 7,6, Ba­ra 4,12, a Be­ra­na 3,5 mi­li­o­na.
Pre­ma in­for­ma­ci­ji o sta­nju du­ga i ne­iz­mi­re­nih oba­ve­za lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve na kra­ju pro­šle go­di­ne sa pred­lo­gom mje­ra, od ukup­nog kon­so­li­do­va­nog, ino dug lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve iz­no­si oko 121,97 mi­li­o­na, a do­ma­ći 44,97 mi­li­o­na eura.