Rad­ni­ci mlje­ka­re „Ni­ka” iz Nik­ši­ća, pod­go­rič­kih fa­bri­ka „Ra­do­je Da­kić” i „Mar­ko Ra­do­vić”, pen­zi­o­ne­ri Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma i rad­ni­ci bje­lo­polj­ske fa­bri­ke „Ra­da” po­ku­ša­će na­red­ne sed­mi­ce po ko zna ko­ji put da ostva­re svo­ja pra­va pre­ko pro­te­sta.
Pro­te­sti­ma pri­je­te i rad­ni­ci nik­šić­kih Rud­ni­ka bok­si­ta uko­li­ko 21. apri­la, ka­da is­ti­če ugo­vor o po­slov­no-teh­nič­koj sa­rad­nji sa ,,Nek­sa­nom” Mi­o­dra­ga Da­ke Da­vi­do­vi­ća, bu­de pre­ki­nu­ta pro­iz­vod­nja u tom pred­u­ze­ću.
Pre­ko hi­lja­du „da­ki­će­va­ca” već šest go­di­na se oku­plja sri­je­dom tra­že­ći iz­vr­še­nje sud­skih pre­su­da po osno­vu ko­jih im se du­gu­je 50 mi­li­o­na eura glav­ni­ce sa ka­ma­ta­ma, dok 250 rad­ni­ka „Mar­ka Ra­do­vi­ća” od 2008. go­di­ne če­ka is­pla­tu ot­prem­ni­na od hi­lja­du eura od Fon­da ra­da. Ot­prem­ni­ne če­ka­ju i pen­zi­o­ne­ri KAP-a ko­ji su, kao tvr­de, pen­zi­o­ni­sa­ni pro­tiv svo­je vo­lje na­kon što je to pred­u­ze­će za 14 mi­li­o­na eura, upla­će­nih u dvi­je ra­te, ku­pio nik­šić­ki Uni­prom Ve­se­li­na Pe­jo­vi­ća, pla­tiv­ši po­lo­vi­nu od 28 mi­li­o­na eura, ko­li­ko je iz­no­si­la ku­po­pro­daj­na ci­je­na za KAP.
Rad­ni­ci i ko­o­pe­ran­ti mlje­ka­re „Ni­ka” na­ja­vi­li su štrajk gla­đu jer im vla­snik du­gu­je mi­li­on eura za za­ra­de i do­pri­no­se, dok dug pre­ma ko­o­pe­ran­ti­ma iz­no­si oko 250 hi­lja­da eura. Za­po­sle­ni u „Bje­la­si­ci Ra­da” tra­že is­pla­tu šest za­ra­da. Rad­ni­ci su od­lu­kom me­nadž­men­ta Euro­fon­da, ko­jim upra­vlja­ju li­ca bli­ska bi­zni­sme­nu Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću, po­sla­ti na pri­nud­ni od­mor.
Pred­stav­ni­ci sin­di­kal­nih or­ga­ni­za­ci­ja tih pred­u­ze­ća obra­ća­li su se svim re­le­vant­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali pred­stav­ni­ci vla­sti ni­je­su ima­li sluh za nji­ho­ve mol­be. Umje­sto po­ku­ša­ja raz­go­vo­ra sa rad­ni­ci­ma, vlast je za­bra­ni­la oku­plja­nja na 50 me­ta­ra od Vla­de i osta­lih nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, a mir­ne rad­nič­ke pro­te­ste pra­te kor­do­ni po­li­ca­ja­ca.
Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić ka­zao je da je za ova­kav po­lo­žaj rad­nič­ke kla­se u dr­ža­vi kri­va vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja ko­ja je ma­fi­ja­škim me­to­da­ma osta­la na vla­sti i otje­ra­la rad­ni­ke na uli­cu.
–Sve ovo što se sa­da de­ša­va bi­lo je oče­ki­va­no jer vlast dr­ži ma­fi­ja i rad­nič­ka si­ro­ti­nja tu mo­ra da is­pa­šta. Ovo što se sa­da de­ša­va sa rad­ni­ci­ma iz tih sa­da već pro­pa­lih pred­u­ze­ća od­go­vor­nost je onih ko­ji su upra­vlja­li dr­ža­vom, ko­ji tre­ba da pro­na­đu ne­ko rje­še­nje. Me­đu­tim, po­zna­ju­ći ih, znam da oni ne­ma­ju rje­še­nje za to jer je dru­štve­na imo­vi­na opljač­ka­na zbog nji­ho­vog po­sla, a rad­ni­ci su za­vr­ši­li na uli­ci – is­ta­kao je Vu­či­nić.
On je ka­zao da pred­stav­ni­ci vla­sti ni­ka­da ni­je­su uči­ni­li ni­šta da po­mog­nu rad­ni­ci­ma ko­ji su na uli­ca­ma tra­ži­li pra­va.
–Rad­ni­ci ko­ji su dje­li­mič­no uspje­li da ostva­re svo­ja pra­va ima­li su ja­ču sin­di­kal­nu or­ga­ni­za­ci­ju, ko­ja je pri­je­ti­la so­ci­jal­nim ne­mi­ri­ma, ali vla­sto­dr­šci svo­jom vo­ljom ni­ka­da ni­je­su ura­di­li ni­šta, što po­ka­zu­je ko­li­ko je njih bri­ga za gra­đa­ne. Je­di­ni na­čin da rad­ni­ci do­bi­ju ono što su za­lu­ži­li svo­jim du­go­go­di­šnjim mu­ko­trp­nim ra­dom je­ste sm­je­na vla­sti – za­klju­čio je Vu­či­nić.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić istakao je da je tu­žna či­nje­ni­ca da rad­ni­ci sa­mo sa uli­ce mo­gu da ura­de ne­što.
–To je je­di­ni na­čin i oni mo­ra­ju da se bo­re jer ne na­i­la­ze ni na ka­kvu po­dr­šku čel­ni­ka dr­ža­ve. Dr­ža­va se na rad­ni­ke ne okre­će do mo­men­ta ka­da oni iza­đu na uli­ce i za­pri­je­te. Ra­di­kal­ni štraj­ko­vi su, na­ža­lost, je­di­ni iz­laz za rad­ni­ki jer se ni­ko na njih ne okre­će ako su mir­ni i ne iz­la­ze na uli­ce – po­ru­čio je Bo­ja­nić.
B.Ma.

Pro­te­sti su pra­va sli­ka,
a ne Jun­ke­ro­ve iz­ja­ve

Bo­ja­nić je oci­je­nio da su stal­ni pro­te­sti obes­pra­vlje­nih rad­ni­ka pra­va sli­ka dr­ža­ve i od­no­sa vla­sti pre­ma rad­nič­koj kla­si.
–To je pra­va sli­ka Cr­ne Go­re, a ne pri­ča pred­sjed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klo­da Jun­ke­ra o eko­nom­skom pro­spe­ri­te­tu dr­ža­ve. Mo­žda bi baš nje­ga tre­ba­lo po­zva­ti da pri­su­stvu­je ne­ki­ma od rad­nič­kih sku­po­va jer će tu naj­bo­lje vi­dje­ti pra­vu sli­ku na­še dr­ža­ve i od­nos vla­sti pre­ma oni­ma ko­ji su naj­vi­še do­pri­no­si­li na­šoj ze­mlji – ka­zao je Bo­ja­nić.