Ako se ne na­pra­vi kom­pro­mis i od­lo­ži pri­mje­na Za­ko­na o stran­ci­ma to bi za po­sle­di­cu ima­lo ne­mo­guć­nost obez­bje­đe­nja se­zon­skih rad­ni­ka, sma­njen kva­li­tet uslu­ge, ma­nji pro­met, raz­o­ča­ra­nje tu­ri­sta, pad imi­dža de­sti­na­ci­je i za­tva­ra­nje ne­kih obje­ka­ta, ka­zao je pro­fe­sor Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam u Bu­dvi Ra­de Rat­ko­vić.
– Pri­je ne­ki dan mi se ža­lio pred­u­zet­nik iz Bu­dve ko­ji je ras­pi­sao kon­kurs za prijem ne­ko­li­ko ko­no­ba­ra. Ja­vi­lo se njih 200, od ko­jih sa­mo je­dan iz Cr­ne Go­re, sa Za­vo­da. Ka­da je kon­tak­ti­rao sa njim, do­bio je sle­de­ći od­go­vor: „Sa­da za­vi­siš od me­ne. Bez 600 eura se ne­ću po­di­ći ni sa sto­li­ce, a ka­mo­li da ra­dim!” Ako se one­mo­gu­ći kon­ku­ren­ci­ja na tr­ži­štu ra­da, ova­kvi slu­ča­je­vi će bi­ti re­dov­ni, a u ne­mo­guć­no­sti da pla­te rad­nu sna­gu po­slo­dav­ci će za­tva­ra­ti objek­te – re­kao je Rat­ko­vić.
Ko­li­ko je Za­kon o stran­ci­ma ote­žao pri­pre­mu se­zo­ne i u ko­joj mje­ri mo­že uti­ca­ti na se­zo­nu?
– Na­mje­re za­ko­na su sa­svim si­gur­no do­bre, u prav­cu po­ve­ća­nja za­po­šlja­va­nja do­ma­će rad­ne sna­ge. Me­đu­tim, sva­ka do­bra na­mje­ra ne mo­ra da bu­de i sreć­no rje­še­nje. Sje­ti­mo se da je „i put u pa­kao po­plo­čan do­brim na­mje­ra­ma”. Za­kon, na­ža­lost, ne mo­že ri­je­ši­ti pro­blem rad­ne sna­ge u tu­ri­zmu. Do­ma­ća rad­na sna­ga ne­će bi­ti mo­ti­vi­sa­na sve dok se naš tu­ri­zam tr­ži­šno ne re­struk­tu­ri­ra ka du­go­se­zon­skim za­pad­no-evrop­skim tr­ži­šti­ma, ko­je će do­ve­sti do sed­mo­mje­seč­nog po­slo­va­nja i ko­ri­šće­nja ka­pa­ci­te­ta osnov­nog smje­šta­ja pre­ko 150 da­na pu­ne za­u­ze­to­sti (sa­da je iz­me­đu 80 i 90 da­na), što će ga­ran­to­va­ti ren­ta­bil­no po­lo­va­nje i mo­guć­nost da­va­nja pri­stoj­nih pla­ta (da se­zo­nac ko­ji ra­di pet mje­se­ci pri­mi do­bru pla­tu, zbog pre­ko­vre­me­nog ra­da, za se­dam do osam mje­se­ci, na­su­prot sa­da­šnjim pla­ta­ma ko­je su na ni­vou so­ci­ja­le). To će do­ve­sti do pri­hva­ta­nja i du­gog se­zon­skog ra­da kao osnov­nog za­po­sle­nja, što sa­da ni­je slu­čaj. Za­to je sa­da nor­mal­no da u krat­koj se­zo­ni ra­di­je do­la­ze rad­ni­ci iz re­gi­o­na, ko­ji ta­mo ima­ju ne­ko osnov­no za­po­sle­nje ili bi­znis, a krat­ko­se­zon­ski rad kod nas im je do­bra do­pu­na.
Ka­kvu ljet­nju se­zo­nu mo­že­mo oče­ki­va­ti?
– Mo­že­mo oče­ki­va­ti se­zo­nu vr­lo slič­nu pret­hod­noj i ra­ni­jim go­di­na­ma. Krat­ka se­zo­na, gu­žve u špi­cu se­zo­ne, do­mi­na­ci­ja ru­skog i srp­skog tr­ži­šta, ni­sko ko­ri­šće­nje ka­pa­ci­te­ta, ne­ren­ta­bil­nost ukup­ne tu­ri­stič­ke in­du­stri­je CG. Do­ći će do bla­gog po­ve­ća­nja pro­me­ta sa za­pad­no-evrop­skog tr­ži­šta, ali se bo­jim raz­o­ča­ra­nja. Ni­je­smo sti­gli da se pri­pre­mi­mo za za­pad­no-evrop­sko tr­ži­šte, a bo­jim se da već ka­sni­mo sa pri­pre­ma­ma i za na­red­nu se­zo­nu. Mo­žda će se za­bi­lje­ži­ti iz­vje­stan pad sa ru­skog i osta­lih is­toč­nih tr­ži­šta, što će re­al­no i bi­ti, ali će, kao i obič­no, zva­nič­ni po­da­ci po­ka­zi­va­ti rast, vje­ro­vat­no zbog po­bolj­ša­nja evi­den­ci­je.
Je li Cr­na Go­ra sprem­na da ugo­sti tu­ri­ste iz za­pad­ne Evro­pe?
– Ni­je pro­blem što još ni­je­smo sprem­ni, već što se i ne pri­pre­ma­mo za do­ček tu­ri­sta na ko­ji­ma po­či­va tu­ri­zam Me­di­te­ra­na. Za­tr­pa­va­mo na­šu de­sti­na­ci­ju i oba­lu stam­be­nim ru­žnim ku­la­ma, ko­je kao ko­rov uni­šta­va­ju tu­ri­stič­ke re­sur­se i tu­ri­zam kao dje­lat­nost, de­sti­na­cij­ski smo dez­or­ga­ni­zo­va­ni, ne po­dr­ža­va­mo do­volj­no grad­nju ma­lih ho­te­la ni­ti sti­mu­li­še­mo nji­ho­vo mar­ke­tin­ško umre­ža­va­nje, ne na­stu­pa­mo in­te­gri­sa­no pre­ma tur­pe­ra­to­ri­ma i dru­štve­nim mre­ža­ma, što nas sve sku­pa uda­lja­va od tr­ži­šta na ko­ji­ma po­či­va tu­ri­zam Me­di­te­ra­na.
Ho­će li ove go­di­ne bi­ti ma­nje ru­skih tu­ri­sta u CG?
– Vje­ru­jem da ho­će, ali će ne­ke zva­nič­ne evi­den­ci­je za­bi­lje­ži­ti da ih je bi­lo vi­še.
Mo­že li se oče­ki­va­ti ve­ći pri­hod od tu­ri­zma s ob­zi­rom da se ni­je iz­gra­dio ni­je­dan ho­tel i ni­je­smo do­ve­li ni­sko­ta­rif­ne avio-kom­pa­ni­je?
– U jed­na­či­ni pri­ho­da ima vi­še pro­mjen­lji­vih. To su broj ho­te­la, broj so­ba, broj da­na za­u­ze­to­sti i pro­daj­na ci­je­na aran­žma­na. Mo­že se, na ba­zi bo­ljeg ko­ri­šće­nja, po­ve­ća­ti pro­met i pri­hod, ali ni­ka­ko u ovoj se­zo­ni. Za po­ve­ća­nje pro­me­ta i pri­ho­da po­treb­no je tr­ži­šno re­struk­tu­ri­ra­nje, ko­je se ne mo­že de­si­ti spon­ta­no, već or­ga­ni­zo­va­no, za šta je po­tre­ban mo­de­ran de­sti­na­cij­ski me­nadž­ment, ko­ji ne­ma­mo i ma­lo ko ha­je za to. Vje­ru­jem da ima­mo do­bru šan­su da o to­me po­ne­što na­u­či­mo na pred­sto­je­ćoj skup­šti­ni UN­WTO u Bu­dvi, či­ja je cen­tar­lna te­ma upra­vo de­sti­na­cij­ski me­nadž­ment.
D.M.


Kad go­sti do­đu uga­si­ti ma­ši­ne

Se­zo­na po­či­nje kad pr­vi go­sti do­đu, a to je po­če­tak apri­la, re­kao je Rat­ko­vić.
– Ta­da tre­ba sta­ti sa gra­đe­vin­skim ra­do­vi­ma u tu­ri­stič­kim mje­sti­ma i na sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma. Ako se ne­što mo­ra ra­di­ti (in­fra­struk­tu­ra, ali ne i sta­no­vi za tr­ži­šte) u tom pe­ri­o­du, on­da mo­ra bi­ti osi­gu­ra­na ade­kvat­na al­ter­na­ti­va, ka­ko gost, od ko­jeg svi ži­vi­mo, ne bi imao pro­ble­ma i po­nio lo­še uti­ske, is­ta­kao je Rat­ko­vić.