Od­red­be čla­na 58b Pred­lo­ga za­ko­na o do­pu­na­ma Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji ni­je­su sa­gla­sne sa Usta­vom i nji­ho­vim usva­ja­njem bi­la bi po­vri­je­đe­na osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de za­jem­če­ni Usta­vom i Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, ka­zao je om­bud­sman Šuć­ko Ba­ko­vić.
Čla­nom 58b do­pu­na ko­je je Vla­da, či­ji je pred­sjed­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić, upu­ti­la Skup­šti­ni 20. fe­bru­a­ra pred­lo­že­no je da se upis pra­va svo­ji­ne na eks­pro­pri­sa­noj ne­po­kret­no­sti mo­že iz­vr­ši­ti na­kon stu­pa­nja na sna­gu od­lu­ke ko­jom se u skla­du sa za­ko­nom utvr­đu­je jav­ni in­te­res u obla­sti od stra­te­škog zna­ča­ja za eko­nom­ski raz­voj ili za re­a­li­za­ci­ju pro­je­ka­ta ko­ji do­pri­no­se sma­nji­va­nju jav­nog du­ga.
–Od­red­ba­ma čla­na 58b po­vre­đu­ju se pra­va za­ga­ran­to­va­na Usta­vom i Evrop­skom kon­ven­ci­jom, i to od­red­be čla­na 9, 16,19, 20, 24, 32, 58 i 145 Usta­va i od­red­be čla­na 6 stav 1 tač­ka 1, član 8 i 13 Evrop­ske kon­ven­ci­je i od­red­ba čla­na 1 pro­to­ko­la uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju. Po­la­ze­ći od od­re­da­ba Usta­va i Evrop­ske kon­ven­ci­je, sma­tra­mo da bi usva­ja­njem čla­na 58b bi­la po­vri­je­đe­na osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de, pr­ven­stve­no pra­vo na svo­ji­nu – imo­vi­nu iz čla­na 58 Usta­va, ko­jim se jem­či pra­vo svo­ji­ne i pro­pi­su­je da ni­ko ne mo­že bi­ti li­šen pra­va svo­ji­ne ili ogra­ni­čen u tom pra­vu, osim ka­da to zah­ti­je­va jav­ni in­te­res, uz pra­vič­nu na­kna­du i čla­na 1 stav 1 pro­to­ko­la 1 uz Evrop­sku kon­ven­ci­ju, pre­ma ko­me sva­ko fi­zič­ko li­ce i prav­no li­ce ima pra­vo na neo­me­ta­no uži­va­nje svo­je imo­vi­ne i da ni­ko ne mo­že bi­ti li­šen svo­je imo­vi­ne, osim u jav­nom in­te­re­su i pod uslo­vi­ma pred­vi­đe­nim za­ko­nom i op­štim na­če­li­ma me­đu­na­rod­nog pra­va – na­veo je Ba­ko­vić u mi­šlje­nju o do­pu­ni Za­ko­na o eks­pro­pri­ja­ci­ji, u ko­je je „Dan” imao uvid.
Mi­šlje­nje od za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da tra­ži­la je gru­pa gra­đa­na iz Pe­trov­ca i Bu­dve oku­plje­na u NVO Udru­že­nje pri­vat­nih vla­sni­ka ne­po­kret­no­sti Bu­lja­ri­ca, na či­jem če­lu je Ivo Ar­men­ko.
Čla­nom 58a va­že­ćeg za­ko­na, ka­ko je uka­zao Ba­ko­vić, pro­pi­sa­no je da se upis pra­va svo­ji­ne i dru­gih pra­va na eks­pro­pri­sa­noj ne­po­kret­no­sti vr­ši na osno­vu pra­vo­sna­žnog rje­še­nja o eks­pro­pri­ja­ci­ji i do­ka­za o is­pla­će­noj na­kna­di.
–Me­đu­tim, pred­lo­že­nim čla­nom 58b stav 1 od­stu­pa se od na­ve­de­nog pra­vi­la i pro­pi­su­je iz­u­ze­tak na osno­vu ko­ga se upis svo­ji­ne na eks­pro­pri­sa­nim ne­po­kret­no­sti­ma mo­že iz­vr­ši­ti bez spro­vo­đe­nja re­dov­nog po­stup­ka eks­pro­pri­ja­ci­je, bez pra­vo­sna­žnog rje­še­nja o eks­pro­pri­ja­ci­ji i bez is­pla­će­ne pra­vič­ne na­kna­de, stu­pa­njem na sna­gu od­lu­ke ko­jom se, u skla­du sa za­ko­nom, utvr­đu­je jav­ni in­te­res u obla­sti od stra­te­škog zna­ča­ja za eko­nom­ski raz­voj ko­ji do­pri­no­si sma­nje­nju jav­nog du­ga. Pri­tom, pred­lo­gom za­ko­na, a ni va­že­ćim za­ko­nom, ni­je od­re­đe­no šta se sma­tra jav­nim in­te­re­som u obla­sti od stra­te­škog zna­ča­ja za eko­nom­ski raz­voj, kao i pro­jek­tom ko­ji do­pri­no­si sma­nje­nju jav­nog du­ga, što do­dat­no stva­ra op­štu ne­si­gur­nost gra­đa­na i prav­nih li­ca – is­ta­kao je Ba­ko­vić.
Pre­ma vla­di­nom pred­lo­gu, ko­ri­snik eks­pro­pri­ja­ci­je ste­kao bi pra­vo da stu­pi u po­sjed eks­pro­pri­sa­ne ne­po­kret­no­sti u ro­ku od osam da­na od da­na do­no­še­nja ko­nač­nog rje­še­nja o upi­su pra­va svo­ji­ne.
–Na taj na­čin bi eks­pro­pri­ja­ci­ja bi­la spro­ve­de­na de fak­to, iz­van pra­vi­la i po­stup­ka pro­pi­sa­nog za­ko­nom. Ra­ni­ji vla­snik ne­po­kret­no­sti pri­mje­nom imo­vin­skih mje­ra iz pred­lo­ga do­vo­di se u da­le­ko ne­po­volj­ni­ji po­lo­žaj od onog u ko­jem se na­la­zi u skla­du sa va­že­ćim za­ko­nom. Na taj na­čin biv­šem vla­sni­ku ne­po­kret­no­sti po­vre­đu­ju se ljud­ska pra­va i slo­bo­de i kr­ši se od­red­ba čla­na 16 tač­ka 3 Usta­va, pre­ma ko­joj se, u skla­du sa Usta­vom, ure­đu­je po­stu­pak pred nad­le­žnim or­ga­nom, od­red­ba čla­na 20 Usta­va i čla­na 13 Evrop­ske kon­ven­ci­je, pre­ma ko­ji­ma sva­ko ima pra­vo na dje­lo­tvo­ran prav­ni li­jek pro­tiv od­lu­ke ko­jom se od­lu­ču­je o nje­go­vom pra­vu ili na za­ko­nom za­sno­va­nom in­te­re­su –uka­zao je Ba­ko­vić.
Pre­ma vla­di­nom pred­lo­gu, ka­ko je do­dao om­bud­sman, ra­ni­ji vla­snik ne­po­kret­no­sti tek na­kon de fak­to gu­blje­nja pra­va svo­ji­ne sti­če pra­vo da, na­kon ko­nač­no­sti rje­še­nja o upi­su pra­va svo­ji­ne ko­ri­sni­ka eks­pro­pri­ja­ci­je, uče­stvu­je u po­stup­ku i ostva­ri pra­vo na na­kna­du za eks­pro­pri­sa­nu ne­po­kret­nost.
–Biv­ši vla­snik ne­po­kret­no­sti je pred­lo­že­nim rje­še­njem do­ve­den u kraj­nje ne­po­vo­ljan po­lo­žaj, bu­du­ći da je li­šen pra­va svo­ji­ne pri­je is­pla­te pri­pa­da­ju­će na­kna­de za tu ne­po­kret­nost, pa čak i pri­je utvr­đi­va­nja te na­kna­de, što ni­je u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom – re­kao je Ba­ko­vić.
Vla­da je spor­ni pred­log do­pu­na vra­ti­la na do­ra­du, ali ga ni­je po­vu­kla iz Skup­šti­ne. Pro­tiv nje­ga je ve­ći­na u Skup­šti­ni, tač­ni­je opo­zi­ci­ja i SDP.
D.M.


Po­vri­je­đe­no pra­vo na po­ro­dič­ni ži­vot

Od­red­ba­ma sta­va 4 i 5 pred­lo­ga za­ko­na bi­la bi ugro­že­na eko­nom­ska i so­ci­jal­na pra­va ra­ni­jeg vla­sni­ka ne­po­kret­no­sti, jer je do is­pla­te na­kna­de za eks­pro­pri­sa­nu ne­po­kret­nost ko­ri­snik eks­pro­pri­ja­ci­je du­žan da ra­ni­jem vla­sni­ku, ako je pred­met eks­pro­pri­ja­ci­je bio obje­kat za sta­no­va­nje, obez­bi­je­di pri­vre­me­ni smje­štaj za sta­no­va­nje, ili mje­seč­nu na­kna­du za sta­no­va­nje, pod­sje­tio je Ba­ko­vić.
–Pri­vre­me­nim smje­šta­jem, od­no­sno mje­seč­nom na­kna­dom, i to sa­mo do is­pla­te na­kna­de za eks­pro­pri­sa­nu ne­po­kret­nost na ko­joj je ko­ri­snik eks­pro­pri­ja­ci­je već stu­pio u po­sjed, mo­gu se po­gor­ša­ti uslo­vi ži­vo­ta ra­ni­jeg vla­sni­ka ne­po­kret­no­sti i do­ve­sti u pi­ta­nje nje­go­vo pra­vo na sta­no­va­nje, što mo­že uslo­vi­ti i po­vre­du pra­va na po­što­va­nje nje­go­vog pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta – upo­zo­rio je za­štit­nik ljud­skih pra­va.


Ustav­ni sud obo­rio za­kon 2002. go­di­ne

Ba­ko­vić je pod­sje­tio da je slič­ne od­red­be sa­dr­žao i Za­kon o eks­pro­pri­ja­ci­ji, i to od­red­bu čla­na 3, ko­jom je bi­lo pro­pi­sa­no da se da­nom pra­vo­sna­žno­sti rje­še­nja o eks­pro­pri­ja­ci­ji mi­je­nja vla­snik od­no­sno ob­lik svo­ji­ne na eks­pro­pri­sa­noj ne­po­kret­no­sti, i čla­na 58 stav 1, ko­ji je pro­pi­si­vao da se upis svo­ji­ne i dru­gih pra­va na eks­pro­pri­sa­noj ne­po­kret­no­sti vr­ši na osno­vu pra­vo­sna­žnog rje­še­nja o eks­pro­pri­ja­ci­ji.
–Me­đu­tim, Ustav­ni sud je od­lu­kom od 12.2.2002. go­di­ne utvr­dio da ci­ti­ra­ne od­red­be ni­je­su u sa­gla­sno­sti sa Usta­vom i pre­sta­le su da va­že da­nom ob­ja­vlji­va­nja od­lu­ke. Po ocje­ni Ustav­nog su­da, li­ša­va­nje pra­va svo­ji­ne ili ogra­ni­ča­va­nje to­ga pra­va neo­dvo­ji­vo je po­ve­za­no sa utvr­đi­va­njem i is­pla­tom pri­pa­da­ju­će na­kna­de. Sto­ga utvr­đi­va­nje i is­pla­ta na­kna­da mo­ra­ju pret­ho­di­ti pre­no­su pra­va svo­ji­ne, ili se mo­ra iz­vr­ši­ti naj­ka­sni­je isto­vre­me­no sa pre­no­som tog pra­va – is­ta­kao je Ba­ko­vić.