Da bi­smo va­lja­no mo­gli ko­men­ta­ri­sa­ti jav­ni dug, neo­p­hod­no je sa­gle­da­ti i vi­si­nu i struk­tu­ru du­ga, od­no­sno na­mje­nu za ko­ju su utro­še­na sred­stva. U tom slu­ča­ju ja­sno se na­me­će za­klju­čak da je sko­ro cio jav­ni dug na­stao kao po­sle­di­ca fi­nan­si­ra­nja jav­ne po­tro­šnje, tj. fi­nan­si­ra­nja ne­e­fi­ka­sne dr­žav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je i po­kri­va­nja lo­ših pri­va­ti­za­ci­ja, oci­je­nio je ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić u intervjuu za ,,Dan”.
– Me­đu­tim, ne­do­pu­sti­vo ma­li iz­nos sred­sta­va je is­ko­ri­šćen na in­fra­stuk­tur­ne objek­te i stva­ra­nje no­vih pro­iz­vod­nih ka­pa­ci­te­ta. Po­red ova­ko ve­li­kog za­du­že­nja, ne smi­je­mo da za­ne­ma­ri­mo ni pre­ko sto­ti­nu mi­li­o­na eura du­ga lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va i po­la mi­li­jar­de po­re­skog du­ga, od če­ga je re­al­no na­pla­ti­va tek pe­ti­na. Mo­ra nas bri­nu­ti sva­ko no­vo za­du­že­nje jer eko­nom­ski pre­za­du­že­na ze­mlja ne mo­že da vo­di ne­za­vi­snu eko­nom­sku po­li­ti­ku – ka­zao je Bo­ja­nić ko­men­ta­ri­šu­ći jav­ni dug, ko­ji pre­ma pro­cje­na­ma pre­la­zi 73 od­sto BDP-a.
Zbog če­ga se Vla­da baš ove go­di­ne od­lu­či­la za grad­nju auto­pu­ta?
– Od­lu­ka da se baš sa­da uđe u ta­ko ve­li­ki i ri­zi­čan pro­je­kat ima­la je po­li­tič­ku po­za­di­nu. Na­kon dvi­je pro­pa­le na­ja­ve iz­grad­nje auto­pu­ta, sma­nje­nja eko­nom­skih ak­tiv­no­sti na sje­ve­ru Cr­ne Go­re i sve ve­ćeg ise­lja­va­nja sa tog pod­ruč­ja, Vla­da je po­što-po­to mo­ra­la za­po­če­ti taj pro­je­kat, pri­tom ne vo­de­ći ra­ču­na o ci­je­ni ko­ju će pla­ti­ti svi gra­đa­ni.
● Ka­kve po­sle­di­ce za Cr­nu Go­ru mo­že da ima grad­nja auto­pu­ta i za­du­ži­va­nje u do­la­ri­ma?
– Tač­no je da go­to­vo ni­ko od­go­vo­ran ne mo­že pred­vi­dje­ti kurs do­la­ra u na­red­nih de­set-dva­de­set go­di­na, ali je tač­no i da ni­ko od­go­vo­ran ne­će pri­hva­ti­ti to­li­ki ri­zik. Vla­da je pri­hva­ti­la za­du­že­nje u do­la­ri­ma jer ni­je ima­la dru­gog iz­bo­ra, a sa­mo loš me­na­džer ne­ma al­ter­na­ti­vu. Do­du­še, ni­šta no­vo od na­še vla­de. Pri­sje­ti­mo se ko­li­ko je već pu­ta mo­ra­la da bi­ra iz­me­đu lo­ših rje­še­nja. Mo­ra­la je po­če­ti iz­grad­nju auto­pu­ta, a u ovom mo­men­tu ki­ne­ski kre­dit u do­la­ri­ma je je­di­ni na­čin za fi­nan­si­ra­nje grad­nje. Lo­še po­sle­di­ce smo kroz tak­su na go­ri­vo već po­če­li da pla­ća­mo.
● Da li je Cr­noj Go­ri po­treb­no or­ga­ni­ča­va­nje ka­ma­ta?
– To je kom­plek­sno pi­ta­nje i tra­ži du­blju ana­li­zu. Ni­je­sam pri­sta­li­ca li­ne­ra­nog ogra­ni­če­nja, jer kre­di­ti su ve­o­ma raz­li­či­ti po ro­ko­vi­ma, na­mje­ni ili vi­si­ni iz­no­sa. Ne­mo­gu­će je iz­jed­na­či­ti ka­ma­tu na po­tro­šač­ke kre­di­te do go­di­nu da­na i stam­be­ne ili in­ve­sti­ci­o­ne kre­di­te na 20 go­di­na. Da­kle, na­kon ana­li­ze Cen­tral­ne ban­ke, ko­ja neo­prav­da­no du­go ka­sni, tre­ba se od­lu­či­ti za mo­del ko­ji se ne­će pre­tvo­ri­ti u svo­ju su­prot­nost, od­no­sno tre­ba ogra­ni­či­ti one ka­ma­te ko­je ne­će iza­zva­ti sma­nje­nje kre­dit­ne ak­tiv­no­sti ba­na­ka ili tre­ba sa­mo upro­sje­či­ti sve kre­di­te. Ono što bi tre­ba­lo od­mah ogra­ni­či­ti su tro­ško­vi ko­je ban­ke neo­prav­da­no vi­so­ko na­pla­ću­ju za plat­ni pro­met, odo­bra­va­nje kre­di­ta, vo­đe­nje ra­ču­na i, na­ro­či­to, za po­slo­va­nje sa plat­nim kar­ti­ca­ma.
● Da li će stu­pa­nje na sna­gu Za­ko­na o do­bro­volj­nom fi­nan­sij­skom re­struk­tu­ri­ra­nju do­pri­ni­je­ti opo­rav­ku pri­vre­de?
– Po­no­vi­ću stav sa skup­štin­ske ras­pra­ve o tom za­ko­nu – taj za­kon me aso­ci­ra na čaj od na­ne – ne šte­ti, ali ne­ma ni ne­ke ve­li­ke ko­ri­sti od nje­ga.
● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te po­re­ski dug ko­ji pre­la­zi po­la mi­li­jar­de?
– Po­la mi­li­jar­de po­re­skog du­ga u Cr­noj Go­ri ni­je mo­glo na­sta­ti pre­ko no­ći. To je po­sle­di­ca du­go­go­di­šnje ne­a­žur­no­sti po­re­skih or­ga­na, uz se­lek­ti­van pri­stup na­pla­ti po­re­skog du­ga. Dok je ve­ći broj gra­đa­na i ma­lih i sred­njih pred­u­ze­ća bio u oba­ve­zi da ured­no iz­mi­ru­je po­rez, je­dan broj mi­lje­ni­ka vla­sti je go­di­na­ma mo­gao da od­la­že i na kra­ju ne pla­ti tu oba­ve­zu. Još je­dan do­kaz da u Cr­noj Go­ri za­ko­ni ni­je­su isti za sve.
Je­le­na Ve­ljo­vić

Tr­ži­šte ka­pi­ta­la za­mr­lo

● Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te tre­nut­no sta­nje na tr­ži­štu ka­pi­ta­la u Cr­noj Go­ri?
– Na­ža­lost, na­kon ne­ko­li­ko vr­lo ak­tiv­nih go­di­na, tr­ži­šte ka­pi­ta­la je go­to­vo za­mr­lo. Iz­gu­blje­no po­vje­re­nje je te­ško po­vra­ti­ti, pa će ban­kar­sko tr­ži­šte osta­ti je­di­ni iz­vor fi­nan­si­ra­nja za du­ži niz go­di­na. I na­rav­no da će kroz ka­mat­nu po­li­ti­ku ko­ri­sti­ti ta­kvu po­zi­ci­ju, jer kom­pa­ni­je ne­ma­ju al­ter­na­tiv­ni iz­vor fi­nan­si­ra­nja.
Ka­ko tu­ma­či­te pri­lič­no če­stu po­ja­vu da imo­vi­na po­je­di­nih kom­pa­ni­ja vri­je­di mno­go ma­nje u od­no­su na vri­jed­nost ak­ci­ja te iste kom­pa­ni­je na ber­zi?
– Dva su naj­va­žni­ja raz­lo­ga za to: in­ve­sti­to­ri su usled mno­gih ne­pra­vil­no­sti, ko­je ni­su ka­žnja­va­nje, po­sta­li ne­po­vjer­lji­vi pa za­zi­ru od tr­ži­šta ka­pi­ta­la i dru­gi raz­log je da ku­po­vi­nom ak­ci­ja ku­pu­je­te i pra­va, ali i oba­ve­ze kom­pa­ni­je. Imo­vi­na mo­že da vri­je­di mno­go, ali oba­ve­ze mo­gu bi­ti još ve­će.