Atlas gru­pa ni jed­nim je­di­nim ak­tom ni­je do­pri­ni­je­la ini­ci­ra­nju ras­ki­da ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra za biv­šu voj­nu bol­ni­cu u Me­lji­na­ma, i po­red to­ga što joj još uvi­jek ni­je pre­da­ta u po­sjed sva imo­vi­na ko­ja je bi­la pred­met ku­po­pro­da­je, ka­zao je za „Dan” pred­sjed­nik Atlas gru­pe Du­ško Kne­že­vić.
– Atlas gru­pa je ku­pi­la imo­vi­nu biv­šeg Cen­tra voj­no-me­di­cin­skih usta­no­va „Me­lji­ne” i osno­va­la PZU bol­ni­cu „Me­lji­ne”, po­što bol­ni­ca ni­je po­sto­ja­la kao prav­no li­ce, od­no­sno kao bol­nič­ka usta­no­va, ni­ti je ima­la li­cen­cu za rad. Upra­vo je to raz­log za­što je pred­met ten­der­ske pro­da­je bi­la ku­po­pro­da­ja ne­kret­ni­na, uz od­re­đe­ne uslo­ve ko­jih smo se ci­je­lo vri­je­me pri­dr­ža­va­li i po­što­va­li ih – na­veo je on.
Kne­že­vić je is­ta­kao da pre­vas­hod­no mi­sli na osni­va­nje bol­ni­ce od stra­ne Me­lji­na kom­pleks, ko­je su u vla­sni­štvu čla­ni­ca Kon­zor­ci­ju­ma, do­bi­ja­nje li­cen­ce za rad, pre­u­zi­ma­nje svih stal­no za­po­sle­nih u rad­ni od­nos, pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra sa Fon­dom zdrav­stva Cr­ne Go­re o pru­ža­nju zdrav­stve­nih uslu­ga za sve gra­đa­ne sa te­ri­to­ri­je Cr­ne Go­re.
– Ula­ga­njem u opre­mu i struč­nim usa­vr­ša­va­njem ka­dro­va po­bolj­ša­li smo kva­li­tet zdrav­stve­nih uslu­ga, ta­ko da po na­šim tu­ma­če­nji­ma, a i po tu­ma­če­nji­ma stra­nog eks­pert­skog ti­ma ko­ji smo an­ga­žo­va­li, Atlas gru­pa ni jed­nim je­di­nim ak­tom ni­je do­pri­ni­je­la ini­ci­ra­nju ras­ki­da ku­po­pro­daj­nog ugo­vo­ra i po­red to­ga što joj još uvi­jek ni­je pre­da­ta u po­sjed sva imo­vi­na ko­ja je bi­la pred­met ku­po­pro­da­je. Da­kle, ovo je ja­sno de­fi­ni­san od­nos sa tač­no utvr­đe­nim oba­ve­za­ma obje stra­ne pot­pi­sni­ce i pot­pu­no su ire­le­van­tne bi­lo či­je even­tu­al­ne po­li­tič­ke na­mje­re ili od­lu­ke, ili nečija na­mje­ra da se ob­ra­ču­na sa mnom lič­no ili sa gru­pa­ci­jom na či­jem sam če­lu. Sa pre­mi­je­rom Mi­lom Đu­ka­no­vi­ćem sam u do­brim od­no­si­ma i ka­da god se uka­že raz­log ili po­tre­ba odr­ža­va­mo re­dov­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, kao što je bi­lo pro­šle ne­dje­lje ka­da smo se i sa­sta­li – na­veo je Kne­že­vić od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje da li je tač­no da vi­še ni­je u do­brim od­no­si­ma sa pre­mi­je­rom.
Na pi­ta­nje ka­ko ko­men­ta­ri­še ne­dav­ne žal­be mi­ni­sta­ra fi­nan­si­ja i zdra­vlja Ra­do­ja Žu­gi­ća i Bu­di­mi­ra Še­gr­ta da su od nje­ga do­bi­li pri­je­te­će po­ru­ke zbog po­kre­ta­nja pro­ce­du­re za ras­kid ugo­vo­ra za Me­lji­ne, Kne­že­vić je ka­zao da je već jav­no ob­ja­snio si­tu­a­ci­ju u ve­zi sa tim.
– Jed­no su pri­jet­nje, a dru­go je in­te­re­so­va­nje za ne­is­pu­nja­va­nje od­re­đe­nih za­kon­skih i ugo­vo­rom pre­u­ze­tih oba­ve­za. Sva mo­ja ko­mu­ni­ka­ci­ja sa nji­ma bi­la je ka to­me i usmje­re­na, a ipak su njih dvo­ji­ca pra­va adre­sa uko­li­ko sma­tra­ju da se bi­lo šta od to­ga mo­že dru­ga­či­je tu­ma­či­ti – re­kao je on.
Vla­da je kra­jem ok­to­bra po­kre­nu­la pro­ce­du­ru za ras­kid pri­va­ti­za­ci­o­nog ugo­vo­ra za biv­šu voj­nu bol­ni­cu „Me­lji­ne”, ko­ja je pro­da­ta Atlas gru­pi. Ras­kid ugo­vo­ra je kra­jem apri­la ini­ci­ra­la Skup­šti­na op­šti­ne Her­ceg No­vi gla­so­vi­ma svih od­bor­ni­ka, po­zi­va­ju­ći se na to da Kne­že­vić ni­je is­pu­nio in­ve­sti­ci­o­ne oba­ve­ze, od­no­sno da je Atlas gru­pa ulo­ži­la tri mi­li­o­na, od pred­vi­đe­nih 119 mi­li­o­na, dok je Sa­vjet za pri­va­ti­za­ci­ju kon­sta­to­vao da je naj­ve­ći pro­blem to što je Atlas gru­pa po­di­gla kre­dit od 11 mi­li­o­na eura, za ko­ji su pod hi­po­te­ku za­lo­že­ni objek­ti bol­ni­ce, što je su­prot­no ugo­vo­ru o pri­va­ti­za­ci­ji.
J.V.


Pro­da­ju udio u put­nič­koj agen­ci­ji

Na dnev­nom re­du skup­šti­ne ak­ci­o­na­ra Mon­te­ne­gro eks­pres gru­pe, ko­ja je za­ka­za­na za 7. de­cem­bar, je­ste i do­no­še­nje od­lu­ke o pro­da­ji udje­la u Mon­te­ne­gro eks­pres tra­vel agenciju.
– Mon­te­ne­gro eks­pres tra­vel agen­ci­ja je za­vi­sna fir­ma Mon­te­ne­gro eks­pre­sa, ko­ja je vla­snik auto­bu­sa za pre­voz, a sa­mim tim i oba­ve­znik po li­zin­gu za ku­po­vi­nu auto­bu­sa. Upra­vo će udio u toj fir­mi bi­ti pred­met jav­ne pro­da­je, a ovo je na­čin da se stvo­re uslo­vi za even­tu­al­nu re­a­li­za­ci­ju tog po­sla, s ob­zi­rom da je za tu od­lu­ku nad­le­žna skup­šti­na ak­ci­o­na­ra – re­kao je Kne­že­vić, is­ti­ču­ći da osnov­ni ka­pi­tal te agen­ci­je ne­će bi­ti uma­njen.


Is­pla­ta ak­ci­o­na­ra ne ide že­lje­nom di­na­mi­kom

Na pi­ta­nje šta je do sa­da ura­đe­no u ve­zi sa is­pla­tom ma­lih ak­ci­o­na­ra, ko­ji su pri­je vi­še od go­di­nu tra­ži­li is­pla­tu svo­jih udje­la iz za­tvo­re­nog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da Atlas mont, Kne­že­vić je na­gla­sio da se iz­mje­na Za­ko­na o in­ve­sti­ci­o­nim fon­do­vi­ma de­si­la u naj­te­žem mo­gu­ćem tre­nut­ku po cr­no­gor­sko tr­ži­šte ka­pi­ta­la, ali i po svjet­sko, ko­me su glav­na ka­rak­te­ri­sti­ka ogrom­na ne­li­kvid­nost i od­su­stvo in­ve­sti­to­ra.
– I po­red to­ga is­po­što­va­li smo za­htjev sva­kog ak­ci­o­na­ra Otvo­re­nog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da i is­pla­ti­li pre­ko 11 mi­li­o­na eura, a is­pla­te vr­ši­mo i na dnev­nom ni­vou. Ista si­tu­a­ci­ja će bi­ti i za za­htje­ve tzv. ne­sa­gla­snih ak­ci­o­na­ra Za­tvo­re­nog in­ve­sti­ci­o­nog fon­da i svi nji­ho­vi za­htje­vi će bi­ti is­po­što­va­ni. U ve­zi sa tim, dru­štvo ko­je upra­vlja fon­dom je u skla­du sa za­kon­skim rje­še­nji­ma pred­u­ze­lo broj­ne ak­tiv­no­sti či­ja re­a­li­za­ci­ja ne ide že­lje­nom di­na­mi­kom, zbog već na­ve­de­ne li­kvid­no­sti cr­no­gor­skog tr­ži­šta ka­pi­ta­la. Ono što se si­gur­no ne­će de­si­ti, je­ste da će­mo in­te­re­se 80 od­sto ak­ci­o­na­ra fon­da pod­re­di­ti vo­lji ak­ci­o­nar­ske ma­nji­ne, bez ob­zi­ra na pri­ti­ske i in­te­re­se ko­ji iza to­ga sto­je – is­ta­kao je Kne­že­vić.