Sa­slu­ša­njem svje­do­ka ju­če je u Pri­vred­nom su­du na­sta­vljen spor po tu­žbi Op­šti­ne Plje­vlja sa Rud­ni­kom uglja, zbog ne­iz­vr­še­nih ula­ga­nja u vri­jed­no­sti od oko pet mi­li­o­na eura. Na ta ula­ga­nja Rud­nik se oba­ve­zao 2004. go­di­ne ugo­vo­rom o na­kna­di za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ze­mlji­šta za eks­plo­a­ta­ci­ju uglja na ko­pu Ce­men­ta­re, a ka­sni­je i anek­som tog ugo­vo­ra od 2008. go­di­ne.
Su­di­ja Se­na­da Ha­sa­na­gić sa­slu­ša­la je biv­šeg pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Plje­vlja Ra­do­ma­na Go­gi­ća, ko­ji je tu funk­ci­ju oba­vljao u vri­je­me pot­pi­si­va­nja spor­nog ugo­vo­ra, za­tim biv­šeg di­rek­to­ra Di­rek­ci­je za imo­vi­nu Ve­li­mi­ra Go­lu­bo­vi­ća, biv­šeg se­kre­ta­ra za ur­ba­ni­zam Slav­ka Dra­ško­vi­ća, kao i biv­šeg pred­sjed­ni­ka Rud­ni­ka uglja Đor­đa Džu­ve­ro­vi­ća. Sud­skom po­zi­vu ni­je se oda­zvao po­sla­nik Fi­lip Vu­ko­vić (DPS), ko­ji je u vri­je­me pot­pi­si­va­nja spor­nog ugo­vo­ra 2004. bio iz­vr­šni di­rek­tor Rud­ni­ka, a u vri­je­me pot­pi­si­va­nja anek­sa na po­zi­ci­ji pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Plje­vlja.
Vu­ko­vić su­du ni­je oprav­dao iz­o­sta­nak sa ro­či­šta, a ju­če je bio na sjed­ni­ci Od­bo­ra za eko­no­mi­ju, fi­nan­si­je i bu­džet, ka­ko bi to rad­no ti­je­lo ima­lo kvo­rum za rad i od­lu­či­va­nje. Sud će na idu­će ro­či­šte, ko­je je za­ka­za­no za 18. fe­bru­ar, po­no­vo po­zva­ti Vu­ko­vi­ća da svje­do­či.
Go­gić je ka­zao da je ri­je­ka Će­ho­ti­na iz­mje­šte­na na za­htjev Rud­ni­ka uglja, kao i da je ci­je­li kop Ce­men­ta­ra ra­đen na nji­hov za­htjev. Me­đu­tim, i on i osta­li svje­do­ci ka­za­li su da ne zna­ju ko­li­ko su Op­šti­na i Rud­nik uglja pla­ti­li na­kna­de za ko­mu­nal­no opre­ma­nje ce­men­ta­re.
– Rud­nik uglja je u to vri­je­me bio u ozbilj­noj fi­nan­sij­skoj kri­zi i da ni­je do­šlo do grad­nje obje­ka­ta na spor­noj lo­ka­ci­ji de­fi­ni­tiv­no bi mo­rao da ob­u­sta­vi pro­iz­vod­nju. Sa­mim tim bi se ob­u­sta­vi­la pro­iz­vod­nja u Ter­mo­e­lek­tra­ni Plje­vlja – re­kao je Go­gić.
On je ka­zao da bi Op­šti­ni Plje­vlja bi­lo naj­jed­no­stav­ni­je da je ob­ra­ču­na­la na­kna­du Rud­ni­ku uglja, ali da to ni­je ura­đe­no s ob­zi­rom na te­šku fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju u ko­joj se Rud­nik na­šao.
– Tru­di­li smo se da po­mog­ne­mo Rud­ni­ku. Vi­si­na ugo­vo­re­ne na­dok­na­de od stra­ne Rud­ni­ka uglja je tra­že­na, ali ne u nov­ča­nom iz­no­su, već u iz­no­su ra­do­va ko­je će Rud­nik od­ra­di­ti u na­ve­de­nom pe­ri­o­du – re­kao je Go­gić.
Dra­ško­vić je ka­zao da je ugo­vor o ko­mu­nal­nom opre­ma­nju zbog spe­ci­fič­no­sti na­pra­vljen pre­ma do­go­vo­ru Rud­ni­ka uglja i Op­šti­ne Plje­vlja, dok je Džu­ve­ro­vić ka­zao da da je pro­cje­nu vri­jed­no­sti opre­ma­nja ra­di­la ko­mi­si­ja sa­sta­vlje­na od obje stra­ne.
Rud­nik uglja je 16. av­gu­sta 2004. go­di­ne sa plje­valj­skom lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom pot­pi­sao ugo­vor, ko­jim će zbog po­slo­va na iz­mje­šta­nju ri­je­ke Će­ho­ti­ne is­pla­ti­ti 6,18 mi­li­o­na eura. Ta kom­pa­ni­ja se oba­ve­za­la da će na ime uče­šća u tro­ško­vi­ma ure­đe­nja gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta fi­nan­si­ra­ti iz­ra­du plan­ske do­ku­men­ta­ci­je i iz­vo­di­ti ra­do­ve na vi­še pro­je­ka­ta u op­šti­ni. Na taj vid sa­rad­nje pri­sta­li su u Rud­ni­ku, jer je iz­mje­šta­njem ri­je­ke Će­ho­ti­ne do­bi­je­na mo­guć­nost da se pro­ši­ri eks­plo­a­ta­ci­ja uglja u Plje­valj­skom po­lju, gdje se pro­cje­nju­ju re­zer­ve na oko 40 mi­li­o­na to­na uglja. Rud­ni­ku su otvo­re­na vra­ta i za eks­plo­a­ta­ci­ju uglja u ko­pu Ce­men­ta­ra, jer je Op­šti­na iz­mi­je­ni­la plan­sku do­ku­men­ta­ciju, pa je ze­mlji­šte Ce­men­ta­re pre­i­me­no­va­no iz gra­đe­vin­skog u ru­dar­ski kop, uz od­go­va­ra­ju­ći na­kna­du.
Rud­nik je tre­ba­lo da fi­nan­si­ra iz­ra­du glav­nog po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje ot­pad­nih vo­da u mje­stu Ži­do­vi­ći, kao na­sta­vak ura­đe­nog idej­nog pro­jek­ta, za­tim iz­ra­du glav­nog idej­nog pro­jek­ta za pre­či­šća­va­nje vo­de iz aku­mu­la­ci­je Oti­lo­vi­ći, da fi­nan­si­ra in­ve­sti­ci­o­ne ra­do­ve ko­ji se od­no­se na iz­vo­đe­nje pre­o­sta­lih ra­do­va na di­je­lu funk­ci­o­nal­nog ko­lek­to­ra, kao i da iz­ve­de ra­do­ve na ko­ri­tu ri­je­ke Bre­zni­ce u du­ži­ni od 600 me­ta­ra, te da iz­gra­di put sa tri tra­ke od mo­sta na ri­je­ci Će­ho­ti­na do ras­kr­sni­ce pu­te­va Plje­vlja–Ža­bljak.
Rud­nik je tre­ba­lo da fi­nan­si­ra iz­mje­ne i do­pu­ne vi­še de­talj­nih i ge­ne­ral­nih ur­ba­ni­stič­kih pla­no­va ko­je se od­no­se na pro­mje­ne na­mje­ne po­vr­ši­na zbog iz­grad­nje tu­ne­la kroz br­do Ve­li­ka pli­ješ i ogra­ni­če­nje in­du­strij­ske zo­ne na lo­ka­li­te­tu po­vr­šin­skog ko­pa biv­še ce­men­ta­re.
Do sa­da je Rud­nik lo­kal­noj upra­vi is­pla­tio 1,057 mi­li­o­na, tvr­de­ći da su ti­me iz­mi­ri­li sve oba­ve­ze.B.Ma.


Po­ku­ša­va­ju da se do­go­vo­re

Pred­stav­ni­ci Rud­ni­ka uglja pri­je po­čet­ka sa­slu­ša­nja svje­do­ka tra­ži­li su od­la­ga­nje ro­či­šta zbog, ka­ko su na­ve­li, po­ku­ša­ja do­go­vo­ra. Oni su ka­za­li da su ta­kvu in­for­ma­ci­ju do­bi­li od di­rek­to­ra Rud­ni­ka uglja Sla­vo­lju­ba Po­pa­di­ća. Me­đu­tim, ro­či­šte je upr­kos to­me odr­ža­no, jer pu­no­moć­ni­ci Op­šti­ne o to­me ni­je­su bi­li oba­vi­je­šte­ni.