Ukup­no odo­bre­ni kre­di­ti ba­na­ka na kra­ju no­vem­bra iz­no­si­li su 2,51 mi­li­jar­du eura, od če­ga je 74 od­sto, od­no­sno 1,85 mi­li­jar­di, odo­bre­no pri­vre­di i sta­nov­ni­štvu. To zna­či da je sva­ki sta­nov­nik, od ukup­no 625 hi­lja­da, u pro­sje­ku kre­dit­no za­du­žen za oko tri hi­lja­de eura. Fi­zič­ka li­ca su za kre­di­te kod ba­na­ka na kra­ju 2014. go­di­ne du­go­va­la 844,7 mi­li­o­na.
Po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) sma­tra da se od 2000. go­di­ne for­si­ra po­li­ti­ka da se pre­vi­so­ka po­tro­šnja gra­đa­na i pri­vre­de fi­nan­si­ra iz tu­đih iz­vo­ra, od­no­sno iz kre­di­ta.
– Oči­gled­no je da se i stan­dard sta­nov­ni­štva, ko­ji je ja­ko ni­zak, za­ra­de, kao i li­kvid­nost pri­vre­de, fi­nan­si­ra kre­di­ti­ma po ve­o­ma sku­pim ka­ma­ta­ma. Fi­nan­sij­sko tr­ži­šte je pot­pu­no pod kon­tro­lom stra­nih ba­na­ka i ka­ma­te su vi­še ne­go ze­le­na­ške. Dvo­ci­fre­nim ka­ma­ta­ma na kre­di­te prak­tič­no se iz­vla­či no­vac gra­đa­na na ra­ču­ne stra­nih ba­na­ka. To je po­li­ti­ka za­du­ži­va­nja i tro­še­nja ne­za­ra­đe­nog, što go­di­na­ma do­vo­di do po­ra­sta du­ga i po­ve­ća­nja kre­dit­nog za­du­že­nja gra­đa­na i do sve ve­ćeg ni­voa ne­na­pla­ti­vih kre­di­ta. Po­seb­no su u te­škoj si­tu­a­ci­ji gra­đa­ni, jer no­vim si­ste­mom iz­vr­ši­te­lja gra­đa­ni za ve­o­ma ma­le kre­di­te od ne­ko­li­ko hi­lja­da eura osta­ju bez ne­kret­ni­na vri­jed­nih vi­še de­se­ti­na hi­lja­da – re­kao je on.
Me­do­je­vić je is­ta­kao da je pre­mo­šta­va­nje de­fi­ci­ta po­ro­dič­nih bu­dže­ta po­tro­šač­kim kre­di­ti­ma i mi­nu­si­ma na kar­ti­ca­ma ve­o­ma sku­po i neo­dr­ži­vo, zbog če­ga su gra­đa­ni u sve ve­ćim pro­ble­mi­ma.
– Ban­ke su, umje­sto da bu­du po­kre­tač pri­vred­nog raz­vo­ja i va­žan seg­ment na­pret­ka ze­mlje, po­sta­le ze­le­na­ške in­sti­tu­ci­je ko­je enorm­nim ka­ma­ta­ma, a po­seb­no uzi­ma­njem hi­po­te­ka u vi­še­stru­ko ve­ćoj vri­jed­no­sti od kre­di­ta za obez­bje­đe­nje, kod obič­nih gra­đa­na do­pri­no­se po­ve­ća­noj ne­li­kvid­no­sti u si­ste­mu i na­glom osi­ro­ma­še­nju sta­nov­ni­štva ko­je osta­je bez vri­jed­ne imo­vi­ne za ma­le kre­di­te – na­veo je on.
Ge­ne­ral­no, ka­ko je na­gla­sio, do­ma­ća eko­no­mi­ja ne stva­ra no­vu vri­jed­nost i ži­vi na tu­đi ra­čun, ka­ko dr­ža­va, ta­ko pri­vre­da i sta­nov­ni­štvo, tro­še tuđ no­vac, što broj­ne po­ro­di­ce do­vo­di do ban­kr­o­ta i do to­ga da osta­ju bez kro­va nad gla­vom zbog ne­mo­guć­no­sti da vra­ća­ju po­tro­šač­ke i stam­be­ne kre­di­te.
– Ova­kva eko­nom­ska po­li­ti­ka vo­di ka ban­kro­tu lič­nih i po­ro­dič­nih fi­nan­si­ja, pri­vre­de i dr­ža­ve zbog to­ga što je Cr­na Go­ra ma­la i što sa re­la­tiv­no ma­lim iz­no­som nov­ca mo­že da se od­la­že ban­krot dr­ža­ve, ali gra­đa­ni ne mo­gu da od­la­žu ban­krot, jer iz­vr­ši­te­lji već po­či­nju na­pla­tu kre­di­ta pro­da­jom stva­ri iz ku­će ili sa­me ne­kret­ni­ne – re­kao je Me­do­je­vić.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić na­gla­sio je da su ka­ma­te u Cr­noj Go­ri me­đu naj­vi­so­či­jim u re­gi­o­nu.
- Iz­nos ukup­nih kre­di­ta go­vo­ri o to­me da smo pri­nu­đe­ni da di­že­mo kre­di­te. Ka­ko sta­nov­ni­štvo, ta­ko pri­vre­da i dr­ža­va, ko­ja je go­to­vo ci­je­li svoj bu­džet ba­zi­ra­la na po­zajm­lji­va­nju. Pri­vre­da i gra­đa­ni ne mo­gu re­dov­no da ser­vi­si­ra­ju oba­ve­ze i on­da ula­ze u no­ve kre­di­te po ne­po­volj­nim ka­ma­ta­ma i to je na­ša re­al­nost i naš ži­vot. Oba­ve­ze ko­je nam do­la­ze na na­pla­tu ve­li­ke su i ne­ma­mo mo­guć­no­sti da sa­sta­vi­mo kraj sa kra­jem. Na­vi­kli smo da ži­vi­mo na kre­dit, što ne tre­ba da ču­di kad je pro­sječ­na pla­ta upo­la ma­nja od po­tro­šač­ke kor­pe – re­kao je Le­kić. J. V.

Uvesti lično bankrotstvo
Medojević je kazao da je ogroman kriminal na relaciji tajkunske firme – mendžment banaka koji je pod zaštitom režima.
- Banke su takođe oštećene, jer su izgubile ogroman kapital u prethodnom periodu zbog korupcionaških dilova menadžmenta banaka sa režimskim tajkunima – rekao je on.
Medojević smatra da treba uvesti ozbiljan sistem za zaštitu građana i uspostaviti institut ličnog bankrotstva, kako bi se pokušala sačuvati egzistencija i minimum socijalnog dostojanstva dužnika.
- Dok se ne podstakne sveobuhvatni razvoj zemlje to će biti samo politika pasivne reakcije na strukturne probleme koje je kreirao pogrešan model neoliberalne ekonomije, koji je i doveo do ove situacije da se ubrzano zadužuju i građani i privreda i država, a da taj novac trošimo bukvalno za preživljavanje – rekao je Medojević.