Pri­va­ti­za­ci­ja rud­ni­ka u Cr­noj Go­ri omo­gu­ći­la je po­je­din­ci­ma da se la­ko obo­ga­te i umje­sto da dr­ža­va pro­fi­ti­ra od pro­da­je i iz­vo­za uglja, ba­kra, cin­ka, da­nas ima­mo sto­ti­ne ru­da­ra ko­ji su do­bi­li ot­ka­ze, broj­ne pro­te­ste i sud­ske spo­ro­ve.
Na­kon pri­va­ti­za­ci­je be­ran­skog Rud­ni­ka mr­kog uglja, go­di­nu se če­ka­lo na pro­iz­vod­nju dok su ru­da­ri pro­te­sto­va­li i za­tva­ra­li se u ja­mu. Taj rud­nik je još 2007. go­di­ne ku­pi­la grč­ka kom­pa­ni­ja Bal­kan ener­dži, u vla­sni­štvu Vik­to­ra Re­sti­sa, za mi­li­on i po eura, a ta­da su obe­ća­va­li ula­ga­nja od 20 mi­li­o­na eura u pro­iz­vod­nju, 100 mi­li­o­na u iz­grad­nju dru­gog ter­mo­blo­ka, no­va rad­na mje­sta. Me­đu­tim, od to­ga ni­šta ni­je bi­lo, a rud­ni­ku je zbog na­go­mi­la­nog du­ga od 250 hi­lja­da eura is­klju­če­na stru­ja, što je iza­zva­lo po­ta­pa­nje ja­me „Pet­njik” i is­kom­pli­ko­va­lo si­tu­a­ci­ju u ne­ka­da ja­ko uspje­šnom pri­vred­nom dru­štvu. Na kra­ju je sve re­zul­ti­ra­lo štraj­kom rad­ni­ka. Kra­jem pro­šle go­di­ne si­tu­a­ci­ja u rud­ni­ku je kre­nu­la na­bo­lje jer je kom­pa­ni­ja iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce „Me­tal­fer” pre­u­ze­la rud­nik, po­kre­nu­la pro­iz­vod­nju, re­gu­li­sa­la pla­te i za­po­sli­la 110 ru­da­ra. Rud­nik mr­kog uglja u Be­ra­na­ma ne­ka­da je za­po­šlja­vao 700 ru­da­ra.
Plje­valj­ski rud­nik olo­va i cin­ka Šu­plja sti­je­na vi­še je bio za­tvo­ren ne­go što je ra­dio, vla­sni­ci su se mi­je­nja­li, ru­da­re su sla­li na bi­ro ra­da, a pi­ta­nja vla­sni­štva uglav­nom su se rje­ša­va­la pred su­dom. U tom rud­ni­ku je 1985. go­di­ne uve­de­na pri­nud­na upra­va i pred­u­ze­će je pre­sta­lo sa ra­dom 1987. go­di­ne, a de­set go­di­na ka­sni­je po­no­vo je otvo­ren, da bi pre­stao sa ra­dom 1999. go­di­ne a ru­da­ri po­sla­ti na bi­ro ra­da. Šu­plja sti­je­na je po­no­vo po­če­la da ra­di 2010. go­di­ne pred lo­kal­ne iz­bo­re ka­da je ta­da­šnji i sa­da­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić pre­sje­kao vrp­cu. Go­di­ne 2006. Šu­plju sti­je­nu su ku­pi­li nik­šić­ki bi­zni­smen Ve­se­lin Pe­jo­vić i nje­gov sa­da već biv­ši part­ner Slo­ve­nac Franc Rej­mer, ko­ji su se ka­sni­je raz­i­šli dok se pi­ta­nje Šu­plje sti­je­ne rje­ša­va­lo na su­do­vi­ma.
Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, polj­ska kom­pa­ni­ja „Bo­le­slav” vla­snik je 99,6 od­sto udje­la u kom­pa­ni­ji, dok 0,4 od­sto udje­la u Gra­dir Mon­te­ne­gru ima Rej­mer.
Ni u nik­šić­kom Rud­ni­ku bok­si­ta ne cvje­ta­ju ru­že na­kon što je do­pao u Pe­jo­vi­će­ve ru­ke. Od ukup­no 5,39 mi­li­o­na Pe­jo­vić je za imo­vi­nu rud­ni­ka pla­tio 1,59. Ka­ko je „Dan” ra­ni­je pi­sao, on je po­čeo sa od­vo­že­njem ma­ši­na u sta­ro gvo­žđe, iako se imo­vi­na rud­ni­ka ne smi­je otu­đi­va­ti dok je ste­čaj­ni po­stu­pak u to­ku. Ru­da­ri su ne­za­do­volj­ni jer je ne­dav­no ob­ja­vljen oglas za upo­šlja­va­nje 30 rad­ni­ka ko­ji je tra­jao sa­mo je­dan dan, a ve­ći­na njih ni­je ni zna­la za oglas.
Pre­ma ri­je­či­ma li­de­ra De­mo­krat­skog fron­ta Jan­ka Vu­či­ni­ća, pri­va­ti­za­ci­ja rud­ni­ka na­lik je svim ta­kvim po­slo­vi­ma u dr­ža­vi.
– Rud­ni­ci bok­si­ta, cin­ka i uglja su na­ša pri­rod­na bo­gat­stva ko­ja ni­je tre­ba­lo ta­ko la­ko da­ti u pri­vat­ne ru­ke. Ra­di se o ne­mjer­lji­voj šte­ti za dr­ža­vu ko­ju je ak­tu­el­na vlast pro­u­zro­ko­va­la pri če­mu ne­ma sum­nje da se ru­ko­vo­di­la is­klju­či­vo lič­nim in­te­re­si­ma, a to­me u pri­log ide i ova­kva pri­va­ti­za­ci­ja pred­u­ze­ća i nji­ho­va pro­da­ja kroz po­stu­pak ste­ča­ja. Sa­da umje­sto dr­ža­ve, ogrom­ni pro­fit na ra­čun na­šeg pri­rod­nog bo­gat­stva ostva­ru­ju po­je­din­ci ko­ji su se uz ko­rup­tiv­ne rad­nje sa vr­hom vla­sti do­mo­gli vri­jed­ne dr­ža­nve imo­vi­ne – ka­zao je Vu­či­nić.
Vu­či­nić je istakao da su de­ša­va­nja u svim cr­no­gor­skim rud­ni­ci­ma po­sao za vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.
– Po­seb­na je pri­ča oko Rud­ni­ka bok­si­ta u Nik­ši­ću za či­ju imo­vi­nu je is­pla­će­na sa­mo če­tvr­ti­na ugo­vo­re­ne ci­je­ne, od­no­sno 1,59 mi­li­o­na eura, a pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma biv­ših ru­da­ra sa­mo na osno­vu pro­da­je sta­rog ot­pad­nog gvo­žđa do­bi­je­nog re­za­njem ma­ši­na i pro­da­je dva no­va ba­ge­ra uze­to je vi­še od dva mi­li­o­na eura. Ta­ko­đe, po­sto­je in­for­ma­ci­je da se ru­da eks­plo­a­ti­še su­prot­no Za­ko­nu o ru­dar­stvu i to da bi se na naj­jef­ti­ni­ji na­čin do­šlo do naj­kva­li­tet­ni­je ru­de – po­ru­čio je Vu­či­nić.
B.Ma.


Ru­da­ri iz­lo­že­ni ri­zi­ci­ma

Vu­či­nić je re­kao da se u Rud­ni­ku bok­si­ta ru­da va­di na kraj­nje ri­zi­čan na­čin, zbog če­ga je ugro­že­na bez­bjed­nost svih onih ko­ji tu ra­de.
– Je­di­no rje­še­nje je smje­na vla­sti. Pr­vo što će­mo ura­di­ti ka­da do­đe­mo na vlast je­ste po­ni­šta­va­nje štet­nih ugo­vo­ra i vra­ća­nje rud­ni­ka u vla­sni­štvo dr­ža­ve. Vra­ti­će­mo na po­sao sve ru­da­re ko­ji su zbog ova­kvih pri­va­ti­za­ci­ja za­vr­ši­li na bi­rou ra­da – za­klju­čio je Vu­či­nić.