H
i­dro­e­ner­gi­ja Mon­te­ne­gro po­zaj­mi­la je od Pr­ve ban­ke 5,6 mi­li­o­na eura i pod hi­po­te­ku za kre­dit sta­vi­la pet mi­ni- hi­dro­e­lek­tra­na (mHE) ko­je je po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na iz­gra­di­la u op­šti­ni Be­ra­ne, po­ka­zu­ju po­da­ci iz ka­ta­stra i Re­gi­stra za­lo­ga.
Dru­štvo sa ogra­ni­če­nom od­go­vor­no­šću (DOO), či­ji su vla­sni­ci Oleg Ob­ra­do­vić, Ran­ko Ubo­vić i Alek­san­dar Mi­jaj­lo­vić, kre­dit kod Pr­ve ban­ke je po­di­glo kra­jem mar­ta sa ro­kom ot­pla­te na 60 mje­se­ci, od­no­sno pet go­di­na. Ob­ra­do­vić je ne­kad bio u od­bo­ru di­rek­to­ra Pr­ve ban­ke, dok su Ubo­vić i Mi­jaj­lo­vić vla­sni­ci pod­go­rič­kog ka­fi­ća „Grand”.
Pre­ma po­da­ci­ma iz ka­ta­stra, u ko­rist Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić, sta­vlje­na je hi­po­te­ka pr­vog re­da i, pre­ma ugo­vo­ru o kre­di­tu, u na­red­nih pet go­di­na, Hi­dro­e­ner­gi­ja će ima­ti za­bra­nu otu­đe­nja i op­te­re­će­nja pet mHE bez pi­sa­ne sa­gla­sno­sti Pr­ve ban­ke.
Hi­dro­e­ner­gi­ja je 2013. go­di­ne iz­gra­di­la mHE Je­zer­šti­ca, dok je la­ni u ma­ju iz­gra­di­la i pu­sti­la u rad još če­ti­ri mHE u op­šti­ni Be­ra­ne – Bi­stri­ca, Orah, Rmuš i Spa­le­vi­ći 1. Za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je iz tih pet ob­no­vlji­vih iz­vo­ra do­bi­li su sta­tus po­vla­šće­nog pro­iz­vo­đa­ča, od­no­sno, ze­le­na ener­gi­ja ko­ju pro­iz­ve­du iz tih mi­ni-elek­tra­na im se pla­ća po po­vla­šće­nim ci­je­na­ma. Pro­iz­vod­nju ener­gi­je iz pet mHE pla­ća­ju gra­đa­ni pre­ko ra­ču­na za stru­ju, na osno­vu od­lu­ke Vla­de o pla­ća­nju pod­sti­caj­nih ci­je­na za pro­iz­vod­nju stru­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je.
Osim mHE, ko­je su upi­sa­ne kao svo­ji­na Hi­dro­e­ner­gi­je u ka­ta­star­skoj op­šti­ni Bu­če 2 i sta­vlje­ne pod hi­po­te­ku, dru­štvo či­je je sje­di­šte u Be­ra­na­ma, pod za­log je sta­vi­lo tur­bi­ne i ge­ne­ra­to­re, SN i auto­ma­ti­ku, mo­sne kra­no­ve, vo­do­za­hva­te, ma­šin­ske zgra­de, hi­dro­me­ha­nič­ku opre­mu i cje­vo­vo­de. Sve je to pot­pi­sa­no u pri­ja­vi za­ve­de­noj u Re­gi­stru za­lo­ga, ko­ju je u ime Pr­ve ban­ke pot­pi­sao Mi­lo­rad Pa­vlek, iz­vr­šni di­rek­tor sek­to­ra za upra­vlja­nje po­slov­nim od­no­si­ma sa kli­jen­ti­ma.
Hi­dro­e­ne­r­gi­ja je pri­je po­di­za­nja kre­di­ta kod Pr­ve ban­ke po­ku­ša­la da do­bi­je kre­dit kod Er­ste ban­ke, za šta je tra­ži­la i do­bi­la sa­gla­snost Vla­de. Na­mje­ra­va­li su od Er­ste ban­ke da po­zaj­me 11,8 mi­li­o­na eura, ali na kra­ju ni­je­su uspje­li da po­stig­nu do­go­vor. Vla­da je ta­da da­la sa­gla­snost uz obra­zlo­že­nje da Hi­dro­e­ner­gi­ja ima za­klju­če­ne ugo­vo­re za ot­kup elek­trič­ne ener­gi­je za pet mHE, što joj ga­ran­tu­je si­gu­ran pri­liv nov­ča­nih sred­sta­va ko­ji­ma bi mo­gli da iz­mi­re kre­dit­ne oba­ve­ze.
Po­sao sa mHE je si­gu­ran iz raz­lo­ga što je si­gu­ran ot­kup stru­je. To je omo­gu­ći­la Vla­da kroz niz ured­bi. Ta­ko, „ze­le­nu ener­gi­ju” ko­ju pro­iz­ve­de Hi­dro­e­ner­gi­ja ot­ku­pi CO­TEE, za­tim tu ener­gi­ju pro­da Elek­tro­pri­vre­di, a EPCG je na­pla­ti od gra­đa­na kroz ra­ču­ne za stru­ju, od­no­sno pod­sti­caj za pro­iz­vod­nju stru­je iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra ener­gi­je. Pod­sti­caj je po­ve­ćan ove go­di­ne za 26 od­sto, pa do­ma­ćin­stvo sa pro­sječ­nom po­tro­šnjom pla­ća mje­seč­no 21 cent, ili go­di­šnje dva i po eura. Pod­sti­caj će se po­ve­ća­va­ti sa po­ve­ća­njem iz­grad­nje obje­ka­ta u ko­ji­ma se pro­iz­vo­di ob­no­vlji­va ener­gi­ja.
Iz­grad­njom mHE se naj­vi­še ba­ve bi­zni­sme­ni bli­ski DPS-u. Me­đu nji­ma su pre­mi­je­rov sin Bla­žo Đu­ka­no­vić, pre­mi­je­rov kum Vuk Raj­ko­vić, si­no­vac Bra­na Mi­ću­no­vi­ća...D.M.

Be­maks iza­šao iz fir­me
Osim Ob­ra­do­vi­ća, Ubo­vi­ća i Mi­jaj­lo­vi­ća u Hi­dro­e­ner­gi­ji je do­ne­dav­no 10 od­sto vla­snič­kog udje­la imao Be­maks, či­ji je vla­snik Ve­se­lin Ko­va­če­vić. Be­maks, pre­ma po­da­ci­ma iz Cen­tral­nog re­gi­stra, vi­še ne­ma udje­la u Hi­dro­e­ner­gi­ji. Toj fir­mi, ko­ja je iz­vo­di­la gra­đe­vin­ske ra­do­ve na mi­ni- elek­tra­na­ma, osta­li vla­sni­ci tre­ba­lo je da is­pla­te 3,8 mi­li­o­na eura. Ta­ko je pi­sa­lo u do­ku­men­tu ko­ji je Vla­da raz­ma­tra­la pro­šle go­di­ne, ka­da je da­va­la sa­gla­snost za kre­dit kod Er­ste ban­ke.