Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va od­bi­lo je da pru­ži asi­sten­ci­ju u po­stup­ku spro­vo­đe­nja iz­vr­še­nja, od­no­sno da se ta­da­šnjim di­rek­to­ri­ma Rob­ne ku­će Be­o­grad omo­gu­ći nor­mal­no ko­ri­šće­nje po­slo­vih pro­sto­ri­ja, to jest objek­ta u cen­tru Pod­go­ri­ce.
Štraj­ka­či od­bor ta­da­šnjih rad­ni­ka, či­ji je pred­sjed­nik bio Velj­ko Ba­ro­vić, one­mo­gu­ćio je ko­ri­šće­nje pro­sto­ri­ja di­rek­to­ri­ma Rob­ne ku­će Be­o­grad i to Raj­ku La­ko­vi­ću, Dra­ga­nu Ra­du­si­no­vi­ću i Vla­di­mi­ru Vu­jo­vi­ću, a MUP, od­no­sno Cen­tar bez­bjed­no­sti Pod­go­ri­ca od­bio je da asi­sti­ra pri spro­vo­đe­nju iz­vr­še­nja, ko­je je bi­lo za­ka­za­no za 26. no­vem­bar 1998. go­di­ne, navedeno je u oba­vje­šte­nju ko­je je su­di­ja Osnov­nog su­da Sen­ka Alek­sić upu­ti­la pred­sjed­ni­ku tog su­da, u ko­je je ,,Dan” imao uvid.
Ba­ro­vić, se, pre­ma po­da­ci­ma Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta, vo­di kao iz­vr­šni di­rek­tor i ovla­šće­ni za­stup­nik doo Pod­go­ri­čan­ka. Oko svo­ji­ne rob­ne ku­će „Pod­go­ri­čan­ka” sko­ro de­ce­ni­ju se vo­dio sud­ski spor pred pod­go­rič­kim Osnov­nim su­dom. Pre­su­dom od 4. av­gu­sta pro­šle go­di­ne, imo­vi­na rob­ne ku­će „Pod­go­ri­čan­ka” pri­pa­la je rob­nim ku­ća­ma „Be­o­grad”, zbog če­ga su ne­dav­no ise­lje­ni bu­tik i pro­dav­ni­ca ko­zme­ti­ke ko­ji su se na­la­zi­li u tom objek­tu. Ba­ro­vić je pri­je ne­go što je ta pre­su­da do­ni­je­ta u vi­še na­vra­ta ra­ni­jih go­di­na go­vo­rio da je „Pod­go­ri­čan­ka” vla­sni­štvo Pod­go­ri­ce i rad­ni­ka ko­ji u njoj ra­de, te da je ni­je­su gra­di­le Rob­ne ku­će Be­o­grad.
Gru­pa biv­ših rad­ni­ka rob­ne ku­će „Pod­go­ri­čan­ka” pro­te­sto­va­la je ne­dav­no is­pred spor­nog objek­ta u Pod­go­ri­ci tra­že­ći ot­prem­ni­ne i is­pla­tu 19 za­o­sta­lih za­ra­da, na­kon če­ga su pod­ni­je­li i kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv Ba­ro­vi­ća, ko­jeg kri­ve za to što, ka­ko su na­ve­li, pre­ko 100 rad­ni­ka iz Cr­ne Go­re ni­je do­bi­lo ot­prem­ni­ne.
Kom­pa­ni­ja Rob­ne ku­će Be­o­grad je, pre­ma do­ku­men­ta­ci­ji u ko­ju je ,,Dan” imao uvid, 1999. go­di­ne pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu osnovnom tu­ži­o­cu u Pod­go­ri­ci, ko­ju je pot­pi­sao pred­sjed­nik kom­pa­ni­je Mi­loš Di­mi­tri­je­vić. U njoj je na­ve­de­no da to pred­u­ze­će u svom sa­sta­vu po­sje­du­je i rob­nu ku­ću u Pod­go­ri­ci, u Uli­ci slo­bo­de, ko­ja, ka­ko su na­ve­li, u prav­nom i or­ga­ni­za­cij­skom smi­slu či­ni cje­li­nu sa kom­pa­ni­jom i ne­ma svoj­stvo prav­nog li­ca. Na­ve­de­no je i da su ote­ža­ni uslo­vi pri­vre­đi­va­nja zbog ne­funk­ci­o­ni­sa­nja tr­ži­šta, što je za po­sle­di­cu ima­lo ne­ga­tiv­no po­slo­va­nje i ne­mo­guć­nost is­pla­te za­ra­da za­po­sle­ni­ma, što je bio raz­log da rad­ni­ci tog pred­u­ze­ća u Pod­go­ri­ci stu­pe u štrajk 28. av­gu­sta 1998. go­di­ne, či­me je dje­lat­nost di­je­la kom­pa­ni­je blo­ki­ra­na. Kao po­sle­di­ca to­ga usli­je­di­la je i ostav­ka di­rek­to­ra, na­kon če­ga je za vr­ši­o­ca du­žno­sti te funk­ci­je ime­no­van Raj­ko La­ko­vić, ko­jeg je štraj­kač­ki od­bor, ka­ko je na­ve­de­no u kri­vič­noj pri­ja­vi, fi­zič­ki spre­ča­vao da oba­vlja svo­je re­dov­ne oba­ve­ze. Ma­tič­na kom­pa­ni­ja je za­tim usta­la sa tu­žbom za iz­da­va­nje pri­vre­me­ne mje­re pro­tiv štraj­kač­kog od­bo­ra, što je Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci usvo­jio, ali se štraj­kač­ki od­bor oglu­šio o to rje­še­nje, pa je ma­tič­na kom­pa­ni­ja sud­skim pu­tem tra­ži­la iz­da­va­nje pri­vre­me­ne mje­re, što je sud usvo­jio, a iz­vr­še­nje je od­re­đe­no za no­vem­bar, ali ni­je i spro­ve­de­no.
– Sve na­ve­de­ne či­nje­ni­ce ne uva­ža­va štraj­kač­ki od­bor, a po­seb­no ne Velj­ko Ba­ro­vić, ko­ji se­bi od­re­đu­je pra­vo za vr­ši­o­ca du­žno­sti di­rek­to­ra, a po­tom i za di­rek­to­ra, ili ka­ko on to ka­že, da je di­rek­tor ko­ga su sa ve­li­kom ve­ći­nom na zbo­ru iza­bra­li ra­di­ci – na­ve­de­no je u kri­vič­noj pri­ja­vi.
Ta­ko­đe, na­ve­de­no je i da je Ba­ro­vić sa­sta­vljao ne­i­sti­ni­te is­pra­ve i pot­pi­si­vao ih, i po­red či­nje­ni­ce da ne­ma do­kaz da je iza­bran za di­rek­to­ra, ni­ti je mo­gao da do­sta­vi po­treb­nu do­ku­men­ta­ci­ju ra­di de­po­no­va­nja svog pot­pi­sa kod nad­le­žnog or­ga­na.J.V.


Na­kon štraj­ka for­mi­ra­li pred­u­ze­će

Ba­ro­vić je, upi­tan za ko­men­tar, ka­zao da je od ta­da pro­šlo mno­go go­di­na, ali da je sve što je ra­dio bi­lo tran­spa­rent­no i is­prav­no.
– Ne sje­ćam se ni­ka­kvih di­rek­to­ra, osim me­ne i di­rek­to­ra ko­ji su bi­li pri­je me­ne i ja sam bio je­di­ni le­gal­ni di­rek­tor od 1999. go­di­ne do sa­da, a 1998. go­di­ne bio je štrajk rad­ni­ka – re­kao je on is­ti­ču­ći da su ga iza­bra­li rad­ni­ci.
Kako je istakao, u av­gu­stu pro­šle go­di­ne do­bi­li su sud­sko rje­še­nje, ko­jim se na­la­že ise­lje­nje iz Rob­ne ku­će Pod­go­ri­čan­ka, na­kon što je Rob­na ku­ća Be­o­grad do­bi­la spor u po­stup­ku do­ka­zi­va­nja vla­sni­štva nad imo­vi­nom.
– Po pre­su­di Rob­na ku­ća Pod­go­ri­čan­ka pri­pa­da Rob­noj ku­ći Be­o­grad, no­vom vla­sni­ku – re­kao je on.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ne sto­je pri­mjed­be ko­je su iz­re­kli biv­ši za­po­sle­ni na ne­dav­nom pro­te­stu, te da se ne ra­di o rad­ni­ci­ma Pod­go­ri­čan­ke, i da 80 od­sto njih ni ne po­zna­je. Ba­ro­vić je po­ja­snio da je Pod­go­ri­čan­ka kao pred­u­ze­će osno­va­na u fe­bru­a­ru 1999. go­di­ne, a ak­ci­o­na­ri su bi­li svi rad­ni­ci.
– Od 1995. do 1999. go­di­ne rad­ni­ci su bi­li bez pla­ta, ro­be ni­je bi­lo, rob­na ku­ća je bi­la za­tvo­re­na i on­da smo or­ga­ni­zo­va­li štrajk, a re­zul­tat tog štraj­ka bi­lo je for­mi­ra­nje Pod­go­ri­čan­ke – re­kao je on is­ti­ču­ći da ne­za­do­volj­nim rad­ni­ci­ma Pod­go­ri­čan­ka ne du­gu­je ni­šta.