Cr­na Go­ra je ras­pa­dom SFRJ na­sli­je­di­la naj­ma­nji iz­nos du­ga u od­no­su na osta­le čla­ni­ce biv­še Ju­go­sla­vi­je i ra­di­lo se o sve­ga 600 mi­li­o­na do­la­ra, od­no­sno oko 530 mi­li­o­na eura. Taj dug je u od­no­su na kraj 1991. go­di­ne, od­no­sno za pe­ri­od od 25 go­di­na uve­ćan za oko dvi­je mi­li­jar­de eura, a pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, na kra­ju ju­na, uku­pan dr­žav­ni dug, sa de­po­zi­ti­ma, iz­no­sio je 2,305 mi­li­jar­di eura, ili 60,60 od­sto BDP-a. Bez de­po­zi­ta, dug je na kra­ju ju­na iz­no­sio 2,36 mi­li­jar­di, ili 62,04 od­sto BDP-a. Ino­stra­ni dug iz­no­sio je 2,033 mi­li­jar­de, dok je unu­tra­šnji dug iz­no­sio 326,91 mi­li­on eura, a de­po­zi­ti su iz­no­si­li 54,72 mi­li­o­na eura. U taj iz­nos du­ga ni­je­su ura­ču­na­ti po­da­ci o du­go­va­nji­ma op­šti­na, ko­ji su na kra­ju mar­ta ove go­di­ne iz­no­si­li 142 mi­li­o­na eura ili če­ti­ri od­sto BDP-a. To zna­či da je jav­ni dug 2,45 mi­li­jar­di ili oko 65 od­sto BDP-a.
Jav­ni dug Cr­ne Go­re, bez du­go­va­nja jav­nih pred­u­ze­ća, na kra­ju 2006, od­no­sno pri­je de­ce­ni­ju iz­no­sio je 701,1 mi­li­on, od če­ga se na unu­tra­šnji dug od­no­si­lo 197,1 mi­li­on, a na spolj­ni jav­ni dug 504 mi­li­o­na ili 71,9 od­sto od ukup­nog.
Pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Vla­de, vi­si­na jav­nog du­ga do kra­ja ove go­di­ne do­sti­ći će 72 od­sto BDP-a, a pre­ma fi­skal­nom pla­nu, usvo­je­nim sa bu­dže­tom za ovu go­di­nu, pred­vi­đe­no je da će taj ni­vo do­sti­ći 79 pro­ce­na­ta BDP-a do 2018.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić is­ta­kao je da vi­si­na jav­nog du­ga u ovom tre­nut­ku pre­la­zi 65 od­sto BDP-a, što je, sma­tra, alar­mant­no.
– Po­seb­no je te­ško pri­hva­ti­ti vi­si­nu jav­nog du­ga, kad zna­mo da smo do pri­je pet–šest go­di­na ima­li jav­ni dug ko­ji je bio u gra­ni­ca­ma Ma­strih­ta, od­no­sno, bio je čak i is­pod 40 od­sto BDP-a. Na po­ve­ća­nje jav­nog du­ga uti­ca­li su ra­zni pro­ma­ša­ji u eko­no­mi­ji, po­čev od pa­da ga­ran­ci­ja, ve­li­ke jav­ne po­tro­šnje, ve­li­kog dr­žav­nog apa­ra­ta, pen­zi­je, jer je Fond PIO u kon­stant­nom mi­nu­su, ko­ji Vla­da stal­no sub­ven­ci­o­ni­še. Za­tim, mno­ge pri­va­ti­za­ci­je, ko­je su tre­ba­le da po­pu­ne ru­pe u bu­dže­tu, ni­je­su uspje­le – od Te­le­ko­ma, pa na­da­lje, što je sve uslo­vi­lo rast jav­nog du­ga. Sa­mo ove go­di­ne ne­do­sta­ju­ća sred­stva u bu­dže­tu su 667 mi­li­o­na eura, što je, u od­no­su na uku­pan bu­džet, alar­mant­no. Tu je re­fi­nan­si­ra­nje sta­rih du­go­va, kre­dit za auto­put, da­va­nja ko­ja ni­je­su bi­la pla­ni­ra­na bu­dže­tom, po­čev od no­vog Za­ko­na o za­ra­da­ma jav­nih funk­ci­o­ne­ra i slu­žbe­ni­ka, pa do na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce, ko­je do­sti­žu za­bri­nja­va­ju­će iz­no­se u od­no­su na sta­nje u bu­dže­tu i to je osnov­ni pro­blem – na­veo je on.
Le­kić je uka­zao i na pro­te­ste rad­ni­ka, ko­ji­ma tra­že is­pla­tu ot­prem­ni­na, po­ve­zi­va­nje sta­ža i slič­no, što sve pa­da na te­ret bu­dže­ta i pod­sje­tio na pro­ble­me is­pla­te mi­ni­mal­nih ot­prem­ni­na iz Fon­da ra­da.
– Mi ne­ma­mo ade­kvat­nu stra­te­gi­ju upra­vlja­nja jav­nim du­gom, ko­ja tre­ba da do­ve­de do to­ga da se jav­ni dug sve­de na re­al­ne okvi­re, od­no­sno na ni­vo ko­ji bu­džet­ski pri­ho­di mo­gu da po­kri­ju, me­đu­tim, ten­den­ci­ja ra­sta jav­nog du­ga je alar­mant­na i to po­sta­je ne­pri­hva­tlji­vo – re­kao je on.
Po nje­go­vim ri­je­či­ma, jav­ni dug bi imao smi­sla da su sred­stva ko­ja je po­zajm­lji­va­la dr­ža­va ulo­že­na u otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta, in­ve­sti­ci­je i slič­no.
– Me­đu­tim, na­še za­du­ži­va­nje ne­ma re­flek­si­ju na za­po­šlja­va­nje, na rast BDP-a, pa smo u ve­o­ma te­škoj si­tu­a­ci­ji u ovoj go­di­ni, a šta nas če­ka u na­red­noj, to je ve­li­ka ne­po­zna­ni­ca. Sma­tram da će jav­nim du­gom no­va vla­da mo­ra­ti da se po­za­ba­vi di­rekt­no, od­go­vor­no i struč­no, jer to mo­že da bu­de ka­men oko vra­ta i da dr­ža­vu do­ve­de u si­tu­a­ci­ju u ko­ju su do­šle ne­ke dru­ge ze­mlje, po­put Grč­ke i Špa­ni­je, ko­je su zbog jav­nog du­ga do­šle na ivi­cu ban­kro­ta. Ipak, te ze­mlje su u EU, pa po­sto­je od­re­đe­ni fon­do­vi i do­na­ci­je ko­ji­ma im se mo­že po­mo­ći, a kod nas je si­tu­a­ci­ja kom­pli­ko­va­na. MMF ni­je ozbilj­no ušao u na­šu pri­vre­du i fi­nan­sij­ski si­stem, jer oni ima­ju ve­o­ma te­ške i ozbilj­ne uslo­ve, pa Cr­na Go­ra, uglav­nom, ide na za­du­ži­va­nje kod ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka, ko­je da­ju do­sta ne­po­volj­ne kre­di­te – za­klju­čio je Le­kić.
J.V.


Na­sli­je­di­li pre­ko 15 mi­li­jar­di do­la­ra du­ga

Uoči se­ce­si­je po­je­di­nih re­pu­bli­ka i dez­in­te­gra­ci­je SFRJ, kra­jem 1991, spolj­ni dug pre­ma kon­ver­ti­bil­nom va­lut­nom pod­ruč­ju pre­ma­ši­vao je 15 mi­li­jar­di do­la­ra. Naj­vi­še za­du­že­na bi­la je Sr­bi­ja, či­ji je spolj­ni dug iz­no­sio 4,8 mi­li­jar­di do­la­ra, sle­di Hr­vat­ska (2,7 mi­li­jar­di), Slo­ve­ni­ja (1,7 mi­li­jar­di), BiH (1,5 mi­li­jar­di), Ma­ke­do­ni­ja (0,7 mi­li­jar­di), Cr­na Go­ra (0,6 mi­li­jar­di), dok je Fe­de­ra­ci­ja du­go­va­la 3,1 mi­li­jar­du do­la­ra.