Ve­ći­na sud­skih po­stu­pa­ka ko­je su vo­di­li broj­ni rad­ni­ci Nik­ši­ća pro­tiv ma­tič­nih pred­u­ze­ća za­vr­še­na je u ko­rist tu­že­nih stra­na, iako se ra­di­lo o spo­ro­vi­ma u ko­ji­ma su biv­ši rad­ni­ci tra­ži­li ono što su za­ra­di­li.
Osim što u ve­ći­ni slu­ča­je­va ni­je­su uspje­li da na­pla­te svo­ja po­tra­ži­va­nja, biv­ši rad­ni­ci su po sud­skim od­lu­ka­ma du­žni da pla­te enorm­ne tro­ško­ve sud­skih po­stu­pa­ka.
Da su iz­no­si sud­skih tro­ško­va vi­še ne­go ne­vje­ro­vat­ni, pri­mjer su rad­ni­ci Že­lje­za­re i Ho­tel­sko-tu­ri­stič­kog pred­u­ze­ća Ono­gošt, ko­ji zbog iz­gu­blje­nih po­stu­pa­ka tre­ba da pla­te oko 160 hi­lja­da eura.
Biv­ši ugo­sti­te­lji, njih 61, tu­ži­li su dr­ža­vu, pred­u­ze­će i ta­da­šnjeg vla­sni­ka HLT fond, tra­že­ći pu­ni iz­nos ot­prem­ni­na ko­je su ih sle­do­va­le. Spor su iz­gu­bi­li, a do­su­đe­ni tro­ško­vi za HLT i Ono­gošt u ste­ča­ju iz­no­se bli­zu 80 hi­lja­da eura, dok se dr­ža­va od­re­kla tog pra­va. Iz­nos od 36,8 hi­lja­da eura ko­ji je sle­do­vao nji­ho­vu fir­mu u ste­ča­ju, biv­ši rad­ni­ci su već ot­pla­ti­li, a pre­o­sta­je im biv­ši vla­snik, či­ji izvrši­te­lji su već kre­nu­li u na­pla­tu blo­ka­dom pen­zi­ja.
Pred­stav­ni­ci rad­ni­ka, kao i nji­hov advo­kat Mi­lan Vo­ji­no­vić, već ne­ko­li­ko pu­ta su upu­ći­va­li za­htjev Sud­skom sa­vje­tu, tra­že­ći re­vi­zi­ju po­stup­ka, ali ni­je bi­lo od­go­vo­ra. Na saj­tu Sud­skog sa­vje­ta na­gla­še­no je da je nje­go­va nad­le­žnost utvr­đe­na čla­nom 128 Usta­va Cr­ne Go­re, te da taj sa­vjet, iz­me­đu osta­log, „raz­ma­tra iz­vje­štaj o ra­du su­da, pred­stav­ke, pri­tu­žbe na rad su­da i za­u­zi­ma sta­vo­ve o nji­ma”.
Na pi­ta­nje da li je Sud­ski sa­vjet oba­ve­zan da od­go­vo­ri i re­a­gu­je u kon­kret­nom slu­ča­ju, advo­kat Vo­ji­no­vić ka­že da to ti­je­lo ne mo­že da ocje­nju­je pre­su­de, ali mo­že da uka­že na ne­ga­tiv­no­sti ka­ko bi se one ot­klo­ni­le.
– Advo­ka­ti su dio pra­vo­sud­nog si­ste­ma, me­đu­tim, imam uti­sak da su se oni otu­đi­li od nas, od na­ro­da, od sve­ga. Ne­ko­li­ko pu­ta smo se im obra­ća­li po­vo­dom pre­su­de biv­šim rad­ni­ci­ma HTP-a, i mo­gli su, ma­kar iz po­što­va­nja, da od­go­vo­re da ni­je­su nad­le­žni i da ne mo­gu pred­u­zi­ma­ti mje­re – ka­zao je Vo­ji­no­vić.
Biv­ši že­lje­zar­ci, njih 317, tu­ži­li su Že­lje­za­ru ra­di is­pla­te ne­u­pi­sa­nih bes­plat­nih ak­ci­ja ko­je su ima­li u fir­mi. Po­stu­pak su iz­gu­bi­li 2010, go­di­nu pri­je ne­go je fa­bri­ka uve­de­na u ste­čaj, a tro­ško­vi ko­je je tre­ba­lo da pla­te iz­no­si­li su 35,8 hi­lja­da eura, od­no­sno po 112 eura po tu­ži­o­cu. Me­đu­tim, na­pla­tu tog nov­ca pre­u­zi­ma ste­čaj­na upra­va ko­ja je an­ga­žo­va­la iz­vr­ši­te­lja, a on je sva­kom rad­ni­ku po­na­o­sob 13. sep­tem­bra ove go­di­ne do­sta­vio rje­še­nje o iz­vr­še­nju, s tim što je su­ma po­ve­ća­na za bli­zu 40 hi­lja­da eura zbog tro­ško­va iz­vr­šnog po­stup­ka.
Vo­ji­no­vić sma­tra da u oba slu­ča­ja tre­ba ob­u­sta­vi­ti iz­vr­še­nja i da se po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga ste­čaj­ni po­stup­ci u nik­šić­kim fir­ma­ma tra­ju to­li­ko du­gu, kao i za­što ste­čaj­ne upra­ve pred­u­zi­ma­ju ta­kve mje­re pre­ma biv­šim rad­ni­ci­ma, ko­ji osim to­ga što su osta­li bez po­sla ni­je­su na­pla­ti­li go­di­ne ra­da i sve dru­go što ih je sle­do­va­lo.
– Pi­ta­nje je i za­što se ste­čaj­ni uprav­ni­ci bi­ra­ju iz dru­gih gra­do­va, a ne iz Nik­ši­ća za fir­me ko­je ov­dje ima­ju svo­je sje­di­šte. Ne po­zna­ju ni pri­li­ke, ni od­no­se u tim pred­u­ze­ći­ma, a ni nji­hov isto­ri­jat. Sve se, oči­gled­no, ra­di na šte­tu rad­ni­ka – ka­te­go­ri­čan je Vo­ji­no­vić.
U HTP Ono­gošt ste­čaj tra­je do 2009, a oko 80 rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla. Iz ste­čaj­ne ma­se is­pla­će­ne su im za­o­sta­le pla­te, ali u uma­nje­nom iz­no­su, a od ot­prem­ni­na ko­je su ih sle­do­va­le po ko­lek­tiv­nom ugo­vo­ru do­bi­li su po­lo­vi­nu, od­no­sno po 5,6 hi­lja­da eura. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vje­li su i že­lje­zar­ci, či­ja je fir­ma u ste­ča­ju od 2011. go­di­ne.
B. Bra­šnjo


Raz­li­či­ti ar­ši­ni istog su­da

Šće­pan Pan­to­vić, pred­stav­nik biv­ših rad­ni­ka HTP-a ko­ji su iz­gu­bi­li spor, ka­zao je da je u istom pe­ri­o­du i po istom osno­vu dr­ža­vu, fir­mu i HLT fond tu­ži­la još jed­na gru­pa nji­ho­vih ko­le­ga. Me­đu­tim, nik­šić­ki Osnov­ni sud je od­bio tu tu­žbu, dok je pri­hva­tio tu­žbu gru­pe rad­ni­ka ko­ju pred­sta­vlja Pan­to­vić.
U ime ugo­sti­te­lja tu­žbu je pod­ni­je­la advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja Mi­trić iz Pod­go­ri­ce, ko­ja je na­kon što je nik­šić­ki sud pre­su­dio na šte­tu biv­ših rad­ni­ka bez nji­ho­vog zna­nja ulo­ži­la žal­bu Vi­šem su­du ko­ji je po­tvr­dio pre­su­du. U po­stup­ku, po ri­je­či­ma Pan­to­vi­ća, iz­vr­še­no je i sud­sko vje­šta­če­nje ko­je u kon­kret­nom slu­ča­ju, sma­tra on, ni­je bi­lo po­treb­no, ali su i tro­ško­ve vje­šta­če­nja u iz­no­su od tri hi­lja­de eura ta­ko­đe pla­ti­li rad­ni­ci.
– Ne­će­mo svi ni pla­ća­ti, jer je u me­đu­vre­me­nu tro­je na­ših ko­le­ga pre­mi­nu­lo, a 19 ko­le­gi­ni­ca je ste­klo pra­vo na na­dok­na­de kao maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce i nji­ma se tro­ško­vi ne mo­gu od­bi­ja­ti. Od iz­vr­ši­te­lja ko­jeg je an­ga­žo­vao HLT fond ne­dav­no smo do­bi­li oba­vje­šte­nje da mo­že­mo po­je­di­nač­no i od­mah upla­ti­ti po 600 eura, a ako to ne ura­di­mo od­bi­ja­će nam se od pen­zi­ja i to uku­pan iz­nos od po 1,2 hi­lja­de eura – re­kao je Pan­to­vić.