Pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, pro­sječ­na za­ra­da bez po­re­za i do­pri­no­sa u av­gu­stu je iz­no­si­la 502 eura i po­ve­ća­na je u od­no­su na jul za 0,2 od­sto, od­no­sno pro­sječ­na bru­to za­ra­da iz­no­si­la je 755 eura.
Pro­sječ­na pla­ta je za 304,8 eura ma­nja u od­no­su na mi­ni­mal­nu po­tro­šač­ku kor­pu, ko­ja je na kra­ju pro­šle go­di­ne iz­no­si­la 806,8 eura, što su i po­sled­nji jav­no­sti do­stup­ni po­da­ci, na­kon što je Za­vod za sta­ti­sti­ku od­lu­čio da u ovoj go­di­ni ne ob­ja­vlju­je po­dat­ke o vi­si­ni mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe, jer, ka­ko su ra­ni­je ob­ja­sni­li, tre­ba da se utvr­di da li je do­šlo do pro­mje­ne nje­ne struk­tu­re. Shod­no go­di­šnjem pla­nu zva­nič­ne sta­ti­sti­ke za ovu go­di­nu, is­tra­ži­va­nje o po­tro­šač­koj kor­pi de­fi­ni­sa­no je, ka­ko su ra­ni­je ob­ja­sni­li, kao pi­lot is­tra­ži­va­nje, što Mon­stat oba­ve­zu­je da re­zul­ta­te ne ob­ja­vlju­je dok se ne za­vr­ši naj­ma­nje je­dan ci­klus is­tra­ži­va­nja u tra­ja­nju od 12 mje­se­ci.
Iz Mon­sta­ta su sa­op­šti­li da, ako se ima u vi­du da su po­tro­šač­ke ci­je­ne u av­gu­stu u od­no­su na jul po­ra­sle 0,1 od­sto, pro­iz­i­la­zi da su re­al­ne ne­to za­ra­de za­bi­lje­ži­le rast od 0,1 od­sto.
Ra­do­van To­ško­vić (Rad­nič­ka par­ti­ja) je is­ta­kao da je gra­đa­ni­ma ja­sno da je Mon­stat u slu­žbi vla­sti, te da je to raz­log zbog če­ga ove go­di­ne ne­će ob­ja­vlji­va­ti po­dat­ke o iz­no­su mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe.
– Uko­li­ko bi Mon­stat u iz­bor­noj go­di­ni po­ka­zao stvar­ne po­dat­ke, re­zul­ta­ti bi bi­li ka­ta­stro­fal­ni. Mi smo je­di­na dr­ža­va ko­ja na­vod­no ho­će u Evrop­sku uni­ju i evrop­ske stan­dar­de u ko­joj je pro­sječ­na pla­ta sko­ro du­plo ma­nja u od­no­su na mi­ni­mal­nu po­tro­šač­ku kor­pu, dok je u osta­lim ze­mlja­ma Evro­pe, či­jem stan­dar­du Cr­na Go­ra na­vod­no te­ži, obr­nu­ta si­tu­a­ci­ja. U tim ze­mlja­ma je pro­sječ­na pla­ta od dva do šest pu­ta ve­ća od po­tro­šač­ke kor­pe, a što do­dat­no po­ka­zu­je su­mor­nu i te­šku so­cio-eko­nom­sku si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­ze gra­đa­ni Cr­ne Go­re – re­kao je on.
Si­stem, ka­ko je ka­zao, iz­bje­ga­va da sa­op­šti stvar­ne po­dat­ke, ka­ko se ne bi raz­ot­kri­la po­gub­na eko­nom­ska po­li­ti­ka ko­ju vla­da vo­di de­ce­ni­ja­ma.
– Ne­ka go­spo­da iz vla­sti ka­žu ko­li­ki je od­nos po­tro­šač­ke kor­pe i pro­sječ­ne pla­te bio ka­da su oni do­šli na vlast. Na­rav­no, oni to ni­ka­da ne­će jav­no sa­op­šti­li jer je ta­da pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri bi­la du­plo ve­ća od po­tro­šač­ke kor­pe, a sa­da je obr­nu­to, što zna­či da su oni za go­to­vo tri de­ce­ni­je vla­sti na­ro­du do­ni­je­li sa­mo jad i bi­je­du i to­tal­no uni­šti­li pri­vre­du i gra­đa­ne – ka­zao je on.
Mi­loš Ko­na­tar (URA) je na­gla­sio da gra­đa­ni po svo­jim nov­ča­ni­ci­ma naj­bo­lje mo­gu da vi­de od­nos za­ra­de i mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe, te da to bo­lje zna­ju od Mon­sta­ta ili bi­lo ko­je sta­ti­stič­ke ana­li­ze.
– Od­nos pro­sječ­ne pla­te i mi­ni­mal­ne po­tro­šač­ke kor­pe naj­bo­lje go­vo­ri o to­me ko­li­ko gra­đa­ni u Cr­noj Go­ri na ne­ki na­čin te­ško ži­ve, jer ta mi­ni­mal­na po­tro­šač­ka kor­pa ne sa­dr­ži ni knji­ge za đa­ke, ni ula­zni­ce za bi­o­skop i po­zo­ri­šte, ni­ti za bi­lo ka­kve dru­ge ak­tiv­no­sti ko­je se sma­tra­ju nor­mal­nim u svi­je­tu. To je sa­mo još je­dan po­ka­za­telj kri­ze u ko­joj se na­la­zi Cr­na Go­ra. Ne­ke ana­li­ze po­ka­zu­ju da je sko­ro 60 od­sto za­ra­da is­pod ni­voa pro­sječ­ne za­ra­de u Cr­noj Go­ri, po Mon­sta­tu – ka­zao je Ko­na­tar.
J.V.


Rast u sek­to­ru po­ljo­pri­vre­de

Za­ra­de su u av­gu­stu, po­ka­zu­ju po­da­ci Mon­sta­ta, ra­sle u sek­to­ri­ma po­ljo­pri­vre­de, šu­mar­stvo i ri­bar­stvo za 12,5 od­sto, uslu­ge smje­šta­ja i is­hra­ne 6,6 od­sto, po­slo­va­nje sa ne­kret­ni­na­ma 6,4 od­sto, dok je pad za­bi­lje­žen u sek­to­ri­ma: sa­o­bra­ćaj i skla­di­šte­nje i to za 5,6 od­sto, in­for­mi­sa­nje i ko­mu­ni­ka­ci­je za 2,4 od­sto, fi­nan­sij­skim dje­lat­no­sti­ma i dje­lat­no­sti­ma osi­gu­ra­nja za 1,7 od­sto, te u sek­to­ru snab­di­je­va­nja elek­trič­nom ener­gi­jom za 1,4 od­sto, kao i sek­to­ru va­đe­nja ru­da i ka­me­na za 0,5 od­sto.