Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je sma­tra­ju da je ne­do­pu­sti­vo da Vla­da i da­lje na­sta­vlja da kri­je osnov­ne po­dat­ke o ključ­nim in­ve­sti­ci­o­nim pro­jek­ti­ma u ze­mlji. Ta­kav je slu­čaj, ka­ko su is­ta­kli, sa dru­gim blo­kom Ter­mo­e­lek­tra­ne Plje­vlja kao i sa pro­jek­tom hi­dro­e­lek­tra­na na Mo­ra­či. „Dan” je ju­če ob­ja­vio teh­nič­ku po­nu­du ki­ne­skog „No­rin­ka”, ko­ji pla­ni­ra da na Mo­ra­či iz­gra­di osam hi­dro­e­lek­tra­na, ukup­ne sna­ge 293,6 me­ga­va­ta i pro­iz­vo­di go­di­šnje 894,82 gi­ga­vat-sa­ta stru­je.
– Ka­da je u pi­ta­nju teh­nič­ka po­nu­da ki­ne­ske kom­pa­ni­je „No­rin­ko”, tu i da­lje sto­ji ista za­bri­nu­tost u ve­zi sa teh­nič­kim rje­še­nji­ma ta­ko­zva­nog ka­skad­nog si­ste­ma hi­dro­e­lek­tra­na i ge­ne­ral­no po­tre­be da se ka­njon Mo­ra­če u pot­pu­no­sti po­to­pi za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne ener­gi­je. Vi­dje­li smo na pri­mje­ru dru­gog blo­ka TE da Vla­da i re­sor­no Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je ne­ma­ju od­go­vor na pi­ta­nje ko­me tre­ba elek­trič­na ener­gi­ja ko­ja će bi­ti na taj na­čin pro­iz­ve­de­na, te pot­pu­no ne­skri­ve­ne am­bi­ci­je da CG po­sta­ne iz­vo­znik stru­je, a sve na šte­tu in­te­re­sa gra­đa­na i sta­nja u ži­vot­noj sre­di­ni – iz­ja­vio je di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a De­jan Mi­lo­vac.
On je is­ta­kao da sko­ro pa pot­pu­no od­su­stvo bli­žih in­for­ma­ci­ja o in­ve­sti­ci­ja­ma na Mo­ra­či po­no­vo otva­ra sta­ro pi­ta­nje zbog či­jih in­te­re­sa se po­ta­pa ka­njon i ko će ima­ti naj­vi­še ko­ri­sti od bes­po­vrat­nog de­va­sti­ra­nja te lo­ka­ci­je. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, MANS je po­seb­no za­bri­nut zbog či­nje­ni­ce da se od jav­no­sti kri­je fi­nan­sij­ski aspekt mo­gu­će in­ve­sti­ci­je, na­ro­či­to ako se ima u vi­du na­ka­rad­ni Za­kon o ener­ge­ti­ci ko­jim se otvo­re­no fa­vo­ri­zu­ju in­ve­sti­to­ri u ener­get­skom sek­to­ru na šte­tu gra­đa­na ko­ji ćem kao kraj­nji po­tro­ša­či pla­ća­ ci­je­nu tih in­ve­sti­ci­ja. Na pret­hod­nom ten­de­ru iz 2011. go­di­ne ci­je­na če­ti­ri HE na Mo­ra­či je tre­ba­lo da bu­de 531 mi­li­on.
– Cr­na Go­ra kroz pro­je­kat auto­pu­ta već ima is­ku­stvo sa ki­ne­skim in­ve­sti­to­ri­ma i nji­ho­vim na­či­nom kre­di­ti­ra­nja in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta ko­ji se po­ka­zao iz­u­zet­no ne­po­volj­nim po na­šu eko­no­mi­ju. Uko­li­ko se ob­i­sti­ne špe­ku­la­ci­je da se od­lu­ka za TE Plje­vlja odu­go­vla­či ka­ko bi ki­ne­ski in­ve­sti­to­ri pre­u­ze­li taj pro­je­kat, mo­gu­ća od­lu­ka da se ki­ne­skim in­ve­sti­to­ri­ma omo­gu­ći in­ve­sti­ra­nje na Mo­ra­či, uz već po­sto­je­ći kre­dit za auto­put, zna­či­će od­ri­ca­nje zna­čaj­nog di­je­la eko­nom­ske su­ve­re­no­sti u ko­rist ki­ne­skih kre­di­to­ra. Na­rav­no, sve će to za­vi­si­ti od to­ga što je u Vla­di do­go­vo­re­no sa ki­ne­skim kom­pa­ni­ja­ma i šta sto­ji u po­nu­da­ma ko­je su do­sta­vlje­ne. Zna­ju­ći do­sa­da­šnje ka­pa­ci­te­te Vla­de u od­bra­ni jav­nog in­te­re­sa, mi­slim da ima­mo ja­ko pu­no raz­lo­ga za za­bri­nu­tost – za­klju­čio je Mi­lo­vac.
Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Grin ho­u­ma Na­ta­ša Ko­va­če­vić je is­ta­kla da se ci­je­li po­stu­pak vo­di pod ve­lom taj­ne i da je to ne­shva­tlji­vo i ne­pri­hva­tlji­vo.
– Ne­ma­mo ob­ja­šnje­nja na osno­vu če­ga je oform­lje­na Ko­mi­si­ja za ocje­nu po­nu­da, ni­ti na osno­vu ko­jeg za­ko­na je na­sta­vlje­na pro­ce­du­ra u ve­zi sa HE na Mo­ra­či, na­kon što je ten­der pro­pao. Ni­smo do­bi­li od­go­vor na ko­ji na­čin Ko­mi­si­ja vr­ši eva­lu­a­ci­ju po­nu­da, kao ni idej­na rje­še­nja. Ugo­vo­ri se dr­že u taj­no­sti, usvo­ji­će se na Vla­di, a ni­ko ih pri­je to­ga ne­će vi­dje­ti. To je ne­pri­hva­tlji­vo – po­ru­či­la je Ko­va­če­vić.
Is­ta­kla je da Vla­da sa­mo go­vo­ri o in­ve­sti­to­ri­ma, a da se ni­šta ne go­vo­ri o eko­nom­skoj is­pla­ti­vo­sti, već se sa­mo ide sa pro­ce­som.
– Ni­ko ne spo­mi­nje ka­ko će se jav­nost uklju­či­ti u pro­je­kat, već se sve do­go­va­ra taj­no. Ne zna­mo ni na ko­ji na­čin pre­go­va­ra­ju, ni na osno­vu ko­jeg za­ko­na. Ne zna­mo ni da li će se ra­di­ti iz­mje­ne i do­pu­ne stra­te­ške pro­cje­ne uti­ca­ja, što bi bi­lo oba­ve­zno – za­klju­či­la je Ko­va­če­vić.
In­for­ma­ci­ja o sta­tu­su pro­jek­ta HE na Mo­ra­či je u ok­to­bru bi­la na dnev­nom re­du KEP-a, ali je vra­će­na na do­ra­du. Iz Mi­ni­star­stva eko­no­mi­je su ka­za­li da se in­for­ma­ci­ja još do­ra­đu­je.D.M.


Bez pro­cje­ne se­i­zmič­kih ri­zi­ka

U Pro­stor­nom pla­nu CG do 2020. go­di­ne, al­ter­na­tiv­na rje­še­nja po­ta­pa­nju Mo­ra­če su ve­o­ma štu­ro is­tra­že­na uz ja­snu pre­fe­ren­ci­ju sce­na­ri­ja ko­ji uklju­ču­je ka­skad­ni si­stem bra­na u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Mo­ra­če, ka­zao je Mi­lo­vac.
– To­kom iz­ra­de pla­na smo tra­ži­li, ali ni­kad ni­smo do­bi­li ozbilj­ne pro­cje­ne se­i­zmič­kih ri­zi­ka u slu­ča­ju pu­ne re­a­li­za­ci­je pla­na za iz­grad­nju ka­skad­nog si­ste­ma, kao i ak­ci­o­ni plan u slu­ča­ju sce­na­ri­ja se­i­zmič­ke ka­ta­stro­fe – na­veo je on.