Sve što je ostva­re­no u si­voj zo­ni iz­gu­blje­no je, a mo­gu­ći gu­bi­tak dr­ža­ve u si­voj zo­ni kre­će se oko 500 mi­li­o­na eura, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” de­kan bu­dvan­skog Fa­kul­te­ta za bi­znis i tu­ri­zam Ra­de Rat­ko­vić.
– Raz­mjer gu­bit­ka mo­že­mo ilu­stro­va­ti sa sa­mo dvi­je ci­fre. Objek­tiv­ni pri­hod ci­je­log sek­to­ra tu­ri­zma u 2015. go­di­ni bio je oko 300 mi­li­o­na, a pro­ci­je­nje­na tu­ri­stič­ka po­tro­šnja pu­tem sa­te­lit­ske me­to­de oko 840 mi­li­o­na. Da­kle, mo­gu­ći gu­bi­tak u si­voj zo­ni kre­će se oko 500 mi­li­o­na. Ovo je in­tri­gan­tan in­di­ka­tor ko­ji bi tre­ba­lo da po­kre­ne sve me­ha­ni­zme eko­nom­ske po­li­ti­ke ra­di utje­ri­va­nja sva­kog tu­ri­stič­kog pro­me­ta u le­gal­ne to­ko­ve. Glav­ni no­si­lac si­vog bi­zni­sa u tu­ri­zmu su se­kun­dar­ni sta­no­vi, či­je je po­slo­va­nje za sa­da ne­u­hva­tlji­vo – oci­je­nio je pro­fe­sor Rat­ko­vić.
● Oče­ku­je­te li da se pro­mje­nom mi­ni­stra tu­ri­zma pro­mje­ni i ne­što po pi­ta­nju tu­ri­zma u Cr­noj Go­ri?
– Ni­je na me­ni da ko­men­ta­ri­šem ka­drov­ska ri­je­še­nja, ali ote­ža­va­ju­ća okol­nost je da je tu­ri­zam i da­lje „sa­kri­ven” u ve­li­ko Mi­ni­star­stvo odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma, što zna­či kon­ti­nu­i­tet sa rje­še­nji­ma iz pret­hod­na dva man­da­ta. Ta­kvo rje­še­nje je do­ve­lo do po­mje­ra­nja ak­cen­ta sa raz­vo­ja tu­ri­zma na raz­voj ne­kret­ni­na, što je do­ve­lo do po­manj­ka­nja dr­žav­ne po­dr­ške im­ple­men­ta­ci­ji do­bre stra­te­gi­ja raz­vo­ja tu­ri­zma Cr­ne Go­re – ma­ster pla­na raz­vo­ja tu­ri­zma do 2020. go­di­ne. Vo­lio bih, i to bi bio in­te­res tu­ri­zma, a ti­me i na­še dr­ža­ve, da se ak­ce­nat vra­ti na raz­voj odr­ži­vog tu­ri­zma shod­no ma­ster pla­nu, ali, na­ža­lost, ne mo­gu bi­ti op­ti­mi­sta u sa­da­šnjem kon­tek­stu. Jak je lo­bi ko­ji for­si­ra, na­su­prot ma­ster pla­nu, raz­voj ne­kret­ni­na u ra­znim ob­li­ci­ma (se­kun­dar­no sta­no­va­nje, re­zi­den­ci­jal­na na­se­lja, mje­šo­vi­ti ri­zor­ti sa na­gla­še­nom re­zi­den­ci­jal­nom kom­po­nen­tom...).
● Mo­že­mo li u 2017. go­di­ni ima­ti dru­ga­či­ju tu­ri­stič­ku se­zo­nu, ili će se opet sve sve­sti na špic se­zo­ne, od­no­sno na dva mje­se­ca?
– Mi­slim da će se tr­ži­šna po­zi­ci­ja na­še ze­mlje po­bolj­ša­ti pu­tem po­ve­ća­nja uče­šća or­ga­ni­zo­va­nog tu­ri­stič­kog pro­me­ta. Pro­šle go­di­ne je po­če­lo sa ve­li­kim tu­ro­pe­ra­to­rom TUI Ho­lan­di­ja sa dva čar­te­ra, što se po­ka­za­lo do­brim. Na­ja­ve su da će se ove go­di­ne uklju­či­ti i ši­re tr­ži­šte nor­dij­skih ze­ma­lja, pa se oče­ku­je osam čar­te­ra. Vje­ro­vat­no će se u na­red­nim go­di­na­ma ovaj trend na­sta­vi­ti i da će, u do­gled­noj bu­duč­no­sti, go­ste u na­šu de­sti­na­ci­ju do­vo­di­ti i pre­ko 100 čar­te­ra, što će uslo­vi­ti ra­di­kal­no pro­du­že­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne, po­ve­ća­nje ste­pe­na po­pu­nje­no­sti ka­pa­ci­te­ta i pri­ho­da po ras­po­lo­ži­voj so­bi, a ti­me vra­ća­nje tu­ri­zma u zo­nu po­zi­tiv­nog po­slo­va­nja po­sle če­tvrt vi­je­ka. Ne tre­ba ove go­di­ne ra­ču­na­ti na im­po­zan­tan po­mak, ali je vr­lo vje­ro­vat­no da će­mo ima­ti du­žu se­zo­nu ka­da su u pi­ta­nju ho­te­li sred­nje i vi­so­ke kla­se.
● Da li bi tre­ba­lo do­ni­je­ti no­vu stra­te­gi­ju raz­vo­ja tu­ri­zma?
– Ima­mo do­bru raz­voj­nu stra­te­gi­ju ko­ju su ra­di­li me­đu­na­rod­ni eks­per­ti, uz kon­sul­tant­sku po­moć do­ma­ćih eks­pe­ra­ta i pri­vred­ni­ka, ta­ko da je ne tre­ba mi­je­nja­ti, već spo­ro­vo­di­ti pu­tem po­dr­ške mje­ra­ma eko­nom­ske, fi­skal­ne, tu­ri­stič­ke i ur­ba­ni­stič­ke po­li­ti­ke. Tre­ba do­ni­je­ti no­vi plan im­ple­men­ta­ci­je ma­ster pla­na raz­vo­ja tu­ri­zma, sa vre­men­skim ho­ri­zon­tom do 2030. go­di­ne. Ci­lje­vi ma­ster pla­na, stra­te­gi­je po­je­di­nih kla­ste­ra i Cr­ne Go­re kao cje­li­ne, ne­spor­ni su i ak­tu­el­ni. Tre­ba sa­mo pre­ter­mi­ni­ra­ti plan re­a­li­za­ci­je i do­ni­je­ti sa­na­ci­o­ne mje­re za do­sa­da­šnja od­stu­pa­nja od ma­ster pla­na.
● Da li bi Cr­na Go­ra tre­ba­lo da se pot­pu­no okre­ne iz­grad­nji ho­te­la, a da se sto­pi­ra ili sma­nji iz­grad­nja apart­ma­na i sta­no­va na tr­ži­štu, ka­da je Pri­mor­je u pi­ta­nju?
– Tre­ba da se okre­ne re­a­li­za­ci­ji svo­je stra­te­gi­je raz­vo­ja tu­ri­zma, ko­ja je ozbilj­no ugro­že­na erup­ci­jom iz­grad­nje se­kun­dar­nih sta­no­va na naj­a­trak­tiv­ni­jim tu­ri­stič­kim lo­ka­ci­ja­ma. Ta erup­ci­ja još tra­je. Ona se mo­ra za­u­sta­vi­ti svim mje­ra­ma eko­nom­ske, tu­ri­stič­ke, fi­skal­ne i ura­ni­stič­ke po­li­ti­ke. Tre­ba na­pra­vi­ti plan sa­na­ci­je, kao i plan Brow­nfi­eld in­ve­sti­ci­ja ra­di pre­na­mje­ne di­je­la po­sto­je­ćih kom­ple­men­tar­nih ka­pa­ci­te­ta u osnov­ne. Da­kle, sa­da je po­sled­nji čas da se sta­vi mo­ra­to­ri­jum na sve pla­no­ve iz­grad­nje se­kun­dar­nih sta­no­va.
● Da bi se­zo­na tra­ja­la po­la go­di­ne, od­no­sno od mar­ta do ok­to­bra, ka­da bi tre­ba­lo da poč­nu pri­pre­me?
– Pri­pre­mu no­ve tu­ri­stič­ke se­zo­ne tre­ba po­če­ti već to­kom te­ku­će. Po­čet­kom lje­ta se vr­še pre­go­vo­ri u or­ga­ni­zo­va­nom tu­ri­zmu, da bi se na je­sen de­fi­ni­sa­le ci­je­ne. Od­mah po za­vr­šet­ku pro­du­že­ne se­zo­ne (sep­tem­bar, ok­to­bar) tre­ba do­ni­je­ti ope­ra­tiv­ni pro­gram pri­pre­me na­red­ne se­zo­ne i već u no­vem­bru star­to­va­ti sa re­a­li­za­ci­jom. Tre­ba po­hva­li­ti ra­ni po­če­tak re­kon­struk­ci­je pu­ta Bu­dva–Ce­ti­nje i Ce­ti­nje–Pod­go­ri­ca, jer to da­je na­du da će sve bi­ti za­vr­še­no to­kom mar­ta, ta­ko da go­ste do­če­ka­mo sa sprem­nom sa­o­bra­ćaj­nom in­fra­sruk­tu­rom. Tre­ba da po­sta­ne pra­vi­lo: svi ra­do­vi na pri­pre­mi se­zo­ne tre­ba da se oba­ve u pe­ri­o­du no­vem­bar–mart, od­no­sno u pe­ri­o­du „mr­tve” se­zo­ne. Ta­ko ra­de sve ozbilj­ne tu­ri­stič­ke ze­mlje, a ako se de­si ne­ki po­se­ban slu­čaj da se ra­do­vi ne mo­gu za­vr­ši­ti, on­da tre­ba ima­ti al­ter­na­tiv­no ri­je­še­nje. Kad pr­vi go­sti do­đu sve mo­ra bi­ti sprem­no i funk­ci­o­nal­no.
D.M.

Tu­ri­sti raz­o­ča­ra­ni
● Ko­li­ko iz­grad­nja i re­kon­struk­ci­ja pu­te­va uti­ču na pred­se­zo­nu?
– To dje­lu­je raz­o­ča­ra­va­ju­će na tu­ri­ste, ima­ju osje­ćaj da ih do­ma­ćin ne po­štu­je, što smo ima­li pri­li­ke vi­še pu­ta da ču­je­mo od pred­stav­ni­ka tu­ro­pe­ra­to­ra. Ovim se sti­če epi­tet neo­r­ga­ni­zo­va­nog, ne­lju­ba­znog i ne­po­u­zda­nog do­ma­ći­na, što ne­mi­nov­no do­vo­di do ne­ga­tiv­nog imi­dža de­sti­na­ci­je i od­vra­ća­nja tu­ri­sta.

Sta­no­vi­ma de­va­sti­ra­li de­sti­na­ci­ju
Mo­že li Cr­na Go­ra sa ova­kvom struk­tu­rom po­nu­de pri­vu­ći tu­ri­ste sa za­pad­nog tr­ži­šta?
– Mi smo erup­ci­jom stam­be­ne iz­grad­nje i ve­li­kim bro­jem pri­vre­me­nih obje­ka­ta ozbilj­no de­va­sti­ra­li na­šu de­sti­na­ci­ju i do­ve­li mno­ga mje­sta do­bo­ko u cr­ve­nu zo­nu odr­ži­vo­sti. Ipak, mo­gu­će je na­ša mje­sta ure­di­ti i or­ga­ni­zo­va­ti, kao bi, uz nu­žne in­ve­sti­ci­je u in­fra­struk­tu­ru, po­sta­la pri­vlač­na za za­pad­nog go­sta, bez ko­jeg ne­ma eko­nom­ski odr­ži­vog tu­ri­zma. Pod­vla­čim da se stvar mo­že ri­je­ši­ti pr­ven­stve­no do­brim or­ga­ni­za­ci­o­nim mje­ra­ma, a uz ne­ve­li­ke in­ve­sti­ci­je. Na sred­nji i du­ži rok pu­tem pro­mi­šlje­nih Brow­nfi­eld ula­ga­nja mo­gli bi­smo bit­no po­pra­vi­ti stuk­tu­ru po­nu­de smje­šta­ja i ge­ne­ri­sa­ti ra­di­kal­no po­ve­ća­nje tu­ri­stič­kog pro­me­ta i pri­ho­da od tu­ri­zma. Da je to ta­ko, po­ka­zu­ju i ini­ci­ja­ti­ve TUI i dru­gih tu­ro­pe­ra­to­ra za po­vra­tak na na­še tr­ži­šte.