Uvoz roba i usluga, prema procjeni, dostigao je iznos od 2,5 milijardi eura, ili 68 odsto procijenjenog BDP-a za prošlu godinu i viši je za 310 miliona eura u odnosu na prethodnu godinu, navedeno je u Projekcijama makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja za period od 2016. do 2019. godine, koje je pripremilo Ministarstvo finansija.
– Ovakav rast je uslovljen povećanim uvozom za potrebe investicija (uvoz građevinskih materijala i opreme) i rast uvoza usluga koji se odnosi na građevinarstvo (izgradnja autoputa i drugi projekti). Sa ovako visokog nivoa, za naredni period, pretpostavka je dalji rast uvoza po realnoj stopi od 0,1 odsto, pod pretpostavkom da dođe do supstitucije uvoza hrane, pri čemu bi se uvoz roba održao na visokom nivou od oko dvije milijarde eura – navedeno je u vladinim projekcijama.
U tom dokumentu je navedeno da je za period od januara do septembra došlo do povećanja vrijednosti uvoza, sa najvećom amplitudom u maju i to zbog rasta uvoza mašina i transportnih uređana za potrebe realizacije projekata u oblasti saobraćaja, energetike i turizma.
– Ukupan izvoz iznosio je 232 miliona eura, a uvoz 1,55 milijardi, sa godišnjim rastom od 5,8 odsto i 12 odsto respektivno – navedeno je u dokumentu.
– Spoljnotgovinski deficit iznosio je 1,318 milijardi eura, što je za 13,2 odsto više, kao posledica većeg povećanja uvoza od izvoza. Glavni doprinos povećanju ukupnog izvoza dao je evidentan rast izvoza farmaceutskih proizvoda za 54,7 odsto i aluminijuma 14,9 odsto, dok je uvoz mašina i transportnih uređaja povećan za 33,3 odsto – navedeno je u projekcijama.
Ekonomski analitičar Siniša Lekić smatra da će da dođe do pada kupovne moći i standarda građana, te da zbog toga roba iz uvoza neće imati broj kupaca u onoj mjeri u kojoj se to očekuje.
– Naš robni bilans je naša hronična bolest jer je deficit u tolikoj mjeri izražen da se ne može uopšte vjerovati da u tom dijelu može nešto značajnije da se učini. Uvoznički lobi i dalje radi onaj posao koji im odgovara, međutim, povećanje cijena goriva i drugih imputa dovešće do povećanja cijena i usluga, dok su plate na drugoj strani, na neki način limitirane – rekao je on.
Lekić je istakao da će investicije, koje se očekuju, dovesti do povećanja uvoza.
– Međutim, mislim da se radi o pokušaju da se nađe opravdanje za lošu izvoznu orijentaciju, jer mi nemamo proizvode koje izvozimo u nekoj većoj mjeri i to je osnovni problem. Izvoz aluminijuma, željeza i slično sveli smo na minimum, tako da nam je ostao još turizam, da u tom dijelu pokušamo da plasiramo neke poljoprivredne proizvode – kazao je on.
Lekić smatra da će zbog pada kupovne moći građana doći do zasićenja roba na tržištu, te da neće biti potrebe za tolikom uvozom.J.V.
)){kind=small}
