Dug za po­re­ze od 63,6 mi­li­o­na eura ima sto kom­pa­ni­ja ko­je su u pri­vat­nom vla­sni­štvu. Nji­ho­va du­go­va­nja od­no­se se na po­rez na ne­po­kret­no­sti, po­rez na do­da­tu vri­jed­nost, na do­bit, ak­ci­ze i kon­ce­si­je.
Li­stu naj­ve­ćih po­re­skih du­žni­ka, ka­ko po­ka­zu­ju po­da­ci Po­re­ske upra­ve, pred­vo­di kom­pa­ni­ja Ave Ma­ri­ja Kolj­če­vić, ko­ja je u vla­sni­štvu Pe­tra Kolj­če­vi­ća, ko­ja za po­re­ze du­gu­je 7,4 mi­li­o­na eura. Sli­je­de kom­pa­ni­je ko­je su u vla­sni­štvu in­ve­sti­to­ra Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, a ko­je su po tra­di­ci­ji u vr­hu svih cr­nih li­sta, i to Vek­tra Mon­te­ne­gro sa du­gom od 4,5 mi­li­o­na eura, od­no­sno Vek­tra Ja­kić sa du­gom od 4,2 mi­li­o­na eura. Bu­dvan­sko pred­u­ze­će Mer­kur du­gu­je 4,6 mi­li­o­na, dok kom­pa­ni­ja Teh­no­put, ko­ja je u vla­sni­štvu Sa­še Aći­mi­ća, du­gu­je 2,8 mi­li­o­na eura. Bu­dvan­ski Mer­kur si­stem du­gu­je 2,7 mi­li­o­na, dok Fe­mi­li šop RVD iz Ba­ra du­gu­je 2,3 mi­li­o­na. Kom­pa­ni­ja Fab lajv du­gu­je 2,1 mi­li­on eura, fir­ma M&P in­že­nje­ring 1,3 mi­li­o­na eura. Pred­u­ze­će Mon­te­ne­gro ro­jal me­nadž­ment du­gu­je 1,2 mi­li­o­na eura. Bje­lo­polj­ska fa­bri­ka Bje­la­si­ca Ra­da, u vla­sni­štvu Euro­fon­da, ko­jim upra­vlja­ju li­ca ko­ja su bli­ska in­ve­sti­to­ru Ve­se­li­nu Ba­ro­vi­ću, du­gu­je cir­ka mi­li­on eura. Pred­u­ze­će Ci­jev­na ko­merc, ko­ja je u vla­sni­štvu Da­ni­la Pe­tro­vi­ća, du­gu­je ne­što pre­ko mi­li­on eura, dok pe­ka­ra In­pek du­gu­je 843,4 hi­lja­de eura.
Pri­vat­ni­ci ne za­o­sta­ju ni u du­go­va­nju za po­re­ze i do­pri­no­se na lič­na pri­ma­nja. Kom­pa­ni­ja In­pek po tom osno­vu dr­ža­vi du­gu­je 1,8 mi­li­o­na eur, dok pred­u­ze­će Vork fajn­der du­gu­je 1,3 mi­li­o­na. Bje­la­si­ca Ra­da du­gu­je oko mi­li­on, a Br­ko­vi­će­va Vek­tra Ja­kić 961,9 hi­lja­da, od­no­sno Vek­tra Mon­te­ne­gro oko 600 hi­lja­da te Vek­tra nord 448 hi­lja­da eura. Teh­no­put du­gu­je 760 hi­lja­da, RTV Atlas, ko­ji je u vla­sni­štvu in­ve­sti­to­ra Du­ška Kne­že­vi­ća, 688 hi­lja­da eura dok nje­gov uni­ver­zi­tet Me­di­te­ran du­gu­je 657,6 hi­lja­da eura. Kne­že­vi­će­va fa­bri­ka vo­de Li­po­vo iz Ko­la­ši­na du­gu­je za po­re­ze i do­pri­no­se na lič­na pri­ma­nja 286,6 hi­lja­da eura.
Cr­ne li­ste Po­re­ske upra­ve po­ka­zu­ju da su naj­ve­ći po­re­ski du­žni­ci uglav­nom isti go­di­na­ma a upra­vo oni su do­bi­ja­li naj­vi­še po­mo­ći dr­ža­ve. Ta­ko je i Br­ko­vi­će­va Vek­tra Ja­kić me­đu pr­vi­ma do­bi­la sred­stva od tri mi­li­o­na eura iz Abu Da­bi fon­da za raz­voj od tri mi­li­o­na do­la­ra, bez ob­zi­ra na du­go­va­nja pre­ma dr­ža­vi.
Upr­kos na­ja­va­ma oštri­je na­pla­te po­re­za i dra­stič­nog sma­nje­nja po­re­skog du­ga, kao i re­for­me kom­plet­nog po­re­skog si­ste­ma, još ni­šta ni­je spro­ve­de­no u dje­lo. Za go­di­nu da­na od po­re­skog du­ga, ko­ji pre­ma po­da­ci­ma Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je iz­no­si čak 777,6 mi­li­o­na eura, na­pla­će­no je sve­ga 12 mi­li­o­na eura a to­li­ko Po­re­ska upra­va pla­ni­ra i da na­pla­ti ove go­di­ne. Na du­go oče­ki­va­nu re­for­mu po­re­skog si­ste­ma još se če­ka. Ni du­go na­ja­vlji­va­na si­ste­ma­ti­za­ci­ja i for­mi­ra­nje no­vih odje­lje­nja ni­je za­vr­še­no. O pri­je­ko po­treb­nom sek­to­ru po­re­ske po­li­ci­je ne go­vo­ri se ni u na­zna­ka­ma iako je pri­je vi­še od go­di­nu da­na na jav­nom kon­kur­su za di­rek­to­ra tog re­so­ra iza­bran Mi­o­drag Mi­ćo Mar­ti­no­vić. Nje­ga je za čel­ni­ka iza­brao biv­ši mi­ni­star fi­nan­si­ja Ra­do­je Žu­gić, ko­ji je sa­mo par da­na na­kon to­ga od­lu­čio da si­ste­ma­ti­za­ci­jom uki­ne re­sor po­re­ske po­li­ci­je, bez ob­zi­ra što Za­kon o po­re­skoj ad­mi­ni­stra­ci­ji da­je mo­guć­nost za nje­no for­mi­ra­nje. Ipak, ta si­ste­ma­ti­za­ci­ja još ni­je usvo­je­na zbog pri­ti­ska jav­no­sti da se po­re­ska po­li­ci­ja mo­ra što pri­je for­mi­ra­ti, ima­ju­ći u vi­du vi­si­nu po­re­skog du­ga i či­nje­ni­cu da su naj­ve­ći po­re­ski du­žni­ci in­ve­sti­to­ri bli­ski vla­sti. B.Ma.


Dr­žav­na pred­u­ze­ća du­gu­ju za do­pri­no­se

Kom­pa­ni­je ko­je su u dr­žav­nom vla­sni­štvu za po­re­ze i do­pri­no­se na lič­na pri­ma­nja dr­ža­vi du­gu­ju pre­ko 35 mi­li­o­na eura. Na­ci­o­nal­ni avi­o­pre­vo­znik Mon­te­ne­gro­er­lajnz pred­vo­di cr­nu li­stu naj­ve­ćih du­žni­ka, ko­ju je ne­dav­no ob­ja­vi­la Po­re­ska upra­va, sa čak 13,3 mi­li­o­na eura du­ga. Do­ne­dav­no je to mje­sto pri­pa­da­lo plje­valj­skom Rud­ni­ku uglja. MA je od 2013. go­di­ne, od kad je na če­lo bor­da di­rek­to­ra do­šla Da­li­bor­ka Pe­jo­vić, pro­mi­je­nio čak šest di­rek­to­ra dok su gu­bi­ci u po­slo­va­nju do­sti­gli de­se­ti­ne mi­li­o­na. U MA Vla­da ima 99,1 od­sto di­o­ni­ca. 
Rud­nik uglja, u kom ve­ćin­ski pa­ket ak­ci­ja od 39,49 od­sto ima ita­li­jan­ska kom­pa­ni­ja A2A, dr­ža­va 31,1 od­sto a naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ak­ci­o­nar je brat biv­šeg pre­mi­je­ra Aco Đu­ka­no­vić, du­gu­je 11,7 mi­li­o­na.
Na tre­ćem mje­stu naj­ve­ćih du­žni­ka po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na lič­na pri­ma­nja je dr­žav­na kom­pa­ni­ja Plan­ta­že ko­ja du­gu­je 3,1 mi­li­on eura. Na­kon Plan­ta­ža sli­je­de tri že­lje­znič­ke kom­pa­ni­je. Pred­u­ze­će Že­lje­znič­ki pre­voz po osno­vu po­re­za i do­pri­no­sa na lič­na pri­ma­nja du­gu­je sko­ro tri mi­li­o­na eura, ko­li­ko du­gu­je i Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra, dok Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va du­gu­je oko 1,6 mi­li­o­na.