Spo­ra­zu­mom o in­te­gra­ci­ji, usvo­je­nom 1989. go­di­ne, pra­vo vla­sni­štva nad ne­kret­ni­na­ma Za­vo­da za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Vr­mac” Pr­čanj ni­je pre­šlo na In­sti­tut za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Be­o­grad (IRB).
To su pred su­di­jom Osnov­nog su­da u Ko­to­ru Velj­kom Bu­la­to­vi­ćem tvr­di­li rad­ni­ci Za­vo­da Dra­gi­ša Ko­na­tar, Go­ri­ca Ami­do­vić, Ta­nja Iva­no­vić i biv­ša pred­sjed­ni­ca sin­di­ka­ta te fir­me Sne­ža­na Ba­lić. Oni su iz­ja­ve da­li u svoj­stvu svje­do­ka u spo­ru ko­ji je Op­šti­na Ko­tor po­kre­nu­la pro­tiv be­o­grad­skog In­sti­tu­ta ra­di utvr­đe­nja pra­va svo­ji­ne na ze­mlji­štu ukup­ne po­vr­ši­ne 18.234 me­ta­ra kva­drat­nih i objek­ti­ma ukup­ne po­vr­ši­ne 6.179 kva­dra­ta, u KO Sto­liv i KO Pr­čanj. Umje­šač na stra­ni tu­ži­o­ca je Sid­ni­kal­na or­ga­ni­za­ci­ja „Vr­mac” Pr­čanj. Iako ni­je vr­še­na pro­cje­na spor­ne imo­vi­ne, shod­no tr­ži­šnim ci­je­na­ma, vri­jed­nost pre­la­zi naj­ma­nje dva mi­li­o­na eura.
U tu­žbi Op­šti­ne, ko­ju pred su­dom za­stu­pa advo­kat Ana Stan­ko­vić Mu­go­ša, is­ti­če se da je Na­rod­ni od­bor Sre­za Bo­ko­ko­tor­skog (NOSB) 1952. go­di­ne do­nio rje­še­nje ko­jim osni­va Ugo­sti­telj­sko pred­u­ze­će Vr­mac Pr­čanj, da­ju­ći mu na upra­vlja­nje osnov­na sred­stva vri­jed­no­sti 4.013.703 di­na­ra i obrt­na sred­stva u iz­no­su od mi­li­on di­na­ra. Na osno­vu to­ga je NOSB-Sa­vjet za pri­vre­du pri­vred­no ko­mu­nal­no odje­lje­nje do­ni­je­lo rje­še­nje 30. no­vem­bra 1952. go­di­ne ko­jim se UP „Vr­mac” Pr­čanj upi­su­je u re­gi­star dr­žav­nih pri­vred­nih pred­u­ze­ća. Pro­ši­ru­ju­ći svo­ju dje­lat­nost UP „Vr­mac” pre­ra­slo u je Spe­ci­ja­li­zo­va­nu zdrav­stve­nu usta­no­vu (SZU) „Vr­mac” Pr­čanj, a ka­sni­je u Za­vod za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Vr­mac” Pr­čanj, a imo­vi­na ko­ju je Na­rod­ni od­bor (NO) Op­šti­ne Ko­tor dao na upra­vlja­nje i ko­ri­šće­nje, u ze­mlji­šnim knji­ga­ma upi­su­je se kao dru­štve­na svo­ji­na sa pra­vom upra­vlja­nja i ko­ri­šće­nja SZU „Vr­mac” Pr­čanj. U bit­nom je is­tak­nu­to da je čla­nom 4 Sa­mo­u­prav­nog spo­ra­zu­ma o pro­mje­na­ma u or­ga­ni­zo­va­nju Rad­ne or­ga­ni­za­ci­je, do­ni­je­tog 1989. go­di­ne, de­fi­ni­sa­no da In­sti­tut Be­o­grad „pre­u­zi­ma sva sred­stva, pra­va i oba­ve­ze osnov­nih or­ga­ni­za­ci­ja RO „Vr­mac” Pr­čanj, a ka­ko isti ni­je imao pra­va vla­sni­štva nad ne­kret­ni­na­ma to ni­je mo­gao pre­ni­je­ti vi­še pra­va ne­go što ima, pa se upi­sa­no pra­vo vla­sno­sti „dru­štve­na svo­ji­na” ni­je mo­glo pre­ni­je­ti na be­o­grad­ski In­sti­tut”.
S dru­ge stra­ne, iz In­sti­tu­ta za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Be­o­grad na­gla­ša­va­ju da isti ima svoj­stvo Jav­ne usta­no­ve jer je nje­gov osni­vač Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja (RS). Do­da­ju da su pre­ma Za­ko­nu o sred­stvi­ma u svo­ji­ni RS, i dru­ge or­ga­ni­za­ci­je či­ji je osni­vač Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja, u dr­žav­noj svo­ji­ni, pa su ne­po­kret­no­sti ko­je su pred­met spo­ra „eks le­ge” u dr­žav­noj svo­ji­ni, a tu­že­ni je nji­hov ko­ri­snik. S tim u ve­zi uka­zu­ju da je u ovoj par­ni­ci kao tu­že­ni po­treb­no da bu­de ozna­če­na i Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja kao ti­tu­lar pra­va svo­ji­ne na pred­met­nim ne­po­kret­no­sti­ma. Op­šti­na Ko­tor, tvr­de, ni­je do­ka­za­la da je prav­ni sled­be­nik NO Sre­za Bo­ko­ko­tor­skog, a ra­ni­ji Za­vod za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Vr­mac Pr­čanj bio je prav­ni sljed­be­nik UP Vr­mac Pr­čanj. Ne­po­kret­no­sti ko­je su pred­met tu­žbe, na­vo­de, ni­je­su u bi­lo ka­kvoj ve­zi sa imo­vi­nom ko­ju je NO Sre­za Bok do­di­je­lio na upra­vlja­nje UP Vr­mac Pr­čanj. Po­seb­no uka­zu­ju da ne­po­kret­no­sti ko­je su pred­met tu­žbe ni­je­su ni po­sto­ja­le u vri­je­me osni­va­nja UP „Vr­mac” 1952. go­di­ne, i da su objek­ti uglav­nom iz­gra­đe­ni znat­no ka­sni­je, naj­ve­ćim di­je­lom na­kon iz­vr­še­ne in­te­gra­ci­je i to sred­stvi­ma In­sti­tu­ta i SIZ-a zdrav­stve­ne za­šti­te iz Be­o­gra­da.
Ro­či­štu je pri­su­stvo­vao i di­rek­tor be­o­grad­skog In­sti­tu­ta To­mi­slav Ma­li­šić.
Zemljište i objekti, uključujući stotinjak bungalova, nalaze se na atraktivnoj lokaciji u srcu Bokokotorskog zaliva. Glavni objekat na Prčanju raspolaže salama za rekreaciju, velikim restoranom, uključujući bazen sa toplom morskom vodom i raznu medicinsku opremu budući da je sredinom prošlog vijeka poslovao kao liječilište za plućne bolesti, a kasnije kao ustanova zdravstveno-turističkog tipa. Tu su i sopstvena plaža i sportski tereni.
B.M.


Pred­met vra­ćen na po­nov­no od­lu­či­va­nje

Pre­su­dom iz 2015. go­di­ne pra­vo nad ne­po­kret­no­sti­ma pri­pa­lo je Op­šti­ni Ko­tor, na šta je In­sti­tut iz­ja­vio žal­bu Vi­šem su­du, na­kon če­ga je pred­met vra­ćen na po­nov­no od­lu­či­va­nje pr­vo­ste­pe­nom su­du.
– Ni­ka­da ni­je do­šlo do pro­da­je imo­vi­ne ra­ni­jeg Za­vo­da za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Vr­mac” Pr­čanj tu­že­nom, ni­ti je na bi­lo ko­ji na­čin izvršen pro­met pra­va na ne­kret­ni­na­ma ko­je su pri­pa­da­le ra­ni­jem Za­vo­du, već je do­šlo do sta­tu­snih pro­mje­na prav­nog li­ca ko­je je bi­lo no­si­lac pra­va na ne­po­kret­no­sti­ma. In­te­gra­ci­jom su sva pra­va, oba­ve­ze i imo­vi­na ra­ni­jeg Za­vo­da pre­ni­je­ti na In­sti­tut za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Be­o­grad. Po in­te­gra­ci­ji je Okru­žni pri­vred­ni sud Ti­to­grad do­nio rje­še­nje o bri­sa­nju ra­ni­jeg Za­vo­da za re­ha­bi­li­ta­ci­ju „Vr­mac” iz sud­skog re­gi­stra. Sa­gla­snost na in­te­gra­ci­ju dao je 6. ju­la 1989. go­di­ne SIZ zdrav­stve­ne za­šti­te i zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja rad­ni­ka i ze­mljo­rad­ni­ka za te­ri­to­ri­ju SRCG–RO „Cen­tra­la – na­vo­di se iz­me­đu osta­log u od­go­vo­ru In­sti­tu­ta na tu­žbu.