Gra­đa­ni Pla­va, An­dri­je­vi­ce, Be­ra­na i Bi­je­log Po­lja odr­ža­li su ju­če pro­test­ni skup na ko­me su za­u­ze­li je­din­stven stav da ne­će do­zvo­li­ti grad­nju mi­ni- hi­dro­e­lek­tra­na (mHE) na ri­je­ka­ma u svo­jim op­šti­na­ma. Oni su do­ni­je­li za­ključ­ke ko­je će upu­ti­ti Vla­di. Za­ključ­ci su da Vla­da po­ni­šti sve za­klju­če­ne ugo­vo­re o kon­ce­si­ja­ma na ri­je­ka­ma tog di­je­la sje­ve­ra, da Skup­šti­na ob­ja­vi mo­ra­to­ri­jum na grad­nju i da­va­nje ri­je­ka na kon­ce­si­je u na­red­nih 50 go­di­na, te da se is­pi­ta mo­guć­nost da se već po­sto­je­će mHE za­tvo­re i da se što pri­je vo­da vra­ti pri­ro­di.
Od­bor­nik plav­skog par­la­men­ta i je­dan od glav­nih or­ga­ni­za­to­ra pro­te­sta Iber Ho­ti je ka­zao da su se oku­pi­li da kao gra­đa­ni da­ju glas za za­šti­tu je­di­nog pri­rod­nog re­sur­sa ko­ji na ovom pro­sto­ru po­sto­ji, a ko­ji im omo­gu­ću­je op­sta­nak na ovom pod­ruč­ju.
– Do­šli smo na iz­vo­ri­šte ri­je­ke Lim da ka­že­mo ve­li­ko ne, oni­ma ko­ji­ma je pro­fit na pr­vom mje­stu, a na­rod, pri­ro­da i ukup­ni eko­si­stem na ne­kom tre­ćem. Eko­lo­ška smo dr­ža­va i te­ži­mo EU, ali su oni ko­ji­ma je du­žnost da bra­ne za­ko­ne i pri­ro­du iz­gu­bi­li kom­pas na tom pu­tu. Po­če­li su da šti­te in­te­re­se sva­ko­ja­kih pri­vat­nih kom­pa­ni­ja, za či­ji se no­vac ne bi smio za­kle­ti da je či­stog po­ri­je­kla. EU je od­u­sta­la od pro­toč­nih cen­tra­la, a mi po­či­nje­mo iste pro­mo­vi­sa­ti. Uze­li su nam ri­je­ke i na­pra­vi­li pro­fi­ta­bil­ne objek­te, uni­šte­ne su šu­me, pu­te­vi, ri­je­ke, kao da je ba­če­no mno­go bom­bi po­put onih ko­ji­ma je bom­bar­do­va­na Hi­ro­ši­ma – re­kao je Ho­ti.
Bran­ko Ka­stra­to­vić iz An­dri­je­vi­ce je is­ta­kao da ovaj pro­stor, pri­rod­no stvo­ren za raz­voj po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma, iz­grad­njom ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na bio bi traj­no uni­šten, a da­lji op­sta­nak lju­di, ko­ji se sa­da uglav­nom ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i od to­ga iz­dr­ža­va­ju svo­je po­ro­di­ce, bio bi ugro­žen.
– Kon­ce­si­je su da­te na svim pri­to­ka­ma Li­ma od iz­vo­ra u Gu­si­nju do Bi­je­log Po­lja, kroz ci­je­lo Po­li­mlje, gra­de ma­le hi­dro­e­lek­tra­ne na na­čin ko­ji se vi­še ni­gdje u sa­vre­me­nom svi­je­tu ne pri­mje­nju­je. Svi kon­ce­si­o­na­ri su pro­jek­te ura­di­li po istom prin­ci­pu pri­mje­nju­ju­ći BCA (be­ne­fi­te i tro­ško­ve) kri­te­ri­je, da sa što ma­nje tro­ško­va ostva­re što ve­ći pro­fit, tj. vo­do­za­hva­te pra­ve na gor­njim to­ko­vi­ma ri­je­ka, a on­da od­vo­de ki­lo­me­tri­ma da­le­ko do ma­šin­skih ku­ći­ca, ne oba­zi­ru­ći se na po­tre­be sta­nov­ni­štva za vo­dom, kao da se ra­di o pu­stom i ne­na­se­lje­nom pod­ruč­ju. Ta­kav na­čin pro­jek­to­va­nja i iz­grad­nje ma­lih hi­dro­e­lek­tra­na za­bra­njen je u svi­je­tu vi­še od 30 go­di­na – re­kao je Ka­stra­to­vić.
Pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Mu­ri­na Bra­ni­slav Ota­še­vić je ka­zao da skup ne­ma po­li­tič­ke ni vjer­ske ko­no­ta­ci­je i za­hva­lio je gra­đa­ni­ma što su se oda­zva­li da se, ka­ko je na­veo, su­prot­sta­ve ovoj ne­ma­ni.
Na sku­pu je go­vo­rio pred­sjed­nik SRK „Plav­sko je­ze­ro” Omar Ba­šić, kao i advo­kat iz Bi­je­log Po­lja Ra­di­vo­je Šu­ko­vić, is­ta­kav­ši da se ov­dje ra­di o prav­nom na­si­lju.
Na sku­pu su se ču­li po­kli­či „lo­po­vi, lo­po­vi, ne da­mo vo­de”, a iz­bio je i ma­nji in­ci­dent ka­da su od­re­đe­na li­ca re­a­go­va­la na po­ja­vlji­va­nje še­fa ka­ta­stra u Pla­vu Mu­ja Ha­ka­nji­na. N.V.


Pre­kr­šen niz za­ko­na

Ka­stra­to­vić je na­veo da za raz­li­ku od svjet­ske prak­se, ovi kon­ce­si­o­na­ri ni­je­su po­što­va­li ni na­še za­kon­ske pro­pi­se ni evrop­ske re­gu­la­ti­ve u ovoj obla­sti tj. Evrop­sku di­rek­ti­vu o vo­da­ma, i Ar­hu­sku kon­ven­ci­ju iz 2009. go­di­ne, ko­ja pro­pi­su­je da lo­kal­no sta­nov­ni­štvo mo­ra bi­ti pra­vil­no i bla­go­vre­me­no in­for­mi­sa­no o svim pro­jek­ti­ma ko­ji se pla­ni­ra­ju na nji­ho­vom pod­ruč­ju i da ak­tiv­no uče­stvu­ju u do­no­še­nju od­lu­ka, a ov­dje se ra­di­lo pot­pu­no ne­tran­spa­rent­no.
– Po­red to­ga, pro­jek­ti iz­grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na su ura­đe­ni i su­prot­no na­šim za­ko­ni­ma o vo­da­ma, za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne, pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu, na­ci­o­nal­nim par­ko­vi­ma i su­prot­no prin­ci­pu odr­ži­vog raz­vo­ja, da se sa­da­šnjim pro­jek­ti­ma ne smi­ju ugro­ža­va­ti mo­guć­no­sti raz­vo­ja bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja, što se ovim pro­jek­ti­ma či­ni – is­ta­kao je Ka­stra­to­vić.