Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru je na­kon pet go­di­na od­ba­ci­lo kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv NLB ban­ke i nje­nog biv­šeg di­rek­to­ra Čr­to­mi­ra Me­sa­ri­ča. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi zbog sum­nji u zlo­u­po­tre­be po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju, ko­ju je još u no­vem­bru 2012. go­di­ne pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
Ona je tvr­di­la da je pri­je vi­še od de­set go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB Mon­te­ne­gro ban­ke. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, ka­ko je ka­za­la, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću – ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura. Osim Me­sa­ri­ča, Mi­ju­ško­vi­će­va je za, ka­ko je tvr­di­la, ne­za­ko­ni­to po­stu­pa­nje okri­vi­la i ban­ka­re Di­na Re­dže­pa­gi­ća, Iva­nu Sol­dat, Mar­ka Ga­je­vi­ća...
– Iz na­ve­de­nog, kao i iz od­bra­ne osum­nji­če­nog (Me­sa­ri­ča) pro­iz­i­la­zi da isti ni­je uče­stvo­vao u po­stup­ku za­klju­če­nja ugo­vo­ra o kre­di­ti­ma, utvr­đi­va­nja do­spje­lo­sti oba­ve­za po osno­vu oba kre­di­ta, ras­ki­da ugo­vo­ra i na­pla­te po­tra­ži­va­nja ban­ke pre­ma Sa­nji Mi­ju­ško­vić – ko­ri­sni­ku kre­di­ta... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. U obra­zlo­že­nju rje­še­nja ko­tor­skog tu­ži­la­štva pi­še da kri­vič­na dje­la ni­su po­či­ni­li ni osta­li ban­ka­ri ko­je je u kri­vič­noj pri­ja­vi po­me­nu­la Mi­ju­ško­vi­će­va.
– U kon­kret­nom slu­ča­ju ne­ma osno­va za da­lje po­stu­pa­nje ovog tu­ži­la­štva u ovom pred­me­tu, već se ra­di o gra­đan­sko-prav­nom od­no­su ime­đu ban­ke i nje­nog kli­jen­ta – ko­ri­sni­ka kre­di­ta, a što je pred­met par­nič­nog po­stup­ka ko­ji se vo­dio kod Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci... – pi­še, iz­me­đu osta­log, u rje­še­nju ODT-a Ko­tor.
Mi­ju­ško­vi­će­va je bi­la ogor­če­na na­kon od­bi­ja­nja pri­ja­ve ODT-a i is­ta­kla da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo to što su vje­šta­ci Bu­ji­šić i Ru­ža Osto­jić do­ka­za­li da je re­dov­no vra­ća­la kre­di­te.
– Pre­vi­dje­li su i či­nje­ni­cu da NLB ban­ka ni­je is­pla­ti­la 100.000 eura po ve­ćem kre­di­tu i da je za se­be za­dr­ža­la 3.178 eura upla­te od na­vod­no gre­škom upla­će­nih pro­fak­tu­ra – re­kla je Mi­ju­ško­vić za „Dan” i do­da­la da je tu­ži­la­štvo za­ne­ma­ri­lo či­nje­ni­cu da ban­ka ni­je oba­vi­je­sti­la CBCG o sud­skim pro­ce­si­ma.
– Ta­ko­đe, ni­je­su kon­sta­to­va­li da je CBCG oba­vi­je­sti­la da se ra­di o re­struk­tu­ri­ra­nom kre­di­tu, a za­pra­vo ra­di­lo se o anek­si­ra­nom kre­di­tu, i na taj na­čin iza­zi­va­ju ka­šnje­nje i na­pla­ću­ju glav­ni­cu i ka­ma­tu na no­vac ko­ji ni­je is­pla­ćen – ka­za­la je Mi­ju­ško­vić.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, NLB ban­ka je da­la pu­no­moć­je advo­ka­tu Bo­jo­vi­ću da u nje­no ime pro­da plac ban­ci, a da pri­tom ona ni­je ade­kvat­no oba­vi­je­šte­na.
– Tu­ži­la­štvo je do­ka­za­lo re­dov­no vra­ća­nje kre­di­ta. Tvr­de i da sam nov­cem od ma­njeg kre­di­ta ku­pi­la plac, što ni­je isti­na. Za sve po­sje­du­jem do­ka­ze ko­je sam pre­da­la tu­ži­la­štvu. Tvr­de i da je vri­jed­nost pla­ca če­tri pu­ta ma­nja, iako imam iz­vod iz Po­re­ske upra­ve ko­ji ka­že dru­ga­či­je – na­ve­la je Mi­ju­ško­vić.
Is­ta­kla je da je ja­sno da je u pi­ta­nju pre­va­ra.
– Za sva­ku pre­va­ru ve­ću od 40.000 eura nad­le­žno je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT), me­đu­tim, iz SDT-a su od­bi­li da ra­de svoj po­sao, a da pri­tom ni­su pro­vje­ri­li ni­je­dan na­vod, ni do­kaz. Za­to sam pod­ni­je­la kri­vič­nu pri­ja­vu Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (VDT) pro­tiv NLB ban­ke, spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu Živ­ku Sa­vo­vi­ću i osnov­noj dr­žav­noj tu­ži­telj­ki iz Ko­to­ra Lji­lja­ni Mi­lić, ko­ja je od­bi­la mo­ju kri­vič­nu pri­ja­vu na­kon pet go­di­na vi­je­ća­nja. To sam uči­ni­la jer tu­ži­la­štvo šti­ti pre­va­ru ban­ke i uče­stvu­je u šte­ti ko­ju tr­pim pu­nih de­vet go­di­na – za­klju­či­la je Mi­ju­ško­vić.
Iz NLB ban­ke, ko­men­ta­ri­šu­ći slu­čaj Sa­nje Mi­ju­ško­vić, ra­ni­je su sa­op­šti­li da su ra­di­li pro­fe­si­o­nal­no i u skla­du s pro­ce­du­ra­ma.
U ve­zi sa pred­me­tom po kri­vič­noj pri­ja­vi Mi­ju­ško­vi­će­ve ra­ni­je su vi­je­ća­li i u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu (SDT), iz ko­jeg ni­je­su htje­li da po­dig­nu op­tu­žni­cu upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) u 2015. go­di­ni utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
Iz ODT-a Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su za­po­sle­ni u NLB Mon­te­ne­gro ban­ci uči­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi sa st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žan SDT”.
Spi­si tog pred­me­ta do­sta­vlje­ni su SDT-u 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT ni­je do­nio na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.Vl.O.


Osum­nji­čen u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”

Biv­ši di­rek­tor NLB ban­ke Čr­to­mir Me­sa­rič ne po­mi­nje se sa­mo u kri­vič­noj pri­ja­vi Tiv­ćan­ke Sa­nje Mi­ju­ško­vić. Me­sa­rič je u ma­ju pro­šle go­di­ne pu­šten da se bra­ni sa slo­bo­de na­kon sa­slu­ša­nja u Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu. On je je­dan od osum­nji­če­nih i u slu­ča­ju „Pri­mor­ka”. U tom pred­me­tu SDT sum­nji­či Me­sa­ri­ča i bi­zni­sme­na Ne­boj­šu Bo­ško­vi­ća da su na če­lu kri­mi­nal­ne gru­pe ko­ja je na­vod­no ošte­ti­la dr­ža­vu za vi­še od 20 mi­li­o­na eura. U na­red­bi za spro­vo­đe­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge na­vo­di se da je vi­šeč­la­na kri­mi­nal­na gru­pa, u ko­joj su i ne­ki vla­di­ni či­nov­ni­ci, bu­džet dr­ža­ve di­rekt­no ošte­ti­la za če­ti­ri mi­li­o­na eura, ali i da je pri­vat­nom bi­zni­sme­nu ne­za­ko­ni­to pri­pa­la dr­žav­na imo­vi­na vri­jed­na oko 15 mi­li­o­na eura.