Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić


Pi­še: Bu­do Si­mo­no­vić

Na Ti­to­vu lju­ti­tu re­ak­ci­ju i ko­men­tar da on ni­je odo­brio ni­ka­kvo pri­slu­ški­va­nje i da nje­ga o to­me ni­ko ni­je ni­šta oba­vje­šta­vao ni­ti mu pre­da­vao ka­kve tra­ke sa sni­mlje­nim raz­go­vo­ri­ma, nje­gov ađu­tant ge­ne­ral Lu­ka Bo­žo­vić ni­je ni­šta di­rekt­no od­go­vo­rio, ali je do­dao svoj ko­men­tar:
– Vi se, dru­že pred­sjed­ni­če, sje­ća­te da sam Vas od­mah upo­znao o raz­go­vo­ru sa Bran­kom Vu­či­ni­ćem na Bri­o­ni­ma, kad mu je dru­ga­ri­ca Jo­van­ka iz­ra­zi­la sum­nju da se pri­slu­šku­ju te­le­fon­ski raz­go­vo­ri.
Re­kla sam mu i ni­je­sam se pre­va­ri­la – od­mah je na to re­a­go­va­la Jo­van­ka, ko­ja je pri­su­stvo­va­la Ti­to­vom i Bo­žo­vi­će­vom raz­go­vo­ru.
– Po­sli­je to­ga – na­sta­vio je Bo­žo­vić, ne oba­zi­ru­ći se na Jo­van­ki­nu upa­di­cu – is­pi­ti­va­li su te­le­fon­ske ve­ze na Bri­o­ni­ma struč­nja­ci iz SUP-a Hr­vat­ske i iz pred­u­ze­ća „Iskra” iz Kra­nja. Ko­li­ko sam bio upo­znat, ni­je­su na­šli tra­go­ve pri­slu­ški­va­nja.
– Ja ne znam za te struč­nja­ke, ali sa­da se na­šao iz­vje­štaj iz Za­gre­ba po­slat Ud­bi za Ju­go­sla­vi­ju – do­da­la je Jo­van­ka.
– Iza to­ga u Be­o­gra­du mi je i Mla­đo Bo­gu­no­vić re­kao da mu iz­gle­da da dru­ga­ri­ca Jo­van­ka sum­nja da se pri­slu­šku­ju te­le­fo­ni i ov­dje u ku­ći – na­sta­vio je Bo­žo­vić.
– Kad je to bi­lo – od­mah je upi­ta­la Jo­van­ka.
– Ne­gdje 1962. go­di­ne. Upo­znao sam s tim dru­ga Će­ću (Sve­ti­slav Ste­fa­no­vić, prim. B.S) i on mi je re­kao da se si­gur­no ne mo­gu pri­slu­ški­va­ti raz­go­vo­ri u Va­šoj ku­ći.
– Da, drug Će­ćo... – uči­ni­la je upa­di­cu Jo­van­ka...
Po­što mu je Ti­to na ra­stan­ku uru­čio skro­man po­klon i iza­šao iz sa­lo­na, Lu­ka Bo­žo­vić se još krat­ko vri­je­me za­dr­žao u ne baš pri­jat­nom raz­go­vo­ru sa nje­go­vom su­pru­gom, a po­tom se sam za­pu­tio ka glav­noj ka­pi­ji Užič­ke 15, u mi­sli­ma se opra­šta­ju­ći od dva­de­set go­di­na ča­snog i sa­vje­snog ra­da, naj­če­šće bez ne­dje­lje i pra­zni­ka i bez ijed­ne ri­je­či da se ne­što ne mo­že sti­ći ili ura­di­ti.
Sa­mo dva da­na na­kon raz­go­vo­ra sa Ti­tom stu­pio je na no­vu du­žnost, ali je mje­se­ci­ma po­tom bio u ne­koj vr­sti izo­la­ci­je i pod stal­nom sum­njom. Istog da­na ka­da je stu­pio na du­žnost, mo­rao je da pi­še de­ta­ljan iz­vje­štaj na­čel­ni­ku Upra­ve bez­bjed­no­sti JNA, ge­ne­ra­lu Iva­nu Br­ku Mi­ško­vi­ću o sve­mu što mu je po­zna­to u ve­zi sa afe­rom pri­slu­ški­va­nja, za­tim i da od­go­vo­ri na 23 Mi­ško­vi­će­va kon­kret­na pi­ta­nja u ve­zi sa tim. Mo­rao je po­tom da oba­vi i niz dru­gih ni­ma­lo pri­jat­nih i ugod­nih raz­go­vo­ra, da od­go­vo­ri na ne­ke pro­iz­volj­no­sti i ne­i­sti­ne ko­je su na nje­gov ra­čun iz­ni­je­li ge­ne­ral Mi­lan Že­želj u raz­go­vo­ru sa čla­no­vi­ma par­tij­ske ko­mi­si­je za is­tra­ži­va­nje afe­re „pri­slu­ški­va­nje“, kao i još ne­ki dru­gi.
Ko­nač­no, u je­sen, 24. ok­to­bra 1966. go­di­ne, pri­mio ga je na raz­go­vor i ge­ne­ral Ivan Go­šnjak, ta­da­šnji sa­ve­zni se­kre­tar za na­rod­nu od­bra­nu, i otvo­re­no mu re­kao:
– Tvoj po­lo­žaj ni­je do­bar. Ti si bio na­čel­nik Odje­lje­nja bez­bjed­no­sti kod mar­ša­la 16 go­di­na i u tom pe­ri­o­du su pri­slu­ški­va­ni mar­ša­lo­vi raz­go­vo­ri i iz­vr­še­no je ozvu­ča­va­nje. Vi to ni­je­ste kon­tro­li­sa­li. Ra­di­li su šta ho­će. Ti si za to od­go­vo­ran. Mo­rao si to sve kon­tro­li­sa­ti...

Sju­tra:TI­TO: SVE JE TAČ­NO ŠTO JE BO­ŽO­VIĆ PI­SAO


Vi­ski umje­sto šam­panj­ca

Čim je Lu­ka Bo­žo­vić ušao u sa­lon kod Ti­ta i Jo­van­ke, ušao je ko­no­bar Ivi­ca Pa­zman sa ča­ša­ma na­to­če­nim šam­panj­cem. Ti­to ga je do­če­kao pi­ta­njem šta to no­si, a on­da se obra­tio Bo­žo­vi­ću:
– Šta pi­je­te? Vi­ski?
Kad se Bo­žo­vić sa­gla­sio, Ti­to je na­re­dio ko­no­ba­ru da vra­ti šam­pa­njac i do­ne­se vi­ski...