Pri­re­dio: Bo­jan Ka­le­zić




„Uz­bu­đen sam jer je to re­pre­zen­ta­ci­ja Ar­gen­ti­ne. A ja sam uvi­jek go­vo­rio da že­lim da igram za svo­ju ze­mlju. To je Olim­pi­ja­da... to je pri­li­ka ko­ju igrač do­bi­ja jed­nom u ka­ri­je­ri, ako je do­bi­je, zar ne? Mo­gu­će je da sam mo­gao do­bi­ti šan­su da bu­dem ta­mo, a da ni­sam že­lio da odem. Šta ako po­sto­ji su­kob sa klu­bom? Ne mi­slim da će ga bi­ti. Mi­slim da klub ra­zu­mi­je ka­ko se osje­ćam i... ne­će bi­ti ni­ka­kvih pro­ble­ma”. Bio je 2. ju­li. Ser­hio Ba­ti­sta je ob­ja­vio spi­sak osam­na­est igra­ča ko­ji su či­ni­li na­ci­o­nal­nu eki­pu za Olim­pij­ske igre. Leo Me­si je bio u njoj. Mo­gao je to da bu­de kraj spo­ra. Hu­lio Gron­do­na, pred­sjed­nik AFA, ta­ko­đe ga je že­lio u Ar­gen­ti­ni. „Ar­gen­ti­na će po­zva­ti Me­si­ja u skla­du sa pra­vi­li­ma FI­FA, u ko­ji­ma se de­fi­ni­še da on mo­ra da bu­de sa svo­jom re­pre­zen­ta­ci­jom na Olim­pij­skim igra­ma. Ako ne­mam Me­si­ja ne­mam tim, i ako on ne do­đe da igra sa na­ma, to će iza­zva­ti pre­se­dan ko­ji će na­tje­ra­ti dru­ge ti­mo­ve da tra­že svo­je igra­če, što mi ta­ko­đe ne že­li­mo da se do­go­di. Lo­gič­no je da on igra za Ar­gen­ti­nu, po­što ga Bar­se­lo­na ima či­ta­vu go­di­nu. Po­sto­ji vr­lo ma­lo tak­mi­če­nja u ko­ji­ma Me­si mo­že da igra za svo­ju ze­mlju”.
Zvu­či iskre­no, zar ne? Ali Bar­se­lo­na ni­je ima­la na­mje­ru da po­dig­ne bi­je­lu za­sta­vu. „Či­ta­li smo pra­vi­la o to­me, išli smo na sa­stan­ke sa AFA i, na kra­ju, pra­vi­la će bi­ti po­što­va­na. Ako pra­vi­la idu na­ma u pri­log, Me­si će igra­ti u kva­li­fi­ka­ci­o­noj utak­mi­ci Li­ge šam­pi­o­na”, tvr­dio je Be­gi­ri­stajn. Naj­zad, pri­je od­la­ska u Fi­ren­cu, gdje je eki­pa igra­la pri­ja­telj­sku utak­mi­cu pro­tiv Lju­bi­ča­stih (Fjo­ten­ti­ne), Leo je re­kao šta mu je na umu i šta on pred­la­že da će da ura­di. „Ako FI­FA ka­že da ne mo­ram da idem, ne­ću ići; ako mo­ram da idem, ići ću, bez če­ka­nja CAS, jer ako bu­dem če­kao CAS već će bi­ti pre­ka­sno za mo­je klup­ske dru­go­ve i za štab na­ci­o­nal­ne se­lek­ci­je”. A ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je, FI­FA je re­kla da Me­si tre­ba da ide na Olim­pi­ja­du.
Pre­ga­žen vje­či­ti ri­val u po­lu­fi­na­lu
Kla­sič­ni du­el par ex­cel­len­ce, oče­ki­va­no fi­na­le, sa­vr­še­na pri­li­ka za osve­tu po­sli­je po­sled­njih isto­rij­skih su­sre­ta (po­raz u fi­na­lu Ku­pa Ame­ri­ke 2004 u Pe­ruu, u Ku­pu Kon­fe­de­ra­ci­ja 2005 i po­no­vo u Ku­pu Ame­ri­ke 2007 u Ve­ne­cu­e­li). Olim­pij­ski pr­va­ci Ar­gen­tin­ci pro­tiv Bra­zi­la­ca, ko­ji ni­ka­da ni­su osvo­ji­li zla­to; bio je to su­sret o ko­me je Leo sa­njao, iako jed­nu utak­mi­cu ra­ni­je ne­go što je oče­ki­va­no. I kao da to ni­je bi­lo do­volj­no, to je bio du­el Lea i Ro­nal­di­nja: dva pri­ja­te­lja, dva biv­ša sa­i­gra­ča, ta­len­to­va­nog mla­di­ća pro­tiv biv­šeg osva­ja­ča Zlat­ne lop­te, sa­da­šnjo­sti pro­tiv pro­šlo­sti, ak­tu­el­ne zvi­je­zde pro­tiv šam­pi­o­na ko­ji je na­sto­jao da se po­no­vo po­dig­ne iz pe­pe­la. Ona je smr­vi­la i po­ni­zi­la Bra­zil, uči­niv­ši ga smi­je­šnim. Agu­e­ro, sa dva po­stig­nu­ta go­la i za­slu­ga­ma za tre­ći (on je fa­u­li­ran, a Ri­kel­me je uspje­šno re­a­li­zo­vao pe­nal), i nje­go­vo sla­vlje­nje po­go­da­ka ‒ ka­da je pra­vio po­kret kao da sta­vlja pa­lac u usta (Đa­ni­na je no­si­la be­bu) ‒ bi­li su do­vo­ljan po­ka­za­telj sla­bo­sti Dun­gi­nog ti­ma i Ro­nal­di­njo­vog opa­da­nja. Ali, još su­ro­vi­ja je bi­la fo­to­gra­fi­ja ko­ja se sju­tra­dan po­ja­vi­la u me­di­ji­ma ši­rom svi­je­ta: Ro­ni u svom žu­tom dre­su sa bro­jem 10 i sa ka­pi­ten­skom tra­kom, tra­ži utje­hu, po­gnu­te gla­ve, u za­gr­lja­ju svog „mla­đeg bra­ta” Me­si­ja. Li­o­nel sto­ji na vr­ho­vi­ma pr­sti­ju ka­ko bi utje­šio svog ido­la. Na toj sli­ci se vi­di mno­go me­đu­sob­ne na­klo­no­sti, ali ta­ko­đe i mno­go me­lan­ho­li­je. Na vr­hu „Olim­pa”.
U dva­na­est sa­ti u su­bo­tu 23. av­gu­sta (u je­dan sat po­sli­je po­no­ći u Ar­gen­ti­ni) na Na­ci­o­nal­nom sta­di­o­nu, na­zva­nom Pti­či­je gni­je­zdo, po­če­lo je fi­na­le olim­pij­skog tur­ni­ra u fud­ba­lu. Pro­tiv­nik: Ni­ge­ri­ja ‒ baš kao u Atlan­ti ‘96 i na Svjet­skom pr­ven­stvu za igra­če do 20 go­di­na 2005 u Ho­lan­di­ji.
Umjet­nič­ko di­je­lo vri­jed­no zla­ta
Vru­ći­na je bi­la to­li­ko ne­sno­sna da je po­sli­je 30 mi­nu­ta pr­vog po­lu­vre­me­na ma­đar­ski su­di­ja Vik­tor Ka­sai ob­ja­vio tajm-aut kao u ko­šar­ci ka­ko bi eki­pe mo­gle da se ras­hla­de. Ta­kva pa­u­za je po­no­vlje­na i u dru­gom po­lu­vre­me­nu. Te­ren je bio tvrd i suv, a Ze­le­ni Or­lo­vi ni­su osta­vi­li ni­je­dan nje­gov dio ne­po­kri­ven. Utak­mi­ca je bi­la lo­ša, ža­lo­sna, do­sad­na, za­mor­na. Do 57. mi­nu­ta: do­šlo je do su­da­ra jed­nog Ar­gen­tin­ca i Afri­kan­ca, lop­ta se od­bi­la pre­ma sre­di­ni te­re­na, Me­si je pri­mio, okre­nuo se, i sa­vr­še­no je pro­sli­je­dio, da­le­ko, do An­he­la Di Ma­ri­je. Biv­ši igrač Ro­sa­rio Sen­tra­la, tre­nut­no u Re­al Ma­dri­du, sen­za­ci­ja olim­pij­skog tur­ni­ra, slo­bod­no je pro­tr­čao po li­je­voj stra­ni. I na ivi­ci še­sna­e­ster­ca, is­pred Van­se­ki­na ko­ji mu se uz očaj­nič­ki na­por otva­rao, do­bio je na­dah­nu­će da bla­go po­dig­ne lop­tu li­je­vom no­gom i po­ša­lje je kroz te­ški pe­kin­ški va­zduh. Gol­man Ni­ge­ri­je ni­je mo­gao da ura­di ni­šta osim da usta­ne, i sto­je­ći ne­po­kret­no u še­sna­e­ster­cu iz da­lji­ne gle­da ka­ko ona upa­da u mre­žu ‒ umjet­nič­ko di­je­lo vri­jed­no zla­ta. Ar­gen­ti­na se če­ti­ri go­di­ne po­sli­je Ati­ne, ka­da se po­pe­la na naj­vi­ši ste­pe­nik po­bjed­nič­kog po­di­ju­ma, po­no­vo vra­ti­la na vrh. Me­si je, ru­ka­ma ob­gr­liv­ši Ku­na, sla­vio is­pu­nje­nje svog sna. Tri­jum­fo­vao je nad svim prav­nim pre­pre­ka­ma, nad svi­ma ko­ji ni­su htje­li da ga pu­ste da do­ži­vi svo­ju baj­ku. I gla­sno je re­kao: „Po­sli­je sve­ga što je re­če­no i o če­mu je ras­pra­vlja­no, vri­je­di­lo je do­ći ova­mo”.
Na­sta­vi­će se