Pred­sjed­nik vla­de u Sr­bi­ji, od­mah po­sli­je po­bjed­nič­ke Cer­ske bit­ke (baš kra­jem av­gu­sta i po­čet­kom sep­tem­bra 1914), po­ru­čio je srp­skim iza­sla­ni­ci­ma u sa­ve­znič­kim dr­ža­va­ma da ta­mo­šnjim vla­da­ma sa­op­šte: Sr­bi­ja se bra­ni od na­pa­da Austro­u­gar­ske da bi op­sta­la i ujed­no bo­ri da ra­to­va­njem na­sta­ne pri­li­ka za nje­no uje­di­nje­nje sa onim Sr­bi­ma, kao i svim Hr­va­ti­ma i Slo­ven­ci­ma, ko­ji će se oslo­bo­di­ti ro­bo­va­nja Austri­jan­ci­ma i Ma­đa­ri­ma.
Ovom po­ru­kom na­zna­čen je rat­ni cilj Sr­bi­je i dr­ža­vo­tvor­no pro­gla­šen de­kla­ra­ci­jom usvo­je­nom na za­sje­da­nju Na­rod­ne skup­šti­ne u Ni­šu (7. de­cem­bra 1914), da­kle od­red­bom: sa­da­šnji rat Sr­bi­je od sa­mog po­čet­ka je bor­ba za oslo­bo­đe­nje i uje­di­nje­nje svih Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Isto­rij­sku va­žnost Ni­ške de­kla­ra­ci­je pri­čom ve­za­ti i s po­ja­vom Ju­go­slo­ven­skog od­bo­ra u Pa­ri­zu (30. apri­la 1915); tu oku­plje­ni Hr­va­ti, Sr­bi i Slo­ven­ci, zbog ra­ta iz­bje­gli iz Austro­u­gar­ske, na­mjer­ni su da ro­do­lju­blje po­sve­te na­rod­nom oslo­bo­di­la­štvu. Ju­go­slo­ven­ski od­bor na­sta­ni­će se u Lon­do­nu, ima­ju­ći tu (po­sli­je 12. ma­ja 1915) po­volj­ni­je okol­no­sti za jav­nu dje­lat­nost, ši­re­nje uti­ca­ja i umno­ža­va­nje pri­sta­li­ca i po­ma­ga­ča, sva­ka­ko i sa­rad­nju s vla­dom i usta­no­va­ma Sr­bi­je.
Vla­da Ru­si­je iz­ja­vi­la je (25. mar­ta 1917), pr­va u An­tan­ti, da će po­ma­ga­ti ka­ko bi oko Sr­bi­je bi­la stvo­re­na ve­ća dr­ža­va, moć­na da spre­ča­va pre­vlast ger­man­stva na Bal­ka­nu.
Ne­sum­nji­vo, stu­pa­nje Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va u rat pro­tiv Cen­tral­nih si­la uti­ca­lo je da srp­ska vla­da i Ju­go­slo­ven­ski od­bor usvo­je bit­no gle­di­šte o bu­du­ćoj za­jed­nič­koj dr­ža­vi Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Čla­no­vi Ju­go­slo­ven­skog od­bo­ra do­pu­to­va­li su na ostr­vo Krf. Tu su sa srp­skim mi­ni­stri­ma ugo­vo­ri­li na­če­la o dr­ža­vi i vla­da­ru, o sta­le­ži­ma dru­štva i bla­gu na­ro­da; pa su pred­sjed­nik srp­ske vla­de i pred­sjed­nik Ju­go­slo­ven­skog od­bo­ra pot­pi­sa­li (20. ju­la 1917) de­kla­ra­ci­ju ko­jom se pred­vi­đa i od­re­đu­je: ovla­šće­ni pred­stav­ni­ci na­ro­da slo­žni su da osnu­ju za­jed­nič­ku, slo­bod­nu i ne­za­vi­snu dr­ža­vu, ustav­nu i par­la­men­tar­nu mo­nar­hi­ju s di­na­sti­jom Ka­ra­đor­đe­vi­ća na pre­sto­lu, zva­nu Kra­lje­vi­na Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca.
Ovom ci­lju je po­god­no pro­gla­še­nje (8. ja­nu­a­ra 1918) ču­ve­nih če­tr­na­est ta­ča­ka pred­sjed­ni­ka Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, me­đu ko­jim se jed­nom pra­vo na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje na­zi­va ne­pri­ko­sno­ve­no va­žnim.
Još bli­že, tu je i na­če­lo vla­de Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va, ob­ja­vlje­no u Va­šing­to­nu (28. ju­na 1918) sta­vom: slo­ven­ski na­ro­di tre­ba da se iz­ba­ve, ne pod­le­žu na­si­lju nje­mač­kom i ro­bo­va­nju u Austro­u­gar­skoj. Zna­me­ni­ti srp­ski na­uč­nik, vi­so­ko uva­ža­van u Ame­ri­ci, znat­no je iz­vi­je­stio sje­ver­no­a­me­rič­kog pred­sjed­ni­ka o ju­go­slo­ven­skom oslo­bo­di­la­štvu.
Ta­ko­đe, blje­štav spo­men za pra­vac uje­di­nje­nja – go­vo­ri­lo se, tro­i­me­nog na­ro­da Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca – stvar­no je iz­ja­va, u Pa­ri­zu (3. ju­na 1918), vla­da Fran­cu­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je i Ita­li­je o pra­vu sa­mo­o­pre­dje­lje­nja svih po­ro­blje­nih na­ro­da.
Po­li­tič­ko zna­če­nje i dr­ža­vo­tvor­na va­žnost sa­ve­znič­kog pri­zna­nja pra­va na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje uop­šte pod­sti­ču i du­hov­no osna­žu­ju ju­go­slo­ven­sko oslo­bo­di­la­štvo.
U Za­gre­bu, na dvo­dnev­nom sa­vje­to­va­nju (2. i 3. mar­ta 1918) po­kre­ta­ča i pred­vod­ni­ka na­rod­nog oslo­bo­đe­nja, za­klju­če­no je: sve po­li­tič­ke stran­ke slo­žnim ra­dom ne­ka stvo­re dr­ža­vu ko­ja će ob­u­hva­ti­ti Hr­vat­sku i Sla­vo­ni­ju, Bo­snu i Her­ce­go­vi­nu, Dal­ma­ci­ju, Is­tru, Slo­ve­ni­ju i Me­đu­mur­je, da­kle ju­go­slo­ven­ske po­kra­ji­ne iz­ba­vlje­ne pot­či­nje­no­sti u Hab­zbur­škoj mo­nar­hi­ji.
U Spli­tu (2. ju­la 1918), na sa­bo­ru po­li­ti­ča­ra, osno­va­na je Na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca u Dal­ma­ci­ji, usmje­re­na za­vje­tom: ovaj tro­i­me­ni na­rod ima pra­vo da stvo­ri sop­stve­nu dr­ža­vu.
U Lju­blja­ni (16. i 17. av­gu­sta 1918), na sa­vje­to­va­nju pred­stav­ni­ka tri glav­ne po­li­tič­ke stran­ke, obra­zo­van je iz­bo­rom is­tak­nu­tih lič­no­sti Na­rod­ni svet (vi­je­će) za Slo­ve­ni­ju, Is­tru i Trst. Slo­ve­nač­ki pred­vod­ni­ci, pr­ven­stve­no kle­ri­ka­li, tu­ma­če i is­ti­ču na­rod­no­snu oso­be­nost svo­jeg ple­me­na u troj­stvu ju­go­slo­ven­skom.
U Sa­ra­je­vu (20. sep­tem­bra 1918), dva­de­set i če­ti­ri is­tak­nu­te lič­no­sti, me­đu ko­ji­ma je šest ri­mo­ka­to­lič­kih sve­šte­ni­ka, uru­či­li su do­šav­šem, gla­so­vi­tom ma­đar­skom dr­žav­ni­ku, po­ru­ku i od­lu­ku: sta­nov­ni­ci Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne istog su ro­da sa Sr­bi­ma, Hr­va­ti­ma i Slo­ven­ci­ma svu­da gdje ži­ve, pa ni u sa­ve­zu s Ugar­skom ni ve­za­ni za Austri­ju, već u sa­mo­stal­noj dr­ža­vi svo­jeg tro­i­me­nog na­ro­da ima­će pu­nu slo­bo­du.
(Na­sta­vi­će se)

Pri­re­dio: Mi­la­din VELj­KO­VIĆ