Pri­re­dio: dr Vu­kić Ilin­čić


Da­ši­će­va knji­ga pod isto­i­me­nim na­slo­vom, u iz­da­nju Odje­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka CA­NU, ob­ja­vlje­na je 2011. go­di­ne, kao pri­log isto­ri­ji isto­ri­o­gra­fi­je Cr­ne Go­re. Knji­ga se sa­sto­ji iz dva ve­li­ka di­je­la. U pr­vom se go­vo­ri o isto­ri­ča­ri­ma, re­dov­nim i van­red­nim čla­no­vi­ma CA­NU, a u dru­gom o do­pi­snim čla­no­vi­ma Aka­de­mi­je.
Za­stu­plje­ni su u pr­vom di­je­lu re­dov­ni i van­red­ni čla­no­vi CA­NU: Ivan Bo­žić (1915-1977), Đor­đi­je Đo­ko Pe­jo­vić (1914–1983), Pe­tar I. Po­po­vić (1899–1987), Slav­ko Mi­ju­ško­vić (1912–1989), Va­so Ču­bri­lo­vić (1897–1990), Bra­ni­slav Đur­đev (1908–1993) i Di­mi­tri­je Di­mo Vu­jo­vić (1922–1995).
U dru­gom di­je­lu knji­ge autor je pi­sao o do­pi­snim čla­no­vi­ma CA­NU, a to su Alojz Be­nac (1914–1992), Mi­šel Oben (1923–1996), Mi­lan Va­sić (1928-2003) i Si­ma Ćir­ko­vić (1929–2009).
Ova Da­ši­će­va knji­ga je po­bu­di­la zna­ti­že­lju struč­ne i na­uč­ne jav­no­sti, ta­ko da je pro­mo­ci­ja dje­la, po­red Pod­go­ri­ce, odr­ža­na u Ba­nja­lu­ci i Be­o­gra­du. Pro­mo­ci­ja u Pod­go­ri­ci odr­ža­na je u CA­NU 28. no­vem­bra 2011. go­di­ne, a iz­la­ga­nja pro­mo­te­ra ob­ja­vlje­na su u Gla­sni­ku Odje­lje­nja dru­štve­nih na­u­ka CA­NU ( br. 21, 2012). O Da­ši­će­voj knji­zi O isto­ri­ča­ri­ma Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka go­vo­ri­li su: aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan, aka­de­mik Mi­ha­i­lo Voj­vo­dić i prof. dr Živ­ko An­dri­ja­še­vić, kao i autor knji­ge.
Aka­de­mik Đor­đe Bo­ro­zan je ka­zao da se aka­de­mik Da­šić ra­dom na ovom dje­lu pri­hva­tio od­go­vor­nog, slo­že­nog i te­škog za­dat­ka, pri­je sve­ga u po­gle­du vred­no­va­nja dje­la isto­ri­o­gra­fa, pre­mi­nu­lih re­dov­nih i van­red­nih i do­pi­snih čla­no­va CA­NU i nji­ho­vog na­uč­nog do­pri­no­sa cr­no­gor­skoj isto­ri­o­gra­fi­ji. Str­plji­vim ra­dom na ovoj knji­zi, ka­že Bo­ro­zan, ba­ve­ći se ži­vo­tom i dje­lom po­me­nu­tih lič­no­sti, ko­je či­ne čast in­sti­tu­ci­ji u ko­joj su uži­va­li glas pre­sti­žnih u na­u­ci zbog stva­ra­la­štva od traj­nog zna­ča­ja i osta­vi­li du­bok trag u isto­ri­ji cr­no­gor­ske isto­ri­o­gra­fi­je, aka­de­mik Da­šić po­da­rio je na­šoj na­uč­noj i struč­noj jav­no­sti još jed­nu dra­go­cje­nu knji­gu.
Prof. dr Živ­ko M. An­dri­ja­še­vić je ka­zao da Da­ši­će­va knji­ga „O isto­ri­ča­ri­ma CA­NU” pred­sta­vlja pod­sti­caj da­na­šnjim cr­no­gor­skim isto­ri­ča­ri­ma da se po­sve­te vred­no­va­nju is­tra­ži­va­nja i stva­ra­la­štva u na­u­ci ko­jom se ba­ve.
„To je je­dan od na­či­na da se unu­tar isto­rij­ske na­u­ke u Cr­noj Go­ri us­po­sta­vi si­stem vri­jed­no­sti. No, ne­za­vi­sno od to­ga, či­nje­ni­ca da je je­dan isto­ri­čar na­pi­sao vi­še od hi­lja­du stra­ni­ca o ra­do­vi­ma svo­jih ko­le­ga, vri­jed­na je uva­ža­va­nja. Ne znam ko bi od nas da­nas bio spre­man da po­sve­ti to­li­ku pa­žnju i vri­je­me, ra­do­vi­ma svo­jih ko­le­ga?”
Aka­de­mik Mi­ha­i­lo Voj­vo­dić je na­gla­sio da za pi­sa­nje ove knji­ge Da­šić „sko­ro i da ni­je imao uzo­ra u na­šoj isto­ri­o­gra­fi­ji” i je­di­no bi iz­dvo­jio knji­gu aka­de­mi­ka Ra­do­va­na Sa­mar­dži­ća Pi­sci srp­ske isto­ri­je, po­sve­će­nu na­uč­nim re­zul­ta­ti­ma vi­še is­tak­nu­tih isto­ri­ča­ra (Vla­di­mi­ra Ćo­ro­vi­ća, Va­si­lja Po­po­vi­ća i dru­gih). Bi­la je to ote­ža­va­ju­ća okol­nost aka­de­mi­ku Da­ši­ću da „sko­ro bez ne­ke stu­di­je na ko­ju bi se ugle­dao pi­še o svo­jim ko­le­ga­ma isto­ri­ča­ri­ma, kri­tič­ki oce­nju­je nji­ho­vo de­lo i da od sve­ga to­ga stvo­ri ce­li­nu kao što je ova knji­ga.”
Voj­vo­dić da­lje ka­že, da je ri­ječ o „je­da­na­est lič­no­sti aka­de­mi­ka CA­NU od ko­jih su tri pred­stav­ni­ci tzv. Be­o­grad­ske isto­ri­o­graf­ske ško­le, če­ti­ri cr­no­gor­ska isto­ri­ča­ra, tri pro­fe­so­ra Sa­ra­jev­skog uni­ver­zi­te­ta i je­dan stra­nac. Na pr­vom me­stu iz­dvo­jio bih Va­su Ču­bri­lo­vi­ća, pred­stav­ni­ka i šta­vi­še jed­nog od tvo­ra­ca Be­o­grad­ske ško­le, ko­me je Da­šić po­sve­tio de­ve­de­set stra­ni­ca ove knji­ge na­pi­sa­nih u ma­ni­ru auto­ra naj­bo­ljih kri­tič­kih stu­di­ja o po­je­di­nim na­uč­ni­ci­ma. Va­sa Ču­bri­lo­vić je je­dan od do­a­je­na mo­der­ne isto­rij­ske na­u­ke, bio je iz kru­ga onih isto­ri­ča­ra ko­ji su be­o­grad­sku Ka­te­dru za isto­ri­ju uči­ni­li u pe­ri­o­du iz­me­đu dva svet­ska ra­ta jed­nom od naj­bo­ljih u Evro­pi. Va­sa Ču­bri­lo­vić, mla­do­bo­san­ski re­vo­lu­ci­o­nar, je­dan od naj­mla­đih u onoj gru­pi ko­ji su na sa­ra­jev­skim uli­ca­ma 1914. go­di­ne če­ka­li da li­kvi­di­ra­ju austro­u­gar­skog pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Fran­ca Fer­di­nan­da, do­šao je iz­me­đu dva ra­ta na be­o­grad­sku Ka­te­dru za isto­ri­ju.”
Voj­vo­dić se sla­že sa Da­ši­ćem, da Ču­bri­lo­vi­će­vo is­tra­ži­va­nje po­či­va na ne­ko­li­ko upo­ri­šnih stu­bo­va i tu­ma­če­nja pro­šlo­sti ju­go­slo­ven­skih na­ro­da u 19. vi­je­ku, ko­jom se on pre­vas­hod­no ba­vio, i to: uče­šće spolj­nog fak­to­ra, Cvi­ji­će­vo na­uč­no dje­lo, mje­sto i ulo­ga ple­men­skog i iz­gra­đi­va­nje gra­đan­skog dru­štva u Cr­noj Go­ri. Kao uče­nik i dok­to­rant pi­sca zna­me­ni­tog dje­la Is­toč­no pi­ta­nje Va­si­lja Po­po­vi­ća, Ču­bri­lo­vić je u svo­joj dok­tor­skoj di­ser­ta­ci­ji Usta­nak u Bo­sni 1875–1878. go­di­ne, dao naj­bo­lji pri­mjer tzv. spolj­nog fak­to­ra pri­sut­nog u bal­kan­skoj isto­ri­ji – za­klju­čio je aka­de­mik Voj­vo­dić.
Pro­mo­ci­ja Da­ši­će­ve knji­ge O isto­ri­ča­ri­ma Cr­no­gor­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti, za­jed­no sa dru­gim iz­da­njem knji­ge Va­so­je­vi­ći od po­me­na do 1860. go­di­ne, odr­ža­na je u Be­o­gra­du u Et­no­graf­skom mu­ze­ju Sr­bi­je 9. apri­la 2013. go­di­ne.
Ova Da­ši­će­va knji­ga bi­la je po­vod da autor ne­dje­lju da­na bu­de gost Aka­de­mi­je na­u­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne (ANU­BiH) – Cen­tra za bal­kan­ske stu­di­je u Sa­ra­je­vu, gdje mu je do­ma­ćin bio di­rek­tor te in­sti­tu­ci­je aka­de­mik Ju­zba­šić, a po­vod je što je Da­šić u svom dje­lu uvr­stio čla­no­ve i ANU­BiH.
(Na­sta­vi­će se)