Pri­re­dio: Slav­ko K. Šće­pa­no­vić


Po­red dvi­je osnov­ne ško­le u Pod­go­ri­ci, u Pod­go­rič­kom škol­skom sre­zu bi­lo je još tri­de­set osnov­nih ško­la sa še­zde­set tri uči­te­lja, i to:
Bi­je­lo Po­lje – Dra­go­vić A. Ar­se­ni­je i Dra­go­vić A. Ize­la,
Bi­o­če – Ra­do­njić T. Ja­ko i De­to­vić M. Za­ri­ja,
Bli­zna – Po­po­vić R. Đor­đi­je,
Br­skut – Kr­ke­ljić M.Bla­žo i No­va­ko­vić M. Va­si­li­je,
Vranj – Dra­go­vić I. Pan­to i Mi­jo­vić M. Mar­ko,
Vu­kov­ci – Po­po­vić Š. Mi­lo i Vuk­če­vić S. Mi­loš,
Go­lu­bov­ci – Ša­no­vić J. Sa­vo, Bra­jo­vić M. La­zar, Bra­jo­vić L. Vi­do­sa­va,
Dra­go­vić A. Dra­ga, Vuč­ko­vić R. Za­ko i Ka­lu­đe­ro­vić N. Pe­tar,
Go­nja Dra­že­vi­na – Vuk­če­vić M. Mi­loš i Vuk­če­vić V. Ni­ko­la,
Gra­dac – Bo­ja­nić J. Ga­vri­lo, Đu­ri­šić I. Bla­žo i Đu­ri­šić J. Kr­sto,
Do­lja­ni – Mi­la­čić M. Mi­li­ja, La­zo­vić Š. Vo­ji­sla­va i Ću­ko­vić J. Va­si­li­je,
Do­nja Dra­že­vi­na – Ka­žić V. Mi­ha­i­lo,Vuk­če­vić I. Đu­ro i Vuk­če­vić I. Mar­ko,
Dre­zga – Vu­jo­vić R. Sa­ve­lja i Vu­ka­no­vić K. Mi­loš,
Đur­ko­vi­ći – Po­po­vić V. Va­silj­ka,
Za­tri­je­bač – Sre­da­no­vić V. Vi­do­sa­va i Vuk­če­vić L. Ni­ko­la,
Ko­pi­lje – Pu­le­vić N. Vu­ko­ta,
Lje­ško­po­lje – Bo­lje­vić R. Kr­sto, Ni­ko­lić M. Je­le­na, Pe­ro­vić R. Ili­ja, Mar­ti­no­vić An­đa i Ra­do­vić N. Sta­ni­ca,
Ma­na­stir Će­li­ja – Ćet­ko­vić Đ. Vu­ja­din i No­ve­ljić J. Sa­vić,
Me­dun – La­ko­vić V. Jo­vo i Iva­no­vić M. Ra­do­nja,
Mom­če – Ra­i­če­vić D. Mi­li­vo­je,
Ora­ho­vo – Ra­do­njić N. Mi­loš,
Pe­lev Bri­jeg – To­ško­vić R. Mi­li­sav i Vu­ji­sić M. Mi­ko,
Ro­ga­mi – Vu­či­nić T. Vu­či­na i Mar­ti­no­vić Đ. Bran­ka,
Po­na­ri – No­ve­ljić V. Bo­gić,
Srp­ska – Vuk­če­vić P. Du­šan, Bo­lje­vić A. Si­mo i Pe­tro­vić-Đi­nov­ski G. Jul­ka,
Tu­zi – Ra­đe­no­vić M. Mi­ha­i­lo, Vuk­če­vić M. Va­so i Ba­u­ko­vić S. Ga­vro,
Ubli – Vuk­sa­no­vić M. No­vak i Mi­la­to­vić B. Ar­sen,
Fun­di­na – Ra­šo­vić V. Va­si­li­je,
Cvi­lin – Po­po­vić J. Mi­loš i
Bu­ro­nji – Mar­ko­vić J. Fi­lip.
Vri­je­me i okol­no­sti po­čet­ka ško­le
Pod­go­ri­ca se u sred­njem vi­je­ku, sve do 1326. go­di­ne zva­la Rib­ni­ca. Bi­la je na­se­lje­no mje­sto sa tr­gom i tvr­đa­vom. Tvr­đa­vu je, u dru­gom vi­je­ku no­ve ere, po­di­glo ilir­sko ple­me Do­kle­a­ti ra­di od­bra­ne gra­da Du­klje od dru­gih ra­to­bor­nih ne­slo­žnih ilir­skih ple­me­na La­be­a­ta, Adri­jea i rim­skih osva­ja­ča. Sta­nov­ni­ci Rib­ni­ce bi­li su Sr­bi pra­vo­slav­ne vje­re. Oni su se ov­dje do­se­li­li po­sli­je bu­gar­skih pu­sto­še­nja.
Rib­ni­cu, Spuž i Ža­bljak ob­no­vi­li su srp­ski žu­pa­ni. U se­dam­na­e­stom vi­je­ku u Rib­ni­cu se sklo­nio, usljed žu­pan­skih tr­vlje­nja, ra­ški žu­pan Za­vi­da. Tu mu se 1114. go­di­ne ro­dio sin Ste­van Ne­ma­nja, i kr­šten je u Cr­kvi Sve­tog Đor­đi­ja u Go­ri­ci. Ova je cr­kva po­dig­nu­ta u vri­je­me kne­za Jo­va­na Vla­di­mi­ra, ko­ji je, po­sli­je Ča­sla­vlje­ve smr­ti, iz­dvo­jio Du­klju od Ra­ške i pro­gla­sio je sa­mo­stal­nom dr­ža­vom, da­kle, ne­gdje u dru­goj po­lo­vi­ni de­se­tog vi­je­ka.
Cr­kva je sa­gra­đe­na kao me­toh ne­kog ma­na­sti­ra, što se da­de utvr­di­ti i po to­me što je do sa­me cr­kve po­sto­ja­la će­li­ja u ko­joj su sta­no­va­li ka­lu­đe­ri. Pr­vo­bit­ne fre­ske, ko­ji­ma je bi­la ukra­še­na unu­tra­šnjost cr­kve, pre­pra­vlje­ne su i bi­le su slič­ne oni­ma u Ma­na­sti­ru Mo­ra­či i na Star­če­vu. One su ka­sni­je bi­le sko­ro pro­pa­le. Na osno­vu ovih fre­sa­ka ne­ki su sma­tra­li da je ova cr­kva za­du­žbi­na Ste­va­na Vu­ka­na Ne­ma­nji­ća, ko­ji je po­di­gao ma­na­stir Mo­ra­ču 1252. go­di­ne. Ali Ne­ma­nji­ći su do­šli ka­sni­je i ka­kvu su ovu cr­kvu na­šli, ta­kvu su je, po­sli­je se­be, i osta­vi­li. Za vri­je­me Ne­ma­nji­ća Ze­ta je bi­la uje­di­nje­na sa Ra­škom. Njom je u mla­dim go­di­na­ma upra­vljao kralj Du­šan. Još u to vri­je­me Rib­ni­ca se po­če­la na­zi­va­ti Pod­go­ri­com. Ime Pod­go­ri­ca pr­vi put se po­mi­nje 1326. go­di­ne. Po­sli­je pro­pa­sti Srp­ske dr­ža­ve (1389) Tur­ci su osva­ja­li jed­nu po jed­nu srp­sku oblast, dok su do­šli i do Cr­ne Go­re. Tur­ski car Meh­med osvo­jio je Pod­go­ri­cu 1474. go­di­ne i njom su Tur­ci go­spo­da­ri­li sve do 1879. go­di­ne.(Na­sta­vi­će se)