PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Sa­ta­ni­stič­ku Mark­so­vu pro­jek­to­va­nu ko­mu­ni­stič­ku ide­o­lo­gi­ju u prak­si je pr­vi re­a­li­zo­vao nje­gov ide­o­lo­ški sled­be­nik Le­njin sa svo­jim bolj­še­vi­ci­ma 1917. go­di­ne, iz­vo­de­ći bra­to­u­bi­lač­ki rat i re­vo­lu­ci­ju, u vre­me­nu dok je još tra­jao Pr­vi svjet­ski rat, što je osta­vi­lo tra­gič­ne po­sle­di­ce po Ru­ski na­rod, a ka­sni­je i na dru­ge na­ro­de u ko­ji­ma je iz­vo­đe­na ko­mu­ni­stič­ka re­vo­lu­ci­ja. Ru­si­ja je, da­kle, bi­la pr­va dr­ža­va u ko­joj su taj­ne or­ga­ni­za­ci­je, tvor­ci no­vog svjet­skog po­ret­ka, bi­le pla­ni­ra­le da iz­ve­du ko­mu­ni­stič­ku re­vo­lu­ci­ju, ka­ko bi ru­sko dru­štvo obez­gla­vi­li i ti­me lak­še po­sti­gli svo­je ci­lje­ve. Ru­si­ja kao naj­mno­go­ljud­ni­ja pra­vo­slav­na dr­ža­va bi­la je pre­pre­ka nji­ho­vo­me sa­ta­ni­stič­ko­me pro­jek­tu, pa su stra­te­gi­ju za iz­vo­đe­nje ko­mu­ni­stič­ke re­vo­lu­ci­je pri­pre­ma­li ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, če­ka­ju­ći po­vo­ljan mo­me­nat za to: „Pr­vi eks­pe­ri­ment u re­a­li­za­ci­ji Mark­so­vih ide­ja – ru­ska re­vo­lu­ci­ja, pri­pre­ma­na je u taj­no­sti još od 1880. Vo­đe re­vo­lu­ci­je Le­njin i Troc­ki fi­nan­si­ra­ni su od moć­nih ban­kar­skih ku­ća u Nje­mač­koj i SAD. Le­njin je iz Švaj­car­ske pre­ba­čen u Pe­tro­grad u za­pe­ča­će­nom nje­mač­kom car­skom vo­zu sa pet mi­li­o­na do­la­ra u zla­tu. Sve je bi­lo u or­ga­ni­za­ci­ji ban­ka­ra Var­bur­ga i Help­ha­un­da. Var­burg je sta­jao na če­lo Rot­šild ban­ke u Fran­fur­tu, a to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta ru­ko­vo­dio je nje­mač­kom oba­vje­štaj­nom slu­žbom. U Do­njem do­mu bri­tan­skog par­la­men­ta Čer­čil je iz­ja­vio 5. no­vem­bra 1919: „Le­njin je po­slat u Ru­si­ju od stra­ne Nje­ma­ca’. Troc­ki je na­pu­stio Nju­jork 27. mar­ta 1917. i sa gru­pom od 275 re­vo­lu­ci­o­na­ra kre­nuo bro­dom ‘Kri­sti­na’ za Pe­tro­grad, sa ame­rič­kim pa­so­šem, a fi­nan­si­ra­le su ga ču­ve­ne ame­rič­ke ban­kar­ske ku­će Mor­gan i Šif”. (prof. dr Smi­lja Avra­mov, n.d.). Dr Avra­mov na­vo­di sta­vo­ve po­je­di­nih po­zna­tih te­o­re­ti­ča­ra o to­me ka­ko je mo­gu­će da bur­žo­a­ski krup­ni ka­pi­tal fi­nan­si­ra ko­mu­ni­stič­ke re­vo­lu­ci­je: „Ge­ri Alen je iz­van­red­no opi­sao pa­ra­dok­sal­nu si­tu­a­ci­ju da krup­ni ka­pi­tal fi­nan­si­ra pro­le­ter­sku re­vo­lu­ci­ju, či­ji su ci­lje­vi usmje­re­ni pro­tiv nji­ho­vog sop­stve­nog si­ste­ma, sle­de­ćim ri­je­či­ma: „Fi­nan­si­ra­li su to bez stra­ha, sve su dr­ža­li pod svo­jom kon­tro­lom; ci­je­nu je pla­tio ru­ski na­rod: 20.000 mr­tvih”. Kroz re­vo­lu­ci­ju i gra­đan­ski rat ru­ši­li su svog naj­moć­ni­jeg ne­pri­ja­te­lja – Ru­si­ju. Sem to­ga, re­vo­lu­ci­ja i ra­to­vi su ko­ri­sni za me­đu­na­rod­ne ban­ka­re, ili ka­ko ih Alen na­zi­va ‘ma­ni­pu­la­to­re nov­ca’, jer omo­gu­ća­va­ju kon­tro­lu nad vla­da­ma. Vla­de se mo­gu naj­bo­lje kon­tro­li­sa­ti ka­da su do­ve­de­ne u du­žnič­ki od­nos; kre­di­tor je uvek u po­zi­ci­ji da po­sta­vlja uslo­ve i zah­ti­je­va pri­vi­le­gi­je”. (ci­ti­ra­no od: Gary Alen with Lary Abra­ham: No­ne Da­re Call it Con­spi­racy. Ros­smoi /Cal./ 1971.)
Za iza­zi­va­nje ko­mu­ni­stič­ke re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji Le­njin i gru­pa sled­be­ni­ka – bolj­še­vi­ka, pri­pre­ma­ni su u Švaj­car­skoj, a za taj cilj iza­bra­li su si­tu­a­ci­ju dok je još tra­jao Pr­vi svjet­ski rat. Le­njin je iz Švaj­car­ske sa svo­jim sled­be­ni­ci­ma po­čet­kom apri­la 1917. go­di­ne po­slat, nov­ča­no i po­li­tič­ki do­bro oskr­bljen, da bi za­pe­ča­će­nim vo­zom pre­šli nje­mač­ku te­ri­to­ri­ju i do­šli na tlo Ru­si­je. Još i pri­je do­la­ska ove gru­pa­ci­je u Ru­si­ji, oni su ta­mo već ima­li svo­jih oko 80 hi­lja­da sled­be­ni­ka – ko­mu­ni­sta, kao i sim­pa­ti­ze­ra ko­je su po­li­tič­ki vr­bo­va­li, uz iz­da­šnu nov­ča­nu po­moć za njih i bu­du­će pri­sta­li­ce te ide­o­lo­gi­je. Zna­čaj­nu po­dr­šku Le­nji­nu i nje­go­vim sa­rad­ni­ci­ma za iz­vo­đe­nje Bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je (na­zva­ne Ok­to­bar­skom) ima­la je taj­na or­ga­ni­za­ci­ja, Mil­ne­ro­va gru­pa (lor­da Al­fre­da Mil­ne­ra), ko­ja je fi­nan­si­ra­na ogrom­nim sred­stvi­ma moć­nih fi­nan­sij­skih mag­na­ta i kom­pa­ni­ja, pa je ta­ko ona vo­đe­na i ka­na­li­sa­na iz Lon­do­na. O to­me pi­še i is­tak­nu­ti en­gle­ski agent Lo­kart ko­ji je bio čo­vjek od po­vje­re­nja lor­da Mil­ne­ra. On je nad­zi­rao Mil­ne­ro­va zna­čaj­na fi­nan­sij­ska ula­ga­nja kod Le­nji­na i Troc­kog, ko­ji su mu bi­li do­stup­ni u sva­kom tre­nut­ku. Lo­kart je imao spe­ci­jal­ni sta­tus i do­zvo­lu da mo­že ne­sme­ta­no ostva­ri­va­ti mo­da­li­te­te sa­rad­nje sa pred­stav­ni­ci­ma bolj­še­vič­kog ru­ko­vod­stva, či­me je nje­go­va ulo­ga kao pred­stav­ni­ka Mil­ne­ro­ve gru­pe, u kre­i­ra­nju Bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je bi­la zna­čaj­na. Po­red to­ga, Mil­ne­ro­va gru­pa je ima­la i od­lu­ču­ju­ći uti­caj na bri­tan­ske rat­ne ci­lje­ve u Pr­vom svjet­skom ra­tu i na bri­tan­sku spolj­nu po­li­ti­ku. /dr Džon Kol­man, n.d. (Lo­kart Bru­ce: Me­mo­irs os Bri­tish agent)/ (Na­sta­vi­će se)