PIŠE: MILjAN STANIŠIĆ


Po­sli­je po­bje­de tra­gič­ne bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji, tvor­ci te na­ka­rad­ne ide­o­lo­gi­je pu­sti­li su svo­je pip­ke i u na­šim kra­je­vi­ma. U svr­hu ko­mu­ni­zi­ra­nja Ju­go­sla­vi­je, oni su vr­bo­va­li po­je­di­ne ka­dro­vi­ke, ško­lu­ju­ći ih i ob­u­ča­va­ju­ći u ci­lju iza­zi­va­nja re­vo­lu­ci­je i us­po­sta­vlja­nja so­vjet­skog bolj­še­vič­kog si­ste­ma. Ka­ko je srp­ski na­rod bio jed­na od glav­nih pre­pre­ka taj­nim ma­son­skim or­ga­ni­za­ci­ja­ma za ostva­ri­va­nje nji­ho­vih ci­lje­va, pla­ni­ra­li su da eho bolj­še­vič­ke re­vo­lu­ci­je pre­ne­su na srp­ske kra­je­ve. Le­nji­nov i Sta­lji­nov bolj­še­vič­ki sce­na­rio pri­mje­nji­va­la je KPJ, či­ji su ka­dro­vi ob­u­ča­va­ni u SSSR, sa ci­ljem stva­ra­nja uslo­va za iza­zi­va­nje ko­mu­ni­stič­ke re­vo­lu­ci­je, što su i ura­di­li ko­ri­ste­ći oku­pa­ci­ju ze­mlje u Dru­gom svjet­skom ra­tu da iz­ve­du i re­vo­lu­ci­ju, či­me su pro­iz­ve­li kr­va­vi bra­to­u­bi­lač­ki i gra­đan­ski rat sa ka­ta­stro­fal­nim po­sle­di­ca­ma, u ko­je­mu je naj­vi­še stra­dao srp­ski na­rod. I u sa­mom či­nu stva­ra­nja Kra­lje­vi­ne SHS (Ju­go­sla­vi­ji) ma­so­ne­ri­ja je od­i­gra­la ključ­nu ulo­gu, kao i ka­sni­je kroz nje­no po­sto­ja­nje, ali i nje­no ru­še­nje 90-ih go­di­na 20. vi­je­ka.
– Tri pu­ta u nje­noj se­dam­de­se­to­go­di­šnjoj isto­ri­ji nje­na sud­bi­na na­šla se u ru­ka­ma taj­nih ili po­lu­taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja. To je pr­vi put bi­lo 1918. go­di­ne, ka­da su ma­so­ni (u to vri­je­me naj­moć­ni­ja taj­na or­ga­ni­za­ci­ja sa oko 6 mi­li­o­na čla­no­va or­ga­ni­zo­va­nih u 40 hi­lja­da lo­ža u vi­še od 130 ze­ma­lja), ak­tiv­no pot­po­mo­gli kon­sti­tu­i­sa­nje Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca u okvi­ru ver­saj­skog si­ste­ma, a na osno­vu voj­nih i po­li­tič­kih po­bje­da Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je u Bal­kan­skim ra­to­vi­ma i u Pr­vom svjet­skom ra­tu. Go­to­vo na isti na­čin u ži­vot Ju­go­sla­vi­je uklju­či­la se i Ko­min­ter­na, ta­da avan­gard­na or­ga­ni­za­ci­ja svjet­skog pro­le­ta­ri­ja­ta. Na Pe­tom kon­gre­su Ko­min­ter­ne, odr­ža­nog 1924. go­di­ne, usvo­jen je plan o ra­za­ra­nju Ju­go­sla­vi­je, ko­ji će ile­gal­na Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja Ju­go­sla­vi­je di­sci­pli­no­va­no spro­vo­di­ti sve do u pred­ve­čer­je Dru­gog svjet­skog ra­ta. Po­sle­di­ce to­ga pla­na bi­le su ka­ta­stro­fal­ne za srp­ski na­rod. U po­sled­njoj fa­zi po­sto­ja­nja Ju­go­sla­vi­je, u pro­ce­su nje­nog ra­za­ra­nja (1991–1995) bi­lo je uklju­če­no čak ne­ko­li­ko taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Svi tzv. po­sred­ni­ci u ju­go­slo­ven­skoj kri­zi bi­li su čla­no­vi jed­ne, a po­ne­kad svih tri­ju taj­nih or­ga­ni­za­ci­ja: Sa­vje­ta za spolj­ne po­slo­ve, Bil­der­berg gru­pe i Tri­la­te­ral­ne ko­mi­si­je. Na istom za­dat­ku na­šla se i ka­to­lič­ka or­ga­ni­za­ci­ja „Opus dei”.
Ru­ši­lač­ki an­ti­srp­ski ka­rak­ter KPJ po­či­nje da pro­pa­gi­ra od Tre­će ze­malj­ske kon­fe­ren­ci­je odr­ža­ne 1923. go­di­ne u Be­o­gra­du, gdje pro­pa­gi­ra pra­vo ju­go­slo­ven­skih na­ro­da na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje do ot­cje­plje­nja, pri če­mu okri­vlju­je srp­sku bur­žo­a­zi­ju za ugnje­ta­va­nje dru­gih na­ro­da. Prin­cip pra­va na sa­mo­o­pre­dje­lje­nje do ot­cje­plje­nja za­go­va­rao je Le­njin, a ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti su to obje­ruč­ke pri­hva­ti­li. To pra­vo ko­mu­ni­sti ne za­go­va­ra­ju sa­mo za Slo­ve­ni­ju, Hr­vat­sku, BiH, Cr­nu Go­ru, Ma­ke­do­ni­ju, već i za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju i Voj­vo­di­nu, sa ci­ljem da u pot­pu­no­sti osa­ka­te i obez­gla­ve Sr­bi­ju. An­ti­srp­ski, an­ti­ci­vi­li­za­cij­ski, to­ta­li­tar­ni, de­struk­tiv­ni, sa­ta­ni­stič­ki ka­rak­ter KPJ je po­ka­za­la u ne­sprem­no­sti bi­lo ka­kvih pre­go­vo­ra, do­go­vo­ra, kon­sen­zu­sa, par­la­men­ta­ri­zma, a sve u skla­du sa svo­jom mark­si­stič­ko-bolj­še­vič­kom ide­o­lo­gi­jom, o če­mu svje­do­če nje­ni po­li­tič­ki pro­jek­ti za ras­tu­ra­nje Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je. Za taj cilj KPJ se udru­ži­la i sa na­ci­o­nal-šo­vi­ni­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma u ze­mlji, kao što su usta­še, VMRO i dr. Ta­ko je KPJ 1932. go­di­ne po­ma­ga­la usta­nak usta­ša u Li­ci, ubi­stvo kra­lja Alek­san­dra 1934. i dr. Po­znat je i spo­ra­zum iz­me­đu usta­škog i ko­mu­ni­stič­kog vođ­stva (Bu­dak– Pi­ja­de) iz 1935. go­di­ne o uza­jam­noj sa­rad­nji i po­ma­ga­nju, sa ci­ljem da se sru­ši sve što je srp­sko i pra­vo­slav­no.
Jo­sip Broz Ti­to, vi­so­ko po­zi­ci­o­ni­ra­ni ma­son, do­šao je na če­lo ju­go­slo­ven­skih ko­mu­ni­sta 1936. go­di­ne, da bi već po­čet­kom 1937. go­di­ne u do­go­vo­ru sa Sta­lji­nom u Mo­skvi li­kvi­di­ra­li svih 19 čla­no­va upra­ve KPJ. Kao i sva­ki okrut­ni dik­ta­tor, Jo­sip Broz je bi­rao, smje­nji­vao i fi­zič­ki ukla­njao po svo­me na­ho­đe­nju sve one ko­ji su mu na bi­lo ko­ji na­čin sme­ta­li. U to­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta, J.B.Ti­to i ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti su po ugle­du na bolj­še­vi­ke 1917. go­di­ne (dok je tra­jao Pr­vi svjet­ski rat), is­ko­ri­sti­li sta­nje oku­pa­ci­je ze­mlje od na­ci­fa­ši­stič­kog za­vo­je­va­ča da iza­zo­vu bru­tal­ni bra­to­u­bi­lač­ki i gra­đan­ski rat na srp­skim et­nič­kim pro­sto­ri­ma, ko­ji je iza se­be osta­vio na sto­ti­ne hi­lja­da ubi­je­nih Sr­ba. Do­go­vo­rom ve­li­kih sa­ve­znič­kih si­la, Ju­go­sla­vi­ja je pot­pa­la pod in­te­re­snu sfe­ru ko­mu­ni­sta, što je da­lje pro­u­zro­ko­va­lo da Ti­to u ze­mlji uve­de dik­ta­tu­ru, što je re­zul­ti­ra­lo no­vim srp­skim žr­tva­ma i dro­blje­njem srp­skih et­nič­kih pro­sto­ra. (Na­sta­vi­će se)