AUTOR: DRAGAN BURSAĆ

Ton? Ide! Ka­me­ra? Ide! Iiii, ak­ci­ja!
Mi­lo­rad Do­dik i Ba­kir Izet­be­go­vić, dva oka u ra­zro­koj gla­vi, već dru­gu de­ce­ni­ju ši­ša­ju svo­ja sta­da. Oni su ne­u­mor­ni pre­ga­o­ci. Vr­sni po­zna­va­o­ci svog za­na­ta. Sto­ča­ri na či­jim vje­šti­na­ma bi im po­za­vi­dje­li i naj­bo­lji no­vo­ze­land­ski striz­ci.
To­li­ko vo­lje za vlast u ovih lju­di, sla­bo je ko ika­da vi­dio. A, ono što sa­da gle­da­mo je op­šte­nje na svim ni­vo­i­ma iz­me­đu Ba­ki­ra i Mi­lo­ra­da. Sa­mo sa je­di­nim ci­ljem - da oni i nji­ho­ve sje­ci­ke­se osta­nu što du­že na vla­sti.
Ovaj put na lo­kal­nom ni­vou.
A, lo­kal je bi­tan. Iz ma­ha­le sve kre­će. Sva­ki trač, opanj­ka­va­nje, sva­ka pre­ću­ta­na ri­ječ. I za­to su na ma­ha­la­škom ni­vou Mi­le i Ba­ka pred­u­ze­li sve, ali baš sve ka­ko bi im par­ti­je osta­le glav­ne u čar­ši­ja­ma i čar­ši­ji­ca­ma di­ljem na­šeg obo­ra.
Ne tre­ba vam ne­ka uver­ti­ra, ali eto, red je po­me­nu­ti Do­di­kov re­fe­ren­dum o da­nu RS-a, Ba­ki­ro­vu ljut­nju, pa an­ga­žo­va­nje su­di­ja da pra­ve pred­iz­bor­ne žr­tve, pa po­ziv Mi­lo­ra­du na ro­či­šte, pa Ba­ki­ro­vo po­re­đe­nje Mi­la i Ga­da­fi­ja, pa Mi­le­to­vo od­bi­ja­nje da stu­pi na tlo “te­he­ran­skog Sa­ra­je­va”, pa Ba­ki­ro­va že­lja da se Mi­le pri­ve­de prav­di, pa Mi­le­tov strah da će ga Ba­ke ubi­ti, pa tu­žbi kao u se­dam la­ti­no­a­me­rič­kih sa­pu­ni­ca...
Ima li kra­ja ovoj la­kr­di­ji?
Jer, ho­mo­sek­su­al­ni dvo­jac mo­že i da­lje ili da bu­dem po­sve kon­kre­tan, in­tim­ni­je.
Za­što se ne bi, re­ci­mo, Do­dik i Ba­kir uhva­ti­li u brač­ni klinč? Što da ne sta­nu na lu­di ka­men?
Ko­rist bi bi­la ne­pro­cje­nji­va za sve sta­nov­ni­ke na­pa­će­ne ze­mlje. Lju­di do­bri, na­mje­sto pro­pa­gi­ra­nja mr­žnje, na­ci­o­na­li­zma, kse­no­fo­bi­je i osta­lih fo­bi­ja, mo­gu pro­pa­gi­ra­ti LjU­BAV. I to ne bi­lo ka­kvu lju­bav. Sad ka­da je naš obor do­bio ze­le­no svje­tlo i kad mu je pro­šla apli­ka­ci­ja za EU, mo­gu pro­pa­gi­ra­ti od­i­stin­sku LGBT lju­bav. Ka­ko i do­li­ku­je na­pred­nim de­mo­kra­ti­ja­ma.
Šta fa­li da se ova dva ose­buj­na li­ka na­ših ži­vot­nih či­tan­ki uzmu pred ka­me­ra­ma? Re­ci­mo, u su­bo­tu u prajm taj­mu. Sa­svim si­gur­no će uze­ti iz­bo­re, ni­ko ne­će na­stra­da­ti, ne­će se mo­ra­ti re­gru­to­va­ti par­tij­ski bo­to­vi za “spon­ta­na” oku­plja­nja i pro­te­ste. Pa, što se on­da ne bi uze­li Ba­ke i Mi­le? Ne­će se mo­ra­ti po­te­za­ti pi­ta­nje re­fe­ren­du­ma, mr­skog ra­ta, pre­bro­ja­va­nja mr­tvih, za­zi­va­nja čet­ni­ka i mu­dža­he­di­na, sil­ne tu­žbe, vra­ži­je ri­je­či...
Eto, da je sre­će, pa da se vjen­ča­ju na TV-u! Za za­o­sta­le pu­ri­tan­ce ne bri­ni­te. Iona­ko sva­ko kon­zer­va­ti­van, kad vi­di ovu dvo­ji­cu, dje­cu otje­ra ne u dru­gu so­bu, ne­go u dru­go na­se­lje.
A, svi­ma bi do­bro do­šlo ma­lo svad­bar­ske eufo­ri­je. Da ne bu­de­mo stal­no za­o­sta­li bal­ka­no­i­di.
O rej­tin­zi­ma i gle­da­no­sti, sen­za­ci­je glad­nih me­di­ja, ne tre­ba po­seb­no ni pri­ča­ti. Piplme­tri bi po­lu­dje­li, uli­ce bi opu­stje­le, to ve­če nit’ bi bi­lo ka­fan­skih tu­ča, nit’ sa­o­bra­ćaj­nih vi­kend-ne­sre­ća. Bi­lo bi spa­se­no ne­ko­li­ko ži­vo­ta i nekoliko de­se­ti­na vi­li­ca. Ako to ni­je kom­pa­ra­tiv­na pred­nost svad­be vi­je­ka nad na­si­ljem, ne znam šta je.
Sa­mo dva ru­ta­va mu­škar­ca u še­zde­se­tim, ko­ja znoj­no ste­žu ru­ke je­dan dru­gom. Oni to ra­de stal­no, sa­mo, ovo bi bi­la ogo­lje­na va­ri­jan­ta. Bez ru­ka­vi­ca, sa pr­ste­njem po že­lji.
I još naj­bit­ni­je, po­sli­je pr­vog brač­nog po­ljup­ca, ne­sta­lo bi svih ten­zi­ja. Pred­iz­bor­nih, na­ci­o­nal­nih, po­li­tič­kih, ide­o­lo­ških, en­ti­tet­skih, dr­žav­nih. La­ki pe­ting bi ta­ko po­put naj­ja­čeg lje­pi­la sli­je­pio ovo na­še dru­štvo, spo­jio ne­spo­je­no, za­tut­kao ras­ci­je­plje­no, na­tje­rao sve nas da po­gle­da­mo i pro­gle­da­mo.
A, on­da bi­der­ma­jer, pa po­la­ko, sju­tra­dan, kul­tur­no u mi­ru i ti­ši­ni pr­vi put vjen­ča­ni na iz­bo­re. Eh, to bi bio dan.
E, sad što se ti­če ulo­ge mla­dog i mla­do­že­nje, bi­lo bi po­sve de­mo­krat­ski-pet mi­nu­ta je­dan u vjen­ča­ni­ci, pa da bu­de pre­o­bla­če­nje. Si­stem ro­ta­ci­je, to zna­te svi. Pri­je ro­ta­ci­je, me­ha­ni­zam ko­or­di­na­ci­je će ih do­ve­sti u že­lje­ni po­lo­žaj. I to zna­te.
Ono što mo­žda ne zna­te je raz­log zbog ko­ga ne­će do­ći do ovog vjen­ča­nja i lju­bav­nog klin­ča. Ne, ne ra­di se o to­me da se Ba­ke i Le­mi ne bi uze­li pred ka­me­ra­ma za glas vi­še. Ooo, bi i te ka­ko. To je tek ma­la obli­ga­ci­ja u hra­nje­nju bo­le­sne vo­lje za mo­ći i ra­ci­o­nal­ne že­lje da se osta­ne na vla­sti i za­dr­ži bo­gat­stvo.
Dvi­je po­ten­ci­jal­ne uda­va­če ova­ko re­zo­nu­ju: na­ja­vlje­ni re­fe­ren­dum, hap­še­nja, mi­tin­zi i pri­jet­nje ra­tom, bi­li su sa­svim do­volj­ni da SDA i SNSD, sva­ko u svom obo­ru, o(p)sta­nu na vla­sti.
A, kad smo kod pred­brač­nih sek­su­al­nih fru­stra­ci­ja, vje­ruj­te mi, Izet­be­go­vić i Do­dik ne­ma­ju tih pro­ble­ma. Oni ka­ra­ju na­rod u gla­vu na mi­nut­nom ni­vou. Dva ori­ja­ša nim­fo­ma­na, ko­ji­ma na­rod iz­la­zi u su­sret pri­li­kom sva­ke nji­ho­ve erek­ci­je. I ta­ko dvi­je de­ce­ni­je.
Mi­sli­te da je do­volj­no sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja? Nji­ma ni­je još. A, po is­tu­re­nom go­lo­gu­zom po­lo­ža­ju, i plebs je že­ljan ma­zo­hi­stič­kog zlo­sta­vlja­nja. Eto, za­to se Ba­kir i Mi­le ne­će vjen­ča­ti. Ne­ma­ju po­tre­be. Per­ma­nent­no pred­brač­no op­šte sa na­ro­dom.
Na­rod je odav­no ami­no­vao nji­hov brak, sa­mo ni­je svje­stan da i Mi­le i Ba­ka, va­ra­ju je­dan dru­gog u ne­pri­rod­nom blu­du sa tim istim na­ro­dom.
wwwbuka.com