Pri­re­dio: Ve­se­lin La­za­re­vić


U tek­stu se po­mi­nju po­ne­ki, ali ne svi re­dov­ni čla­no­vi. Na­gla­ša­va se da je taj po­sao oba­vljen na ini­ci­ja­ti­vu voj­vo­de Mar­ka Mi­lja­no­va Po­po­vi­ća Dre­ka­lo­vi­ća, iz Ku­ča, pa je 22. apri­la 1881. go­di­ne sa­zva­na skup­šti­na, na ko­joj je iz­vr­še­no upi­si­va­nje no­vih čla­no­va. Tu je tač­no uoče­no vi­še­stru­ko dje­lo­va­nje Pod­go­rič­ke či­ta­o­ni­ce:
„Pod­go­rič­ka či­ta­o­ni­ca je bi­la ini­ci­ja­tor ra­znih kul­tur­nih pri­red­bi i ma­ni­fe­sta­ci­ja, po­red osta­log, or­ga­ni­zo­va­la je i sve­ča­nost u sla­vu Pu­ški­na, aka­de­mi­ju po­vo­dom 50 go­di­na ži­vo­ta Jo­va­na Jo­va­no­vi­ća Zma­ja... Pod­go­rič­ka či­ta­o­ni­ca je nje­go­va­la i po­zo­ri­šnu, mu­zič­ku umjet­nost, i bi­la ini­ci­ja­tor za osni­va­nje Pje­vač­kog dru­štva `Branko`, 1892. go­di­ne”.
Ovo je tač­na kon­sta­ta­ci­ja, ali bez kon­kret­nog na­vo­đe­nja tih ak­tiv­no­sti, po­zo­ri­šnih u pr­vom re­du.
Ni dru­gim pu­bli­ka­ci­ja­ma se ne mo­že na­ći no­vi­jih po­da­ta­ka o pod­go­rič­koj Bi­bli­o­te­ci i Či­ta­o­ni­ci. Dr Sve­to­zar Pi­le­tić, u ra­du „Pod­go­rič­ka či­ta­o­ni­ca i osvrt na raz­voj na­rod­nog bi­bli­o­te­kar­stva u Ti­to­gra­du, ko­ji je ob­ja­vio u knji­zi „50 go­di­na na­rod­nog bi­bli­o­te­kar­stva u Cr­noj Go­ri”, ne na­vo­di ne­ke no­vi­je po­dat­ke. On ka­že, ka­ko se Na­rod­na bi­bli­o­te­ka „Ra­do­sav Lju­mo­vić” na­la­zi u adap­ti­ra­nim pro­sto­ri­ja­ma biv­šeg ho­te­la „Ra­dov­če”, u Nje­go­še­voj uli­ci, u Pod­go­ri­ci.
Dr Sve­to­zar Pi­le­tić ov­dje na­vo­di sa­zna­nja, ko­ja je već ob­ja­vio dr Ni­ko S. Mar­ti­no­vić (...).
Vi­še Ru­sa, od 1711. go­di­ne, bo­ra­vi­lo je, kra­će ili du­že vri­je­me, u Cr­noj Go­ri, pa i Pod­go­ri­ci. Sto­ga, bu­du­ća is­tra­ži­va­nja tre­ba usmje­ri­ti na tra­ga­nju nji­ho­vih iz­vo­ra, ko­jih mo­ra bi­ti i za pod­go­rič­ku bi­bli­o­te­ku i či­ta­o­ni­cu (...).
„Pod­go­rič­ku či­ta­o­ni­cu i bi­bli­o­te­ku spo­mi­nje Alek­san­dar Alek­san­drov, 1893. go­di­ne, i to je, ko­li­ko je na­ma po­zna­to, je­di­ni ob­ja­vlje­ni po­da­tak o njoj do kra­ja pro­šlog vi­je­ka”.
Ipak, ima po­da­ta­ka i u cr­no­gor­skoj gra­đi, isti­na ri­jet­kih, ali dra­go­cje­nih, ka­kav na­vo­di­mo upra­vo u ve­zi sa po­zo­ri­štem, ko­je je, pr­vo bi­lo ama­ter­sko, a pr­va je kul­tur­na in­sti­tu­ci­ja u Pod­go­ri­ci na­kon oslo­bo­đe­nja od tu­ske vla­sti. Tu se na­vo­di da Mu­ha­me­dan­ci ne­ra­do ša­lju dje­cu u ško­le knja­za Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, ali se i ma­sov­no ne uklju­ču­ju u dje­lat­nost ama­ter­skih dru­šta­va ko­ja dje­lu­ju u okvi­ru pod­go­rič­ke Či­ta­o­ni­ce. „Glas Cr­no­gor­ca, 17. ja­nu­a­ra 1882. go­di­ne, pi­še, ka­da je ri­ječ o od­no­su pre­ma knja­zu Ni­ko­li:
„Na po­šljet­ku uvje­ra­vam, da će va­ši Mu­ha­me­dan­ci kao či­sti Sr­bi od srb­ske kr­vi i od vaj­ka­da ju­na­ci u vi­la­jet­skim pri­li­ka­ma po­ka­za­ti go­to­vost i po­žr­tvo­va­nost i na boj­nom po­lju za svo­ga Go­spo­da­ra i čast ove ze­mlje”.
U to­ku raz­vi­ja­nja dje­lat­no­sti pod­go­rič­ke Bi­bli­o­te­ke i Či­ta­o­ni­ce po­sta­ju osno­vom kul­tur­nog ži­vo­ta, što po­ka­zu­je de­ta­ljan iz­vje­štaj u „Gla­su Cr­no­gor­ca”, od 7. apri­la 1885. go­di­ne (...).
In­te­re­sant­no je is­pi­ta­ti raz­lo­ge ra­di če­ga pu­ne dvi­je go­di­ne u „Gla­su Cr­no­gor­ca”, 1883. i 1884. go­di­ne, ne­ma tek­sto­va o dje­lat­no­sti Bi­bi­lo­te­ke i Či­ta­o­ni­ce u Pod­go­ri­ci, ko­ju je osno­vao Mar­ko Mi­lja­nom Po­po­vić. Su­kob sa knja­zom je mo­rao na to uti­ca­ti (...).
O od­no­si­ma knja­za i Mar­ka tek se sti­dlji­vo po­če­lo pi­sa­ti. Pod­go­rič­ki na­uč­nik Lju­bo­mir Do­ma­ze­to­vić, u dje­lu „An­tič­ka isto­ri­ja i po­ri­je­klo Sr­ba i Slo­ve­na, pi­še da je Ce­tinj­ska či­ta­o­ni­ca 1879. go­di­ne da­la pri­red­bu u Pod­go­ri­ci. To je bi­lo po­vo­dom do­če­ka No­ve go­di­ne i iz­ra­ža­va­nja že­lje za dug ži­vot i do­bro zdra­vlje knja­zu. U Pod­go­ri­ci je knjaz od­lu­čio da do­če­ka No­vu go­di­nu.
„Si­lan na­rod sa svi­jeh kra­je­va Cr­ne Go­re po­čeo je ma­lo po ma­lo pri­do­la­zi­ti u Pod­go­ri­cu, da sa svo­jim go­spo­da­rom do­če­ka ta­mo No­vu go­di­nu. Na­ša pri­je­stol­ni­ca, Ce­ti­nje, sko­ro je svi­jem opu­stje­la pred No­vu go­di­nu. Kao da ide u rat, ta­mo je sa­da po­te­glo ve­li­ko i ma­lo, da se na­đe u Pod­go­ri­ci”.
Svo­ju na­ro­či­tu ulo­gu ima­lo je pri­tom do­bro­volj­no po­zo­ri­šno dru­štvo Či­ta­o­ni­ce ce­tinj­ske, kom je ča­sni za­da­tak i udio pao da ne­ko­li­ko pu­ta od­i­gra u Pod­go­ri­ci „Bal­kan­sku ca­ri­cu”.
Ovo kao da je da­lo kri­la i pod­go­rič­koj Či­ta­o­ni­ci da se is­ka­že u po­zo­ri­šnoj umjet­no­sti, što smo i na­ve­li. Či­ta­o­ni­ca je bi­lo i u dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re, Ba­ru, Ul­ci­nju, Nik­ši­ću (...)
Či­ta­o­ni­ca na Ce­ti­nju do­bi­la je br­zo­jav od pod­go­rič­ke Či­ta­o­ni­ce. „Pod­go­ri­ca, 7. apri­la. (Či­ta­o­ni­ci, Ce­ti­nje). Ov­da­šnja Či­ta­o­ni­ca sve­ča­no je pro­sla­vi­la hi­lja­du­go­di­šnji­cu Sv. Me­to­di­ja. Pro­sla­vu smo ot­po­če­li ju­tros u 8 ča­so­va sa bo­go­slu­že­njem; za­tim op­šte­na­rod­nom svet­ko­vi­nom i ve­se­ljem, ko­je je naj­o­du­še­vlje­ni­je va­zdan tra­ja­lo. Svet­ko­vi­nu svr­ši­smo baš sa­da na po­noć, odav­de vi i ovaj br­zo­jav ša­lje­mo sa sku­pa dru­štve­nog. Odu­še­vlje­nje je bi­lo ve­li­ko (...)”
(Na­sta­vi­će se)