Pri­re­dio: Ve­se­lin La­za­re­vić


Iz­grad­nja zgra­de či­ta­o­ni­ce po­či­nje 27. ja­nu­a­ra 1891. go­di­ne, na dan de­se­to­go­di­šnji­ce nje­nog osni­va­nja.
Već smo po­me­nu­li ka­ko je osni­va­nje pr­ve pod­go­rič­ke bi­bli­o­te­ke bi­lo 27. ja­nu­a­ra 1881. go­di­ne. Ra­ni­ji po­da­ci o to­me bi­li su ne­si­gur­ni, jer ni­gdje u iz­vo­ri­ma ni­je bi­lo tra­ga ko­jeg da­tu­ma, osim go­di­ne.
Ra­ču­na­nje dva ili tri mje­se­ca od ne­kog da­tu­ma, una­za­d, je­ste ne­ka ori­jen­ta­ci­ja, ali ne i pre­ci­zan po­da­tak. Za obi­lje­ža­va­nje da­na for­mi­ra­nja Či­ta­o­ni­ce – Bi­bli­o­te­ke – sto­ga ubu­du­će va­lja uzi­ma­ti 17. ja­nu­ar 1881, a ne 19. ja­nu­a­ra.
Upra­va pod­go­rič­ke či­ta­o­ni­ce za­bi­lje­ži­la je da­ro­dav­ce, za iz­grad­nju no­ve zgra­de u Mir­ko­voj va­ro­ši. Sa­zna­je­mo da se či­ta­o­ni­ca od for­mi­ra­nja, 27. ja­nu­a­ra 1881. go­di­ne, na­la­zi­la u ra­znim pri­vat­nim lo­ka­li­ma, uzi­ma­ju­ći ih u za­kup, i to u Sta­roj va­ro­ši.
Na­kon što je po­če­la in­ten­ziv­ni­ja grad­nja, u Mir­ko­voj va­ro­ši, za­pra­vo No­voj Pod­go­ri­ci, do­na­to­ri ( ta­da su se na­zi­va­li „pri­lo­žni­ci) su bi­va­li sve broj­ni­ji. Gvo­zde­no­vić, u svom dru­gom tek­stu, na­vo­di i spi­sak ime­na „pri­lo­žni­ka“, me­đu ko­ji­ma su bi­li i sr­bi i Mu­ha­me­dan­ci.
Mi ne­će­mo na­vo­di­ti ime­na, ni­ti ko­li­ko je ko pri­lo­žio fi­o­ri­na, jer bi nam uze­li po­pri­lič­no pro­sto­ra, ali će­mo na­po­me­nu­ti da je od njih 109, pri­ku­plje­no 561 fi­o­ri­na. Na kra­ju tek­sta pi­še: „... Svim go­re re­če­nim da­ro­dav­ci­ma iz­ja­vlju­je se ovom pri­li­kom naj­sr­dač­ni­je bla­go­dar­nost.
Pod­go­ri­ca,
17. de­cem­bar god. 1890.
Upra­va či­ta­o­ni­ce

Ova­kvo sa­ku­plja­nje sred­sta­va za grad­nju pr­ve či­ta­o­ni­ce u Pod­go­ri­ci, pod­sje­ća na na­rod­ne mo­be, ko­ji­ma su se, na se­li­ma, rje­ša­va­le sve po­tre­be u na­ro­du kod ino­ko­snih po­ro­di­ca, stra­da­nja sto­ke, ko­sid­be, itd. To je tra­di­ci­ja, ko­ja se evo u pro­svjet­nom smi­slu sa­vr­še­no is­po­lji­la.
Ka­ko je uobi­ča­je­no, sva­ke go­di­ne na kra­ju se pod­no­se ra­ču­ni za mi­nu­lu go­di­nu. Ta­ko je kra­jem 1890. go­di­ne bi­la go­di­šnja skup­šti­na pod­go­rič­ke či­ta­o­ni­ce. Evo šta je iz­vi­je­stio „Glas Cr­no­gor­ca“, u su­bo­tu, 19. ja­nu­a­ra 1891. go­di­ne:
„Pod­go­ri­ca, 8. ja­nu­a­ra.
U oči ove go­di­ne bio je u či­ta­o­nič­kom lo­ka­lu go­di­šnji dru­štve­ni skup. Na istom pre­gle­da­ni su pri­ho­di i ras­ho­di isto oci­je­njen rad do­ta­da­šnje upra­ve, po­pi­si­va­nje čla­no­va za dru­gu go­di­nu i rje­ša­va­nje, ko­li­ko se ima po­tro­šit i za na­bav­ku li­sto­va i oko dru­gih stva­ri, po­treb­nih za či­ta­o­ni­cu. Ra­ču­ni na­đe­ni su u do­sta do­brom re­du, a i dru­štve­na ka­sa u po­volj­nom sta­nju, te za to je g. bla­gaj­ni­ku od stra­ne dru­štva iz­re­če­na za­hval­nost. Na istom sku­pu upi­sa­lo se ne­ko­li­ko no­vih čla­no­va. Da­lje, ri­je­še­no je na istom, da se do­ba­vi li­sto­va i po­vre­me­nih žur­na­la je­da­na­est, ra­zu­mi­je se ona­kvi­jeh, ko­ji­ma su ured­ni­ci naj­po­pu­lar­ni­ji u na­ro­du. Naj­po­sli­je ri­je­še­no je i to: kad će i ko­li­ko pu­ta dru­štvo dr­ža­ti za­ba­ve i ti­jem je za­vr­šen glav­ni go­di­šnji skup. Na ovom sku­pu sva­ko pi­ta­nje ri­je­še­no je ve­ći­nom gla­so­va, a ci­je­li taj rad te­kao je u pot­pu­nom re­du. Po vvr­šet­ku skup­štin­skog ra­da iš­če­ka­lo je dru­štvo či­ta­lač­ko u pje­va­nju i dru­gom ve­se­lju po­noć u istom lo­ka­lu: i baš kad je kuc­nuo čas pro­la­sku sta­re, a na­stav­ku no­ve go­di­ne, on­da je okru­žni ka­pe­tan g. Jo­van La­zo­vić, član dru­štva či­ta­o­ni­ce, na­pio zdra­vi­cu Nj.V.Go­spo­da­ru, Vla­da­lač­kom Do­mu i na­ro­du cr­no­gor­skom, ko­ju je dru­štvo pro­pra­ti­lo bur­nim us­kli­ci­ma: Ži­vio! Po­sle če­ga dru­štvo ot­pje­va: „Mno­ga­ja lje­ta“. Od­mah iza to­ga po­sla­ta je br­zo­ja­vom če­stit­ka Nj.Sv. knja­zu Mir­ku Ve­li­kom Voj­vo­di Zec­kom, kao po­kro­vi­te­lju isto­ga dru­štva.
ZE­ĆA­NIN
Ovo apo­stro­fi­ra­nje ve­li­kog voj­vo­de zets­kog knja­za Mir­ka, ima za či­ta­o­ni­cu u Pod­go­ri­ci ži­vot­ni zna­čaj. Vi­di se to u iz­vje­šta­ju „Gla­sa Cr­no­gor­ca“, od 2. fe­bru­a­ra 1891. go­di­ne. Vi­jest je sti­gla sa Ce­ti­nja 1. fe­bru­a­ra. Tu se do­slov­no ka­že: Iz Pod­go­ri­ce pri­mi­li smo u ne­dje­lju 27. ja­nu­a­ra ovaj br­zo­jav:
„Ju­tros na 10 ča­so­va po­lo­žen je, pred mno­go­broj­nim na­ro­dom, na naj­sve­ča­ni­ji na­čin te­melj­ni ka­men ku­ći Dru­štva ov­da­šnji či­ta­o­ni­ce.”
Naj­pri­je osve­će­na je vo­di­com, za­tim je iz­go­vo­re­na be­sje­da, ko­ja je pro­pra­će­na pje­va­njem i mno­go­ljep­stvi­ja, pak on­da je osve­ćen te­melj­ni ka­men i po­lo­žen na svo­je mje­sto, po­sli­je su ot­pje­va­ne ne­ko­li­ke pje­sme i ti­jem je taj čin svr­šen. Tu dru­štve­nu sve­ča­nost uve­li­ča­la je da­na­šnja na­rod­na svet­ko­vi­na, jer se da­nas na­vr­ša­va­ju 12. go­di­na od ka­da je Pod­go­ri­ca sa Ze­tom pri­sje­di­nje­na Cr­noj Go­ri, pa na­rod ovog kra­ja da­na­šnji dan sva­ke go­di­ne kao dan svo­ga oslo­bo­đe­nja sve­ča­no pro­sla­vlja“.

(Na­sta­vi­će se)