Na­ta­li­ja Da­ni­lov­na Blu­di­li­na, dok­tor fi­lo­lo­ških na­u­ka iz Mo­skve, u svo­joj stu­di­ji o po­mo­ći Ru­si­je srp­skim ze­mlja­ma za vri­je­me vla­da­vi­ne Pe­tra Ve­li­kog od kra­ja XVII do pr­ve če­tvr­ti­ne XVI­II vi­je­ka, pu­bli­ko­va­la je isto­rij­ska do­ku­men­ta, ko­ja uka­zu­ju na uza­jam­ne ve­ze, ko­je su ostva­ri­va­ne na du­hov­nom i kul­tur­nom po­lju i ana­li­zi­ra­la voj­no-po­li­tič­ku si­tu­a­ci­ju, ko­ja je bi­la slo­že­na i dra­ma­tič­na i u jed­noj i u dru­goj dr­ža­vi
Pre­veo i pri­re­dio: VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ
U sep­tem­bru 1704. go­di­ne srp­ski pu­kov­nik Pan­te­lej­mon Bo­žić po­sje­tio je Mo­skvu sa ci­ljem da stu­pi u slu­žbu kod ru­skog ca­ra. ( Bo­žić je bio po­znat još od 1699. go­di­ne kao voj­ni ko­man­dant iz Ti­te­la i kao član de­le­ga­ci­je, ko­ja je išla u Beč da mo­li za oslo­ba­đa­nje Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća.) Di­rek­tan za­da­tak P. Bo­ži­ća, ko­je­ga su po­sla­li Sr­bi, bio je da u pre­go­vo­ri­ma za­tra­ži po­moć za srp­ske do­se­lje­ni­ke, ko­ji su bi­li pod austrij­skom vla­šću, da ih Ru­si­ja pri­mi pod svo­je po­kro­vi­telj­stvo i da se sta­ve pod ko­man­du ru­ske dr­ža­ve u bor­bi pro­tiv Tu­ra­ka. On je sa so­bom do­nio i pi­smo od je­ru­sa­lim­skog pa­tri­jar­ha Do­si­fe­ja.
U Upra­vi za ino­stra­ne po­slo­ve na­la­zi se mol­ba srp­skog ka­pe­ta­na Pan­te­lej­mo­na Bo­ži­ća, ko­ja je za­ve­de­na 20. sep­tem­bra 1704. go­di­ne, ko­ji je do­pu­to­vao u Ru­si­ju sa pro­pu­sni­com get­ma­na I.S. Ma­ze­pi i pre­po­ru­kom za pri­jem u slu­žbu kod ru­skog ca­ra.
20. sep­tem­bra 1704.go­di­ne u Upra­vu ino­stra­nih po­slo­va pri­ja­vio se go­spo­din Pan­te­lej­mon Bo­žić, gra­đa­nin Ti­te­la iz Sr­bi­je sa pro­pu­sni­com get­ma­na Iva­na Ste­pa­no­vi­ča Ma­ze­pi.
U mol­bi je pi­sa­lo da je vjer­nik po grč­kom za­ko­nu, da je gra­đa­nin gra­da Ti­te­la, ko­ji se na­la­zi pod vla­šću će­sa­ra. U tom gra­du je bio voj­ni ko­man­dant, otac mu je bio tr­go­vac, a on Pan­te­lej­mon je pr­vo slu­žio kao voj­nik u će­sa­re­voj voj­sci oko po­la go­di­ne, za­tim je bio vod­nik, po­sli­je to­ga po­ruč­nik i ka­pe­tan, a bio je i pu­kov­nik u će­sa­re­voj voj­sci i bo­rio se pro­tiv tur­skog sul­ta­na i na kop­nu i na mo­ru. Sve je to pi­sa­lo u mol­bi, što je i po­svje­do­čio ča­sni je­ru­sa­lim­ski pa­tri­jarh Do­si­fej svo­jim pi­smom, ko­je je on do­nio sa so­bom i ono se sa­da na­la­zi kod nje­ga. I on je do­šao u Mo­skvu, na­gla­ša­va­ju­ći da je pra­vo­sla­vac, da bu­de na uslu­zi ve­li­kom go­spo­da­ru i pri­hva­ti slu­žbu ka­kvu mu god od­re­di car.
Ka­pe­tan Pan­te­lej­mon Bo­žić po­ka­zao je pi­smo sa pre­po­ru­kom od ča­snog je­ru­sa­lim­skog pa­tri­jar­ha Do­si­fe­ja i pre­dao „tri za­pe­ča­će­na pi­sma kao do­kaz” , ko­ja je do­bio u Be­ču u ok­to­bru 1699. go­di­ne od austrij­skih voj­nih ko­man­da­na­ta: od će­sa­re­vog ko­man­dan­ta mar­ša­la pje­ša­di­je Asa­bal­di­ja, od nje­go­vog za­mje­ni­ka gro­fa Aka­pra­ra i od glav­nog ar­ti­lje­rij­skog ge­ne­ra­la gro­fa Asta­ren­ber­ka, ko­ji su ga oka­rak­te­ri­sa­li kao hra­brog voj­ni­ka i is­ku­snog voj­nog ko­man­dan­ta.
Ukaz Pe­tra I od 12.ja­nu­a­ra 1710. go­di­ne, upu­ćen mo­skov­skom ko­man­dan­tu M.P. Ga­ga­ri­nu, o na­sta­nji­va­nju Pan­te­lej­mo­na Bo­ži­ća sa pri­do­šlim Sr­bi­ma sa njim u Po­krov­sku uli­cu u Mo­skvi.
„ 12.ja­nu­a­ra 1710.go­di­ne po na­re­đe­nju ve­li­kog ca­ra i go­spo­da­ra Pe­tra Alek­se­je­vi­ča, ve­li­kog kne­za Ve­li­ke, Ma­le i Bi­je­le Ru­si­je i sa­mo­dr­šca po­slat je ukaz pred­sjed­ni­ku i mo­skov­skom ko­man­dan­tu i Si­bir­skih pro­vin­ci­ja Ma­tve­ju Pe­tro­vi­ču Ga­ga­ri­nu sa či­nov­ni­štvom.
Ve­li­ki go­spo­dar Pe­tar Alek­se­je­vič i ve­li­ki knez ci­je­le Ve­li­ke, Ma­le i Bi­je­le Ru­si­je na­re­dio je da se Sr­bi­nu Pan­te­lej­mo­nu Bo­ži­ću, ko­ji je do­šao sa svo­jim lju­di­ma da tu osta­nu, od­re­di slo­bod­na i pri­stoj­na ku­ća u Po­krov­ki, gdje će on da ži­vi ne­ko vri­je­me, sve dok bu­de u Mo­skvi. Hra­nu tim lju­di­ma or­ga­ni­zo­va­ti u tvom gar­ni­zo­nu, a ovaj Sr­bin bi­će u Mo­skvi na­ve­de­nog da­tu­ma i sa njim će bi­ti tri čo­vje­ka. Iz­vr­ši­ti na­re­đe­nje ve­li­kog go­spo­da­ra.
Pi­sar: Mi­haj­lo Ro­do­sta­mov
Po­slo­ve za­vr­šio: La­vren­ti­je Pro­to­po­pov
Ovaj ukaz je pre­dao pi­sar Ja­kov Šće­ti­njin 12. fe­bru­a­ra”.
P. Bo­žić je ostao u Ru­si­ji na voj­noj slu­žbi i isto­vre­me­no po­stao opu­no­mo­će­nik i iz­vje­sti­lac ca­ra Pe­tra po pi­ta­nji­ma Sr­ba, za šta su ga pred­lo­ži­li i iza­bra­li na cr­kve­nom sa­bo­ru i od stra­ne vr­hov­ne ko­man­de srp­skog na­ro­da, ko­ji je odr­žan 1708.go­di­ne u ma­na­sti­ru Kru­še­dol, a sa tog sa­bo­ra je bio po­slan Hri­sto­for Tu­tri­no­vić sa pi­smi­ma u Mo­skvu.
Za­pis od 7. ja­nu­a­ra 1713.go­di­ne u Se­na­tu o do­dje­li ku­će za sta­no­va­nje pu­kov­ni­ku M. Mi­lo­ra­do­vi­ću na Po­krov­ki u Mo­skvi i nov­ča­nih sred­sta­va na osno­vu na­red­be Pe­tra I.
„U pi­smu dr­žav­nog kan­ce­la­ra gro­fa Ga­vri­la Ivanoviča Go­lov­ki­na, upu­će­no Se­na­tu iz De­mi­na od 26.no­vem­bra pro­šle 1712.go­di­ne, a do­bi­je­nog 3.ja­nu­a­ra 1713.go­di­ne u Mo­skvi pi­še:
Nje­go­vo car­sko ve­li­čan­stvo je skre­nu­lo pa­žnju na go­spo­di­na pu­kov­ni­ka M. Mi­lo­ra­do­vi­ća, ko­ji je upo­znao nje­go­vo car­sko ve­li­čan­stvo sa nje­go­vim slu­žbo­va­njem, o če­mu je go­spo­din Ra­gu­zin­ski oba­vi­je­stio i de­talj­no upo­znao dr­žav­ni Se­nat, jer je on za­du­žen za nje­ga da ga pro­pra­ti i da pu­kov­nik bu­de u Mo­skvi, dok ga nje­go­vo ve­li­čan­stvo ne iz­vo­li po­sta­vi­ti na slu­žbu kod nje­ga. Car­sko ve­li­čan­stvo je na­re­di­lo da mu se da smje­štaj i no­vac za pri­sto­jan ži­vot u Mo­skvi. Kad taj pu­kov­nik do­đe u Mo­skvu sa svo­jim lju­di­ma, ko­ji će da osta­nu sa njim, tre­ba ga pri­ja­vi­ti Se­na­tu, da­ti mu ku­ću i 20 ru­ba­lja mje­seč­no za hra­nu, sve dok ne bu­de po­sta­vljen na slu­žbu. A kad se Nje­go­vo ve­li­čan­stvo iz­vo­li vra­ti­ti iz ovih kra­je­va u svoj dvor, bi­će uči­nje­no po­sta­vlja­nje”.
Uka­zom Pe­tra I od 30. mar­ta 1714. go­di­ne pu­kov­nik M. Mi­lo­ra­do­vić je bio na­gra­đen por­tre­tom sa li­kom ca­ra Pe­tra I, ukra­šen di­ja­man­ti­ma.
(Na­sta­vi­će se)

PRE­VEO I PRI­RE­DIO:
VO­JIN PE­RU­NI­ČIĆ