-Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić, film­ski i TV re­di­telj

Ko­nač­no je svi­jet ma­šte po­stao ne­što re­al­no što mo­že­mo da do­ži­vi­mo kroz po­kret, mu­zi­ku i bo­ju. Ni u je­dan do­ta­da­šnji pro­je­kat ni­je bi­lo ulo­že­no to­li­ko umjet­nič­ke stra­sti i vje­ro­va­nja da se cr­te­ži, u tim nje­go­vim jed­no­stav­nim i štu­rim li­ni­ja­ma, mo­že da pre­o­bra­zi u umjet­nič­ki čin. Po­kret je po­stao na­čin na ko­ji se u naj­sup­til­ni­jim ni­jan­sa­ma mo­že da iz­ra­zi moć ani­ma­ci­je.
Sa­vla­da­ni su pro­stor i du­ži­na fil­ma, u pot­pu­no­sti je po­stig­nu­ta ak­tiv­na na­ra­tiv­nost po­mo­ću cr­te­ža i u nje­mu smo mo­gli da na­đe­mo sve one struk­tu­ral­ne ele­men­te na ko­ji­ma se, iz sa­svim dru­gog ma­te­ri­ja­la, for­mi­ra igra­ni film. Pre­ma svim tim kva­li­te­ti­ma ko­ji su us­hi­ći­va­li svo­jom vir­tu­o­zno­šću, efekt­no­šću, at­mos­fe­rom i po­et­skim dje­lo­va­njem ni este­ti­ka fil­ma, ko­ja se du­go opi­ra­la ani­ma­ci­ji, ni­je mo­gla da bu­de vi­še rav­no­du­šna. Film je do­ži­vio ogro­man uspjeh ko­ji je po­tvr­đen u sko­ro svim ze­mlja­ma svi­je­ta. Zbog to­ga je za krat­ko vri­je­me iz­vr­še­na kom­plet­na sin­hro­ni­za­ci­ja na de­set raz­li­či­tih je­zi­ka, od ko­jih se fran­cu­ska sma­tra jed­nom od naj­u­spje­li­jih. Ipak, ovaj film je na­i­la­zio u ne­kim sre­di­na­ma na ot­po­re cen­zo­ra ko­ji su ga za­bra­nji­va­li za dje­cu is­pod še­sna­est go­di­na ili su iz­vje­sne sce­ne kra­ti­li pre­ma sop­stve­nom uku­su. Sve je to film nad­ži­vio ne na­pu­šta­ju­ći bi­o­skop­ske dvo­ra­ne to­kom svih mi­nu­lih de­ce­ni­ja, da bi sre­di­nom se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka bio u ve­li­kim film­skim cen­tri­ma iz­no­va ot­kri­ven kao jed­no od naj­ljep­ših dje­la film­ske umjet­no­sti. Za „Sne­ža­nu i se­dam pa­tu­lja­ka”, ko­ja je pred­sta­vlja­la ne­do­sti­žni ni­vo za mno­ge en­tu­zi­ja­ste, ve­za­ne su, u stva­ra­lač­kom smi­slu, iz­vje­sne ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je. Na­i­me, auto­ri u film­skim cen­tri­ma gdje su se tek za­či­nja­li pr­vi cr­ta­ni fil­mo­vi, bi­li su za tre­nu­tak obes­hra­bre­ni gran­di­o­zno­šću ovog po­du­hva­ta. Uči­nak ko­ji je “Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka” ima­la ne­mo­gu­će je pre­ci­je­ni­ti. Ona ne sa­mo da je Di­zni­jev stu­dio pri­ka­za­la kao je­dan od naj­ve­ćih na svi­je­tu ne­go je i to­li­ko po­mo­gla raz­voj ani­ma­ci­je da, sve do do­la­ska kom­pju­te­ra, u toj obla­sti ni­ko ni­je na­pra­vio ve­ći po­mak. Ka­kav tri­jumf! „Sne­ža­na” je in­spi­ri­sa­la sto­ti­ne imi­ta­ci­ja, stvo­ri­la car­stvo i do na­ših da­na osta­la osnov­ni pred­lo­žak za sko­ro sve cr­ta­ne fil­mo­ve. Di­zni se ni­je na to­me za­u­sta­vio, hra­brio je i dru­ge svo­jim uvje­re­njem da sva­ko mo­ra da ide svo­jim pu­tem, a on je na­sta­vio da usa­vr­ša­va ono za šta je sma­trao da je već vr­hun­sko, pra­ve­ći i dru­ga svo­ja ču­ve­na dje­la, ka­kva su: „Pi­no­kio”, „Fan­ta­zi­ja”, „Bam­bi”, „Pe­pe­ljug”, „Pe­tar Pan”, „101 dal­ma­ti­nac”, „Knji­ga o džun­gli”, stva­ra­ju­ći ta­ko sop­stve­nu tra­di­ci­ju i pro­duk­ci­ju u ko­joj je uče­stvo­va­lo mno­go auto­ra, a ko­ja je do­šla do iz­ra­ža­ja i u fil­mo­vi­ma ko­ji su na­sta­li po­sle nje­go­ve smr­ti, kao što su „Mač­ke iz vi­so­kog dru­štva”. „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka” pri­pa­da film­skim dra­gu­lji­ma ili­ti ge­ni­jal­nim ki­ne­ma­to­graf­skim ostva­re­nji­ma. To je jed­no od onih ri­jet­kih dje­la na­dah­nu­te lje­po­te i vje­šti­ne ko­je neo­do­lji­vim šar­mom oča­ra­va sve oko se­be. Volt Di­zni je svo­jim cr­te­ži­ma stvo­rao svje­to­ve pu­ne či­ste ma­gič­no­sti i ra­ni­je, u svo­jim cr­ta­nim fil­mo­vi­ma, ali ni­kad nas ni­je do­veo kao u ovom fil­mu do kraj­njih gra­ni­ca ča­ro­li­je. „Sne­ža­na i se­dam pa­tu­lja­ka” je vi­še ne­go iz­u­ze­tan film, on je za­pra­vo sa­vr­še­no ani­mi­ra­ni film, u pu­nom smi­slu tog iz­ra­za. Ne­za­ba­rav­no i li­je­po is­ku­stvo ko­je do­ži­vlja­va­mo gle­da­ju­ći ovaj film, či­ni nas za­i­sta iz­u­ze­tao is­pu­nje­nim lju­ba­vlju, lje­po­tom i ple­me­ni­to­šću.
Film je na­gra­đen Oska­rom, po­ča­sna na­gra­da – jed­na sta­tua i 7 sta­tu­i­ca.
U no­mi­na­ci­ji za Oska­ra su bi­li i Frenk Čer­čil, Pol Smit i Li Her­lajn za mu­zi­ku i mu­zič­ki aran­žman.KRAJ