-Pri­re­dio: Ivan Mi­lo­še­vić

Va­so­je­vi­ći su uop­šte pje­snič­ko­ga du­ha, što se vi­di i po mu­škim i žen­skim pje­sma­ma, ali ni­su mu­zi­kal­ni, ne­go do­sta gru­bo i jed­no­li­ko pje­va­ju.
No­šnja. Mu­ško odi­je­lo či­ne: dža­ma­dan od cr­ve­nog suk­na, čak­ši­re od bi­je­log suk­na, ti­je­sne, pri­pi­je­ne uz ti­je­lo, upra­vo kao kod Ar­na­u­ta, s tom raz­li­kom što ove ne­ma­ju na no­ga­vi­ca­ma kal­pa­ke, ko­ji bi­ju po član­ci­ma i ima­ju vi­še gaj­ta­na i na čak­ši­ri­ma i na dža­ma­da­nu. Ka­pa i opan­ci su kao i u Cr­noj Go­ri. Pri­je da­na­šnje ka­pe no­sio se fes i ću­laf. U opan­ke se me­ću na­zup­ci, krat­ke ča­ra­pe do čla­na­ka, kod mu­ških obo­je­ne če­sto cr­nom bo­jom, a kod žen­skih još i ša­ra­ni. No­se se po­vrh ča­ra­pa, lju­di ra­de to­plo­te, a že­ne vi­še zbog ukra­sa. Na­vr­ške no­se sa­mo mu­ški i to po­vrh ča­ra­pa, upra­vo bje­la­ča, ko­ji za­hva­ta­ju pr­ste i po­lo­vi­nu sto­pa­la. Obo­je­ni su i iša­ra­ni sa­mo na mje­stu gdje vi­re is­pod opa­na­ka. Po­red dža­ma­da­na če­sta je i ha­lji­na od suk­na, ka­kvu no­se De­bra­ni, sa­mo je ova uža i ma­nje ša­ra­na. Iz­nad ovih zi­mi do­la­zi ta­la­gan ili ka­ta­ran, od cr­na ili bi­je­la suk­na, sa ka­pu­ljom za gla­vu i ja­pun­dža, ši­rok ogr­tač od bi­je­la suk­na sa ka­pu­ljom, a bez ru­ka­va. Na do­njem di­je­lu ti­je­la su po­ši­ro­ke ga­će, pra­vlje­ne od bi­je­le uzi­ne, de­be­log vu­ne­nog plat­na. Ga­će do­la­ze do is­pod ko­lje­na, a da­lje su do­ko­lje­ne do čla­na­ka i one od bi­je­log suk­na. Kraj ga­đa i vrh do­ko­lje­na ve­žu se če­sto iz­ve­ze­nim pod­ve­za­ma. Zi­mi se još no­se ru­ka­vi­ce i ša­lo­vi oko gla­ve, a mo­že se rje­đe na­ći i ko­žuh. Sa­stav­ni je dio odi­je­la i si­laf u ko­ji se me­ću oruž­ja (sa­da le­vo­ri, a pri­je 15-20 go­di­na le­de­ni­ce i ku­bu­ri). Iz za­pad­nog di­je­la Cr­ne Go­re pri­ma­ju se u no­vi­je vri­je­me: dža­ma­dan sa ru­ka­vi­ma od cr­ve­ne, stru­ka, ha­lji­na i do­ko­lje­ni­ce od bi­je­le i di­mi­je od cr­ne svi­te. Iz Mo­ra­če se pri­ma džo­ka, ogr­tač od ko­stre­ti po­mi­je­ša­ne sa vu­nom i ka­ba­ni­ca, ogr­tač od cr­no­ga suk­na. Da spo­me­nem još i to da su se ko­šu­lje i ga­će ra­ni­je pra­vi­le od ko­no­plje, a sa­da je pre­o­te­lo ma­ha ku­pov­no plat­no.
Žen­sko je odi­je­lo, kao god i mu­ško, dvo­ja­ko. Sta­ri­je i no­vi­je, po­sled­nje je pri­mlje­no sa za­pa­da. Sta­ro, ko­je se go­to­vo i iz­o­bi­ča­ji­lo, sa­sto­ji se iz ovih dje­lo­va: ko­šu­lja, ve­ći­nom od ko­no­plje, iz­ve­ze­na na pr­si­ma; ha­lji­na od bi­je­la suk­na, du­gač­ka do čla­na­ka, po­ru­blje­na s pre­da, s kra­je­vi­ma, ko­ji se ne mo­gu sa­sta­vi­ti. Ha­lji­na je iša­ra­na na pr­si­ma cr­nom svi­tom. Po ha­lji­ni do­la­zi po­jas, a is­pod nje­ga se ume­će iram, ko­ji po­kri­va do no­gu po­ru­be od ha­lji­ne. Iram je ke­ce­lja od cr­ne vu­ne, svu­da una­o­ko­lo iša­ran gaj­ta­ni­ma i svi­ra­dom ili kon­ci­ma raz­ne bo­je. Po­vrh ha­lji­ne do­la­zi zu­bun, kra­ća i ši­ra ha­lji­na bez ru­ka­va, po pr­si­ma, oko ra­me­na, od vra­ta, niz ple­ći i po dnu iz­ve­zen i iša­ran cr­ve­nom svi­tom. Još su na­mje­šta­ne oko ra­me­na ki­te za­vr­še­ne đin­đu­ha­ma raz­ne bo­je i ve­li­či­ne. Ko­sa je ple­te­na u vi­ti­ce. Vi­ti­ce su dvi­je, spu­šte­ne niz pr­si, po­su­vra­će­ne ta­ko da po­red obra­za do is­pod gr­la osta­nu po dvi­je ši­ro­ke vi­ti­ce, na ko­je su pri­ve­zi­va­ni ga­li­je­ri. Na gla­vi je no­še­na bi­je­la ili cr­na kr­pa. Sem to­ga su se no­si­le i ob­la­je, iz­ve­ze­ne ko­šu­lje od vu­ne. Još su že­ne no­si­le o ku­ku, o sin­dži­ru bri­tvi­cu, ma­ši­ce i stri­zu, iša­ran ko­mad suk­na za ski­da­nje ko­tlo­va.
No­vi­ja je no­šnja ista ona ko­ja se mo­že vi­dje­ti na Ce­ti­nju i u Pod­go­ri­ci, kao: ja­ke­ta (ža­ket), od raz­ne ma­te­ri­je, ra­ša (suk­nja), fu­to (ke­ce­lja), zu­bun od suk­na ili svi­te, kr­pa na gla­vi, raz­ne bo­je, u ža­lo­sti cr­na. Upo­re­do pre­o­ti­ma­ju mah i kon­du­re (ci­pe­le). Pod ča­ra­pa­ma se ra­zu­mi­je­va­ju sa­mo žen­ske ča­ra­pe, do­kle se mu­ške ča­ra­pe zo­vu bje­la­če.
(na­sta­vi­će se)