Kri­vič­no vi­je­će Ape­la­ci­o­nog su­da, ko­jim je pred­sje­da­vao su­di­ja Dra­gi­ša Ra­ko­če­vić, po­tvr­di­lo je pre­su­du ko­jom su Sa­ša Bo­re­ta, Lju­bo Bi­go­vić, Mi­lan Šće­kić i Lju­bo Vu­ja­di­no­vić osu­đe­ni na po 30 go­di­na za­tvo­ra za ubi­stvo po­li­cij­skog in­spek­to­ra Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća. Po­ro­di­ca po­koj­nog Šće­ki­ća za­do­volj­na je pre­su­dom, dok je od­bra­na na­ja­vi­la žal­be Vr­hov­nom su­du.
Za pod­stre­ka­va­nje na ubi­stvo in­spek­to­ra osu­đe­ni su Bo­re­ta i Bi­go­vić, a kao di­rekt­ni iz­vr­ši­o­ci ozna­če­ni su Lju­bo Vu­ja­di­no­vić i Mi­lan Či­la Šće­kić. U obra­zlo­že­nju od­lu­ke su­di­ja Ra­ko­če­vić je is­ta­kao da je vi­je­će od­bi­lo kao neo­sno­va­ne žal­be advo­ka­ta op­tu­že­nih a pri­hva­ti­lo tu­ži­la­štva.
– Bo­re­ta, Bi­go­vić i Alan Ko­žar su na or­ga­ni­zo­van na­čin po­ku­ša­li da pri­nu­de su­vla­sni­ka Splen­di­da Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća da ku­pi ku­ću Ni­ko­le Bo­re­te, ko­ja se na­la­zi uz sa­mi ho­tel. Bi­go­vić i Bo­re­ta osu­đe­ni su za iz­nu­du u po­ku­ša­ju pu­tem pod­stre­ka­va­nja, a Ko­žar, ko­ji je, po pre­su­di pod­me­tao eks­plo­ziv­ne na­pra­ve na gra­di­li­šte ho­te­la, osu­đen je na šest go­di­na i de­set mje­seci zbog iz­nu­de u po­ku­ša­ju i iza­zi­va­nja op­šte opa­sno­sti. Bo­re­ta i Bi­go­vić, pre­ma mi­šlje­nju su­di­ja Ape­la­ci­o­nog su­da, ujed­no su pod­stre­kli Vu­ja­di­no­vi­ća i Šće­ki­ća da ubi­ju po­li­cij­skog in­spek­to­ra na­kon što je on ra­svi­je­tlio slu­čaj bom­ba­ških na­pa­da na Splen­did – na­veo je u obra­zlo­že­nju su­di­ja Ra­ko­če­vić.
U pre­su­di se na­vo­di da su Bo­re­ta i Bi­go­vić or­ga­ni­zo­va­li i pod­stre­kli na ubi­stvo, dok je Mi­lan Či­la Šće­kić is­pa­lio smr­to­no­sni ra­fal, a Vu­ja­di­no­vić ga je če­kao u ko­li­ma ne­da­le­ko od ku­će in­spek­to­ra. Šće­kić je ubi­jen is­pred po­ro­dič­ne ku­će u Pod­go­ri­ci u av­gu­stu 2005. go­di­ne.
Vr­hov­ni sud je kra­jem ma­ja pro­šle go­di­ne uki­nuo osu­đu­ju­će pre­su­de za ubi­stvo in­spek­to­ra sa obra­zlo­že­njem da se na glav­nom pre­tre­su ni­je­su smje­le ko­ri­sti­ti iz­ja­ve ko­je su Žar­ko Ra­du­lo­vić i biv­ši za­šti­će­ni svje­dok Zo­ran Vla­o­vić Bo­hum da­li tu­ži­o­cu Sto­jan­ki Ra­do­vić.
Oni su is­ta­kli da se u po­stup­ku do­no­še­nja pr­vo­ste­pe­ne i dru­go­ste­pe­ne pre­su­de ni­je su­di­lo za kri­vič­na dje­la iz do­me­na or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la, zbog če­ga se ni­je­su mo­gli ko­ri­sti­ti kao do­ka­zi oba­vje­šte­nja ko­ja su njih dvo­ji­ca da­la spe­ci­jal­nom tu­ži­o­cu u vri­je­me vo­đe­nja pred­kri­vič­nog i kri­vič­nog po­stup­ka.
Na tim iz­ja­va­ma su prak­tič­no po­či­va­le osu­đu­ju­će pre­su­de Sa­ši Bo­re­ti, Lju­bu Bi­go­vi­ću, Lju­bu Vu­ja­di­no­vi­ću i Mi­la­nu Či­li Šće­ki­ću, ko­ji su i tom pre­su­dom osu­đe­ni na po 30 go­di­na za taj zlo­čin.
Pred­met ubi­stva Šće­ki­ća su­dio se tri pu­ta u Vi­šem su­du, a isto to­li­ko je odr­ža­no sjed­ni­ca vi­je­ća u Ape­la­ci­o­nom. Na­kon što je Vr­hov­ni uki­nuo nji­ho­vu pre­su­du, sed­mi put je su­đe­no pred Ape­la­ci­o­nim su­dom.
Pri­li­kom da­va­nja za­vr­šne ri­je­či tu­ži­lac i se­stra ubi­je­nog po­no­vi­li su da je kri­vi­ca op­tu­že­nih do­ka­za­na svim pro­ve­de­nim do­ka­zi­ma i oče­ki­va­li su osu­đu­ju­ću pre­su­du, na­su­prot sta­vu od­bra­ne ko­ja je tvr­di­la da za to ne­ma do­ka­za.
Za­stup­nik op­tu­žni­ce Mi­lja­na Ra­do­vić pri­li­kom da­va­nja za­vr­šne ri­je­či pro­ko­men­ta­ri­sa­la je da to što su iz spi­sa pred­me­ta, po na­lo­gu Vr­hov­nog su­da, iz­dvo­je­ni za­pi­sni­ci o sa­slu­ša­nju ne­ka­da za­šti­će­nog, a sa­da naj­tra­že­ni­jeg svje­do­ka Zo­ra­na Vla­o­vi­ća, kao ni iz­ja­va Žar­ka Ra­du­lo­vi­ća, ne mo­že po­lju­lja­ti či­nje­nič­no ute­me­lje­nje op­tu­žni­ce. Na­su­prot nje­nom sta­vu advo­ka­ti od­bra­ne ni­su kri­li iz­ne­na­đe­nje što tu­ži­lac ni­je obra­zlo­ži­la do­ka­ze ko­ji su op­sta­li u pred­me­tu, već je i da­lje in­si­sti­ra­la da je kri­vi­ca nji­ho­vih kli­je­na­ta do­ka­za­na.VJ.D.


Za od­bra­nu ne­ma iz­ne­na­đe­nja

Advo­kat od­bra­ne Dra­go­slav Og­nja­no­vić raz­o­ča­ran is­ho­dom de­se­to­go­di­šnjeg sud­skog po­stup­ka iz­ja­vio je da je oče­ki­vao po­zi­tiv­ni­ju ocje­nu do­ka­za u ko­rist nje­go­vih bra­nje­ni­ka.
– Na­vik­nu­ti na ova­kve is­ho­de bi­li smo na ne­ki na­čin i na ovo pri­pre­mlje­ni. Sli­je­di žal­ba pa će­mo vi­dje­ti do ka­da, ka­ko i na ko­ji na­čin će se da­lje od­vi­ja­ti – ka­zao je Og­nja­no­vić i do­dao da ni­je iz­ne­na­đen jer je to ne­što što je čuo već de­ve­ti put.


Pre­su­da pra­ved­na i za­ko­ni­ta

Sla­vi­ca Šće­kić za­do­volj­na je pre­su­dom, ko­ju je oci­je­ni­la kao „pra­vil­nu, pra­ved­nu i za­ko­ni­tu”.
– Ape­la­ci­o­ni sud je do­bio od Vr­hov­nog su­da za­da­tak da ot­klo­ni bit­ne po­vre­de od­re­da­ba kri­vič­nog po­stup­ka, što je uči­nje­no, i usli­je­di­la je po­no­vo osu­đu­ju­ća pre­su­da. Vr­hov­ni sud da­je ko­nač­nu od­lu­ku i šta se dru­go mo­že oče­ki­va­ti ne­go da po­tvr­di pre­su­du Ape­la­ci­o­nog su­da, jer do­ka­za­na je kri­vi­ca op­tu­že­nih – ka­za­la je Šće­ki­će­va.


Sa­slu­ša­nje Bo­hu­ma sni­mlje­no i pre­pi­sa­no

Na­kon ob­ja­vlji­va­nja pre­su­de iz Ape­la­ci­o­nog su­da je, po­vo­dom ne­stan­ka jed­nog CD-a, audio-vi­zu­el­nog snim­ka sa­slu­ša­nja za­šti­će­nog svje­do­ka Zo­ra­na Vla­o­vi­ća sa glav­nog pre­tre­sa, sa­op­šte­no da je sa­slu­ša­nje ovog svje­do­ka na glav­nim pre­tre­si­ma pred Vi­šim su­dom u Pod­go­ri­ci oba­vlje­no 5, 12. i 22. mar­ta 2008. go­di­ne i to je sa­slu­ša­nje audio-vi­zu­el­no sni­mlje­no u skla­du sa Za­ko­ni­kom o kri­vič­nom po­stup­ku.
– Na osno­vu istog za­ko­ni­ka sni­mak je u cje­li­ni pre­pi­san i ti­me obez­bi­je­đen, jer pre­pi­som ne sa­mo što se obez­bje­đu­je bo­lje ko­ri­šće­nje ta­ko re­gi­stro­va­nog is­ka­za u do­ka­znom po­stup­ku, već se i obez­bje­đu­je ve­ći ste­pen do­ka­zne kre­di­bil­no­sti i eli­mi­ni­še mo­guć­nost bi­lo ka­kve ma­ni­pu­la­ci­je snim­kom – sa­op­šti­la je port­pa­rol Ape­la­ci­o­nog su­da Aida Mu­zu­ro­vić.
Ka­ko je na­gla­si­la, ovi pre­pi­si sa­slu­ša­nja za­šti­će­nog svje­do­ka či­ta­ni su na svim do­sa­da­šnjim pre­tre­si­ma u do­ka­znom po­stup­ku pred pr­vo­ste­pe­nim su­dom i ni­ko ni­ka­da ni­je ospo­rio auten­tič­nost istih.
– Kod či­nje­ni­ce da je ovaj do­kaz upra­vo obez­bi­je­đen u za­ko­ni­toj i pi­sme­noj for­mi, ti­me je is­klju­če­na mo­guć­nost da se CD mo­že uni­šti­ti ili sklo­ni­ti i što se, osim to­ga, po pri­mje­rak CD-a sa pre­tre­sa od 22. mar­ta 2008. go­di­ne već na­la­zio kod stra­na­ka, pa je za slu­čaj po­tre­be sva­ka­ko mo­gao bi­ti pri­ba­vljen i ko­ri­šćen u po­stup­ku shod­no čl. 127 Sud­skog po­slov­ni­ka – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.