Za­štit­nik imo­vin­skih pra­va ža­lio se na pre­su­du ko­jom je Bran­ko Bu­jić, ko­jeg za­stu­pa advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić, do­bio 87.000 eura na ime pre­tr­plje­ne šte­te i neo­sno­va­nog li­še­nja slo­bo­de. Bu­jić se te­re­tio za de­por­ta­ci­je Mu­sli­ma­na 1992. go­di­ne, a pra­vo­sna­žno je oslo­bo­đen. Vi­je­će su­di­je bar­skog Osnov­nog su­da, ko­jim je pred­sje­da­va­la su­di­ja Sne­ža­na Dra­go­je­vić, do­ni­je­lo je pre­su­du da je Bu­jić neo­sno­va­no u pri­tvo­ru pro­veo dvi­je go­di­ne. Bu­jić, ne­ka­da vi­so­ki po­li­cij­ski funk­ci­o­ner, tra­žio je da mu se is­pla­ti 220.000 eura, a sud je do­nio od­lu­ku da za neo­sno­va­no li­še­nje slo­bo­de i bo­ra­vak u za­tvo­ru do­bi­je 87.000 eura.
– Za­štit­nik imo­vin­skih pra­va iz­ja­vio je žal­bu na pre­su­du ko­jom Bu­jić tre­ba da do­bi­je no­vac za vri­je­me ko­je je ne­za­ko­ni­to pro­veo u za­tvo­ru. Ka­da čo­vjek či­ta žal­bu je­di­no što mo­že da utvr­di je da za­štit­nik imo­vin­skih pra­va ni­je odav­de, jer tra­ži da se tu­žbe­ni za­htjev od­bi­je kao neos­no­van. To zna­či da on ne zna da je Bu­jić neo­sno­va­no u pri­tvo­ru pro­veo jed­no vri­je­me i da je pra­vo­sna­žno oslo­bo­đen. Ta­ko da on tra­ži da se Bu­ji­ću ne da ono što mu pri­pa­da kao gra­đa­ni­nu. Čo­vjek pro­sto ne mo­že da po­vje­ru­je da ne­ko u ime dr­ža­ve oba­vlja po­sao na ta­kav na­čin – ka­že Pi­pe­ro­vić.
Cr­na Go­ra je pro­pi­sa­la, kao i sva­ka dru­ga dr­ža­va na svi­je­tu, da svi oni ko­ji su bi­li neo­sno­va­no za­tva­ra­ni ima­ju pra­vo da od dr­ža­ve tra­že na­dok­na­du, na­vo­di Pi­pe­ro­vić.
– Ni­je­dan za­stup­nik na svi­je­tu ne bi spo­rio to pra­vo. Evo ov­dje is­pa­de da mo­že ne­ko da bu­de u pri­tvo­ru dvi­je go­di­ne, da bu­de oslo­bo­đen, da tu­ži dr­ža­vu a da onaj ko­ji za­stu­pa dr­ža­vu ka­že, dru­gim ri­je­či­ma, vr­lo va­žno što je bio u pri­tvo­ru i što je pra­vo­sna­žno oslo­bo­đen, mi ne da­je­mo obe­šte­će­nje. To je ne­što što iri­ti­ra i ljud­ski i prav­no, i ne znam ko u pra­vo­sud­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re kon­tro­li­še lju­de ko­ji iz­ja­vlju­ju ta­kve žal­be. Ti­me se vri­je­đa iona­ko po­vri­je­đe­ni gra­đa­nin, a na­no­si se šte­ta i dr­ža­vi – po­ru­ču­je Pi­pe­ro­vić.
U tu­žbi se na­vo­di­lo da je šte­ta ko­ja je na­ne­se­na Bu­ji­ću tim pri­je ve­ća zbog či­nje­ni­ce da se ra­di­lo o dru­štve­no-po­li­tič­kom i jav­nom rad­ni­ku, ugled­nom gra­đa­ni­nu i po­šte­nom čo­vje­ku. Ka­ko se na­vo­di, ote­ža­va­ju­ća okol­nost nje­mu kao čo­vje­ku je­ste to što je uhap­šen za de­por­ta­ci­ju Mu­sli­ma­na, a ži­vi u gra­du u ko­jem ta na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca či­ni ve­li­ki dio sta­nov­ni­štva. Za ove stva­ri tre­ba da se ima slu­ha, tre­ba ima­ti po­šten pri­stup, što bi sma­nji­lo tro­ško­ve, a su­du omo­gu­ći­lo da što pri­je do­ne­se od­lu­ku.
De­ve­to­ri­ca slu­žbe­ni­ka MUP-a Cr­ne Go­re oslo­bo­đe­ni su op­tu­žbi da su u ma­ju 1992, kr­še­ći Že­nev­sku kon­ven­ci­ju, pro­tiv­za­ko­ni­to uhap­si­li i pre­da­li Mu­sli­ma­ne i Sr­be vla­sti­ma Re­pu­bli­ke Srp­ske.
U po­stup­ku za de­por­ta­ci­je su­đe­no je Bran­ku Bu­ji­ću, Sre­te­nu Glen­dži, Bo­ži­da­ru Sto­jo­vi­ću, Mi­lo­ra­du Šlji­van­ča­ni­nu, Bo­šku Bo­jo­vi­ću, Mi­li­sa­vu Mar­ko­vi­ću, Ra­do­ju Ra­du­lo­vi­ću, Du­šku Ba­kra­ču i Mi­lo­ra­du Iva­no­vi­ću. Svi su pod­ni­je­li tu­žbe pro­tiv dr­ža­ve i u to­ku su spo­ro­vi pred osnov­nim su­do­vi­ma, a oslo­bo­đe­ni u sud­skom pro­ce­su za de­por­ta­ci­je tra­že oko mi­li­on eura od­šte­te.
D.Ž.

Sto­jo­vić do­bio spor

Biv­ši na­čel­nik Slu­žbe dr­žav­ne bez­bjed­no­sti u Ul­ci­nju Bo­ži­dar Sto­jo­vić, ko­ji je oslo­bo­đen u istom sud­skom po­stup­ku za de­por­ta­ci­je Mu­sli­ma­na i Sr­ba 1992. go­di­ne, do­bio je spor pro­tiv Cr­ne Go­re i is­pla­će­no mu je 80.000 eura za neo­sno­va­no li­še­nje slo­bo­de. To je pr­va pre­su­da ko­ja je po­sta­la pra­vo­sna­žna u pred­me­ti­ma gdje je de­vet po­li­cij­skih funk­ci­o­ne­ra tu­ži­lo dr­ža­vu jer su neo­sno­va­no bo­ra­vi­li u pri­tvo­ru vi­še od dvi­je go­di­ne. Sto­jo­vić je u pri­tvo­ru pro­veo vi­še od dvi­je go­di­ne.