Pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re Ve­sna Me­de­ni­ca pri­li­kom ju­če­ra­šnje po­sje­te Bi­je­lom Po­lju sa­op­šti­la je da je naj­ve­ći pro­blem u ra­du pra­vo­su­đa kva­li­tet op­tu­žnih aka­ta. Ona je ka­za­la da je bje­lo­polj­ski Vi­ši sud ažu­ran i efi­ka­san i da je u cje­lo­sti sud­ska za­šti­ta bi­la u mje­ri vi­so­kog kva­li­te­ta, do­stup­na svim gra­đa­na­i­ma, sa po­stig­nu­tom prav­nom si­gur­no­šću.
– Ima­mo do­sta pro­ble­ma i po­te­ško­ća u po­sti­za­nju do­brih re­zu­la­ta­ta, ta­ko da sa­stan­ci i kon­tro­le ovog ti­pa tra­si­ra­ju put ka­ko te pro­ble­me da de­tek­tu­je­mo i rje­ša­va­mo – ka­za­la je Me­de­ni­ca.
Ona je do­da­la da u slu­ča­je­vi­ma kad po­sto­ji spo­ran kva­li­tet op­tu­žnih aka­ta pro­blem je ve­ći ne­go što iz­gle­da, zbog če­ga se po­sve­ću­je mno­go ve­ća pa­žnja vi­je­ći­ma ko­ja ra­de po op­tu­žni­ca­ma.
– Ta vi­je­ća mo­ra­ju sa po­seb­nom pa­žnjom i pro­fe­si­o­nal­nim opre­zom pri­stu­pi­ti, sa upor­no­šću da is­pi­ta­ju op­tu­žni­cu u svim nje­nim dje­lo­vi­ma, ka­ko bi za­do­vo­lji­la sve ono što sle­du­je po Za­ko­ni­ku o kri­vič­nom po­stup­ku, da bi­smo je pu­sti­li u da­lju pro­ce­du­ru. Tu nam fa­li edu­ka­ci­ja, a bo­ga­mi i prav­nič­ke vje­šti­ne – ka­za­la je pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da.
Me­de­ni­ca je na­gla­si­la da je kva­li­tet za raz­li­ku od pro­šlih go­di­na iz­u­ze­tan, ta­ko da, ka­ko je sa­op­šti­la, iz pret­hod­ne go­di­ne ne­ma ni­je­dan pred­met ne­za­vr­šen po žal­ba­ma.
– Za­to mo­gu da kon­sta­tu­jem da se sa­mo Vr­hov­ni sud ne mo­že hva­li­ti svo­jim re­zul­ta­ti­ma, jer ima evo i Vi­ši sud u Bi­je­lom Po­lju ko­ji je za po­hva­lu. Ima­mo mi i Ape­la­ci­o­ni sud, ko­ji je naj­bo­lji u od­no­su na sta­ti­stič­ke po­ka­za­te­lje, ali i osnov­ne na sje­ve­ru, uz po­seb­no iz­dva­ja­nje onog u Ro­ža­ja­ma. Oči­gled­no da su ovi su­do­vi po­sti­gli vi­so­ke stan­dar­de, i svi ko­ji ne bu­du mo­gli ići tim pu­tem mo­ra­ju od­u­sta­ti od na­mje­re da nas uspo­ra­va­ju na pu­tu evrop­skih in­te­gra­ci­ja. Taj put je ve­o­ma tr­no­vit i za­htje­van. To je ve­li­ki te­ret, jer gra­đa­ni Cr­ne Go­re če­ka­ju prav­du, a mi im je mo­ra­mo pru­ži­ti – sa­op­šti­la je Me­de­ni­ca, do­da­ju­ći kako je ne­što lo­ši­ji pri­mjer ra­da osnov­nih su­do­va u Ba­ru, Her­ceg No­vom i Ko­to­ru, kao i Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci u di­je­lu žal­be­nog po­stup­ka u gra­đan­skim stva­ri­ma.
Sa­rad­nju sa me­di­ji­ma je okva­li­fi­ko­va­la kao do­bru, a sve ka­ko bi se ima­la pra­va i pu­na in­for­ma­ci­ja o ra­du su­do­va.
Pred­sjed­nik bje­lo­polj­skog Vi­šeg su­da To­fil Žu­jo­vić je na­gla­sio da je sud­ska in­stan­ca na či­jem je če­lu, kao i se­dam osnov­nih su­do­va sa sje­ve­ra po svim sta­ti­stič­kim po­ka­za­te­lji­ma, ali i kon­tro­le ko­ju su ju­če iz­vr­ši­le su­di­je Vr­hov­nog i Ape­la­ci­o­nog su­da Cr­ne Go­re, oci­je­nje­na da je za­hva­lju­ju­ći od­go­vor­nom i pro­fe­si­o­nal­nom ra­du svih su­di­ja i su­do­va obez­bi­je­đe­na sko­ro pot­pu­na ažur­nost i efek­tiv­nost i vi­še ne­go za­do­vo­lja­va­ju­ći kva­li­tet u ra­du.
– Od ukup­no 37.642 pred­me­ta u pret­hod­noj go­di­ni kod osnov­nih su­do­va ri­je­še­no je 30.811 ili 81,85 od­sto, a broj ne­ri­je­še­nih pred­me­ta od­go­va­ra pri­li­vu pred­me­ta od 2,9 mje­se­ci. Za­ne­mar­ljiv je broj sta­rih pred­me­ta, i na po­sled­nji dan pro­šle go­di­ne je osta­lo sve­ga 74 pred­me­ta, ra­ču­na­ju­ći i pret­hod­ne go­di­ne, a da je u tra­ja­nju po­stup­ka sta­nje vi­še ne­go do­bro i sve­ga 928 pred­me­ta ili tri od­sto po­stu­pak tra­jao pre­ko go­di­nu – ka­zao je Žu­jo­vić.
On je do­dao da sa­mo 24 od­lu­ke kod svih osnov­nih su­do­va ni­je­su ura­đe­ne u za­ko­nom pred­vi­đe­nom ro­ku i da ni­je bi­lo kri­vič­nih pred­me­ta u ko­ji­ma je za­star­je­lo go­nje­nje.
– Osta­lo je sa­mo osam ne­ri­je­še­nih pred­me­ta ko­ji su se od­no­si­li na ko­rup­tiv­na dje­la, uz kva­li­tet ko­ji je na za­do­vo­lja­ju­ćem ni­vou, s ob­zi­rom na to da je sa­mo uki­nu­to 22, 5 od­sto uki­nu­to po žal­ba­ma, a da je od ukup­nog bro­ja osu­đu­ju­ćih pre­su­da 47 od­sto iz­re­če­ne za­tvor­ske i nov­ča­ne ka­zne a 49 uslov­ne, a osta­lo dru­ge ka­zne – sa­op­štio je Žu­jo­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma u Vi­šem su­du su ostva­re­ni iz­u­zet­ni re­zul­ta­ti, i od ukup­no 5.280 pred­me­ta ri­je­še­no je 5.146, od­no­sno 97,5 od­sto.
Pred­sjed­nik Sud­skog sa­vje­ta Mla­den Vuk­če­vić, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja no­vi­na­ra o sud­bi­na­ma za­po­sle­nih u uki­nu­tom Pri­vred­nom su­du u Bi­je­lom Po­lju, ka­zao je da se ra­di­lo o ra­ci­o­na­li­za­ci­ji su­do­va i da će se po za­ko­nu vo­di­ti ra­ču­na o svim za­po­sle­ni­ma.
– Tim po­vo­dom Sud­ski sa­vjet je, na sjed­ni­ci odr­ža­noj pre­kju­če, for­mi­rao ko­mi­si­ju ko­ja će obi­ći sve za­po­sle­ne i od­lu­či­ti u sva­kom po­je­di­nač­nom slu­ča­ju i pred­lo­ži­ti rje­še­nja i na­ći na­čin da se od­go­vor­no od­lu­či o rad­nim i ljud­skim sud­bi­na­ma – is­ta­kao je Vuk­če­vić, do­da­ju­ći da će ra­ci­o­na­li­za­ci­ja mre­že su­do­va bi­ti ura­đe­na tek ka­da se sa­gle­da­ju pa­ra­me­tri me­đu­na­rod­nih nor­mi, u skla­du sa do­ma­ćim ka­drov­skim ka­pa­ci­te­ti­ma.
Ve­sna Me­de­ni­ca je ka­za­la da je pro­tiv ove ra­ci­o­na­li­za­ci­je sud­ske vla­sti, uki­da­njem po­je­di­nih su­do­va, prav­da­ju­ći to ge­ne­ral­nim pro­ble­mom u ne­rav­no­mjer­nom raz­vo­ju sje­ve­ra, u od­no­su na jug i cen­tar.
– Ka­da bi­smo pri­mi­je­ni­li nor­me, uki­nu­li bi­smo osam su­do­va, i ti­me ne bi­smo do­bi­li ni­šta. Ima­mo 19 or­ga­ni­za­ci­o­nih je­di­ni­ca pre­kr­šaj­nih i za­što on­da da go­vo­ri­mo o ra­ci­o­na­li­za­ci­ji, jer do­bi­ja­mo no­vih 19, a tre­ba da uki­ne­mo osam. Bi­će­mo do kra­ja pro­tiv to­ga, a da li će­mo u svom tom na­u­mu us­pje­ti, vi­dje­će­mo. Na­da­mo se da na­ši par­la­men­tar­ci, ne do­zvo­lja­va­ju­ći uki­da­nje pre­kr­šaj­nih vi­je­ća na sje­ve­ru, ne­će do­zvo­li­ti ni uki­da­nje su­do­va – ka­za­la je Me­de­ni­ca.
M.N.


Zbu­nje­ni zbog od­lu­ke u pred­me­tu ubi­stva ured­ni­ka „Da­na”

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje no­vi­na­ra ka­ko je mo­gu­će da od­lu­ka Ustav­nog su­da bu­de iz­nad one ko­ju je do­nio Vr­hov­ni sud, u slu­ča­ju su­đe­nja za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, Me­de­ni­ca je sa­op­šti­la da je vi­še pu­ta ob­ja­šnja­va­la funk­ci­ju Ustav­nog su­da ute­me­lje­nu na ustav­noj po­stav­ci kao naj­vi­šeg su­da u ze­mlji.
Le­gi­tim­no je bi­lo pra­vo Ustav­nog su­da da od­lu­ču­ju­ći po ustav­noj žal­bi u pred­me­tu za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća vra­ti od­lu­ku. Da li se Ustav­ni sud po­ja­vio kao in­sti­tu­a­ci­o­nal­no Vi­ši sud, sma­tram da je­ste. I is­pa­lo je da je to sud če­tvr­tog ste­pe­na i to je ono što kod svih nas pred­sta­vlja za­bu­nu, od­no­sno otvo­re­no pi­ta­nje kad je sud­ska od­lu­ka u ko­nač­nom pra­vo­sna­žna. Ni ja sad stvar­no ne znam kad je sud­ska od­lu­ka pra­vo­sna­žna – ka­za­la je Me­de­ni­ca.