Ne­ra­zu­mi­je­va­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge od stra­ne ve­li­koj bro­ja dr­žav­nih tu­ži­la­ca i dru­gih re­le­vant­nih ak­te­ra u prav­nom si­ste­mu do­pri­no­si ne­do­volj­noj sa­rad­nji iz­me­đu tu­ži­la­štva i po­li­ci­je, oci­je­nje­no je iz In­sti­tu­ta „Al­ter­na­ti­va” (IA). Is­tra­ži­vač jav­nih po­li­ti­ka u IA Di­na Baj­ram­spa­hić sma­tra da je po­ra­zno što se pet go­di­na na­kon sjed­ni­ce Od­bo­ra za bez­bjed­nost i od­bra­nu po­sve­će­ne pred­me­tu „Bal­kan­ski rat­nik”, ka­da je kon­sta­to­van pro­blem ne­ko­or­di­na­ci­je slu­žbi i ne­do­volj­ne sa­rad­nje i ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, isti pro­blem pre­po­zna­je kao ključ­na pre­pre­ka za po­sti­za­nje re­zul­ta­ta u oba­sti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
–Na­ža­lost, to­me do­pri­no­si ne­ra­zu­mi­je­va­nje tu­ži­lač­ke is­tra­ge od stra­ne ve­li­koj bro­ja dr­žav­nih tu­ži­la­ca, ali i dru­gih re­le­vant­nih ak­te­ra u na­šem prav­nom si­ste­mu, ko­ji i da­lje vi­de ulo­gu tu­ži­la­ca sa­mo i is­klju­či­vo u di­je­lu ocje­ne do­ka­za ko­je je pri­ku­pi­la po­li­ci­ja –na­ve­la je Baj­ram­spa­hi­će­va u sa­op­šte­nju.
Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, to ima dvi­je po­sle­di­ce – pa­siv­nu i ne­za­in­te­re­so­va­nu ulo­gu tu­ži­la­ca to­kom is­tra­ge ko­ju bi tre­ba­lo da vo­de i nji­ho­vo stal­no če­ka­nje na po­li­ci­ju.
–Sa dru­ge stra­ne, to stva­ra i ne­za­do­volj­nu po­li­ci­ju, ko­ja ne vi­di u če­mu se sa­sto­ji to „tu­ži­lač­ko ru­ko­vo­đe­nje is­tra­gom” kad su pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi. U ta­kvoj at­mos­fe­ri, i je­di­ni­ma i dru­gi­ma je osta­vlje­no da pre­ba­cu­ju od­go­vor­nost za ne­do­sta­tak re­zul­ta­ta na dru­gu stra­nu – is­ta­kla je Baj­ram­spa­hi­će­va.
Ona je pod­sje­ti­la da je IA to­kom pro­šle go­di­ne spro­veo is­tra­ži­va­nje o sa­rad­nji po­li­ci­je i tu­ži­la­štva, za­sno­va­no na 27 in­ter­vjua sa su­di­ja­ma, tu­ži­o­ci­ma i in­spek­to­ri­ma.
–Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo niz in­di­ka­ci­ja o pro­ble­mi­ma iz prak­se – da tu­ži­o­ci ne­do­volj­no uče­stvu­ju u ra­du s osum­nji­če­nim, da če­sto ne iz­la­ze na mje­sto iz­vi­đa­ja, da u ra­du tu­ži­la­štva po­sto­ji ten­den­ci­ja ubr­za­va­nja is­tra­ga na­u­štrb pri­ku­plja­nja po­da­ta­ka i ta­ko da­lje – pre­do­či­la je Baj­ram­spa­hi­će­va.
Ka­ko je do­da­la, is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu tu­ži­la­ca i po­li­cij­skih slu­žbe­ni­ka ote­ža­na usled ne­ja­snih i ne­pre­ci­znih in­struk­ci­ja tu­ži­la­ca i da je če­sto sve­de­na na te­le­fon­ske raz­go­vo­re.
–Ipak, pa­siv­no­sti dr­žav­nih tu­ži­la­ca naj­vi­še od svih fak­to­ra do­pri­no­si ne­do­sta­tak prak­se utvr­đi­va­nja od­go­vor­no­sti i ka­žnja­va­nja za lo­še re­zul­ta­te, uz to­le­ri­sa­nje „na­pum­pa­va­nja” sta­ti­sti­ke pred­me­ti­ma od ma­njeg dru­štve­nog zna­ča­ja, od ko­jih broj­ni čak i ne re­zul­ti­ra­ju osu­đu­ju­ćom sud­skom od­lu­kom –uka­za­la je Baj­ram­spa­hi­će­va.D.Ž