Ju­žno­a­me­ri­ka­nac Majkl Gre­go­ri Fe­ra­ris iz­ja­vio je ju­če u Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci da se ne osje­ća kri­vim za pri­pre­ma­nje li­kvi­da­ci­ja i da je nje­go­va iz­ja­va ko­ju je dao u po­li­ci­ji i tu­ži­la­švu la­žna. Tvr­dio je da ga je ko­tor­ska po­li­ci­ja pri­nu­di­la da pot­pi­še tu iz­ja­vu, jer u su­prot­nom ne­će živ na­pu­sti­ti Cr­nu Go­ru. Tom pri­li­kom ni­je imao tu­ma­ča za en­gle­ski je­zik, jer se, ka­ko ka­že, je­dan od in­spek­to­ra ko­ri­stio en­gle­skim je­zi­kom.
Fe­ra­ris je pred tu­ži­o­cem pri­znao da je kra­jem ma­ja pro­šle go­di­ne za­jed­no sa Alek­san­drom Mar­ko­vi­ćem iz Pod­go­ri­ce pri­pre­mao li­kvi­da­ci­ju bu­dvan­skog bi­zni­sme­na Go­ra­na Đu­rič­ko­vi­ća, ali i svih ko­ji su bi­li uklju­če­ni u kra­đu 200 ki­lo­gra­ma ko­ka­i­na ko­ji su „is­pa­ri­li” u špan­skoj lu­ci Va­len­si­ja.
Fe­ra­ris je istom pri­li­kom is­pri­čao i da mu je ,,vo­đa cr­no­gor­ske ma­fi­je, ne­i­den­ti­fi­ko­va­na oso­ba iz Ko­to­ra, za ovo ubi­stvo obe­ćao na ime na­gra­de 70.000 eura”.
U op­tu­žni­ci za­mje­ni­ka spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca Velj­ka Ru­to­vi­ća pi­še da je, osim li­kvi­da­ci­je Đu­rič­ko­vi­ća, za sa­da ne­po­zna­ti Ko­to­ra­nin imao u pla­nu i ubi­stvo če­tvo­ro­čla­ne po­ro­di­ce, na­kon če­ga je nje­go­va kri­mi­nal­na or­ga­ni­za­ci­ja bi­la sprem­na da ot­poč­ne rat sa nar­ko-kon­ku­ren­ci­jom u Cr­noj Go­ri”.
Fe­ra­ris je ju­če u svo­joj od­bra­ni pred su­dom is­pri­čao da je Alek­san­dra Mar­ko­vi­ća mo­rao da po­me­ne u toj iz­ja­vi i pri­zna da ga je on na­tje­rao i or­ga­ni­zo­vao da iz­vr­ši ubi­stvo.
– Po­li­ci­ja je sa­mo­volj­no do­da­la u iz­ja­vi da sam vi­dio „cr­no­gor­sku ma­fi­ju”, od­no­sno da bih mo­gao ka­sni­je da je pre­po­znam. Ovo je pot­pu­no ap­surd­no, jer ni­ka­da ni­ko­ga ni­je­sam ubio ni­ti sam pla­ni­rao da to ura­dim, ni­ti sam bio svje­dok „cr­no­gor­ske ma­fi­je”.
U jed­nom tre­nut­ku is­pi­ti­va­nja u po­li­ci­ji, ka­ko ka­že Fe­ra­ris, da­li su mu da ne­što po­pi­je, zbog to­ga se osje­ćao ank­si­o­zno. Tvr­di da je pot­pu­no ne­lo­gič­no da mu je Alek­san­dar Mar­ko­vić go­vo­rio o ubi­stvi­ma, da mu da­vao no­vac za sta­no­ve i vo­zi­la. Ap­surd­no je, ka­ko ka­že, da je Mar­ko­vić od nje­ga tra­žio da ubi­je vla­sni­ka re­sto­ra­na ko­jeg ni­je po­zna­vao, a ko­ga mu je on na­vod­no po­ka­zao.
– Ni­ka­da ni­je­sam vi­dio taj re­sto­ran, ni­je­sam bio u nje­mu, ali mi ga je po­li­ci­ja po­ka­za­la na gugl ma­pi. Ni­je bi­lo ni­ka­kvog raz­lo­ga da osta­nem u Bu­dvi, a da on­da pu­tu­jem za Nik­šić, Plje­vlja, Ul­cinj i Pod­go­ri­cu. Mo­ram re­ći da Mar­ko­vić ni­je znao da sam ja ta­mo pu­to­vao i da sam us­po­sta­vio ne­ke kon­tak­te – tvr­dio je Fe­ra­ris.
Op­tu­že­ni je is­pri­čao da je Mar­ko­vi­ća upo­znao u mar­tu 2015. go­di­ne, ka­da su se pri­ja­vlji­va­li za Le­gi­ju stra­na­ca. Ni­je­dan od njih ni­je uspio da pro­đe, jer je Mar­ko­vić za­vr­šio nje­mač­ku Voj­nu aka­de­mi­ju, a nje­mu je smet­nja bi­lo to što ko­ri­sti nar­ko­ti­ke.
Ova pri­ča, ka­ko ka­že op­tu­že­ni, bi­la je is­kon­stru­i­sa­na da bi se op­tu­žio Mar­ko­vić. Ka­zao je da mu je žao zbog pro­ble­ma ko­je je na­pra­vio Mar­ko­vi­ću, jer mu je on bio do­bar pri­ja­telj. Tvr­di da je po­li­ci­ja is­ko­ri­sti­la nje­go­ve sla­bo­sti i da su mu re­kli da bi mo­gao do­bi­ti go­di­nu da­na, na­kon če­ga bi ga de­por­to­va­li uko­li­ko da ovu pri­ču pred po­li­ci­jom.
– Pre­tre­som sta­na ko­ji sam ko­ri­stio pro­na­šli su cr­te­že za ko­je Mar­ko­vić ni­je znao. U po­li­cij­skoj sta­ni­ci u Ko­to­ru na­tje­ra­li su me da na­cr­tam te ski­ce za ko­je ni­je­sam znao šta bi mo­gle da zna­če. Ka­da bi­ste po­gle­da­li te ski­ce, u stva­ri bi vi­dje­li da one ni­šta ne pred­sta­vlja­ju – is­pri­čao je Fe­ra­ris.
On je is­ta­kao da je bio ja­ko upla­šen jer ni­ka­da ni­je na­mje­ra­vao ni­kog da ubi­je ni­ti je po­sje­do­vao oruž­je.
– Sma­trao sam da ću na­kon te iz­ja­ve u po­li­ci­ji bi­ti pu­šten, a da će Alek­san­dar Mar­ko­vić ne­ka­ko pre­va­zi­ći tu si­tu­a­ci­ju.
Fe­ra­ris je, ta­ko­đe, tvr­dio da mu Mar­ko­vić ni­je da­vao ni­ka­kva do­ku­men­ta, da ga ni­je fi­nan­si­rao ni­ti da­vao ika­kve pa­re.
Sa istom oso­bom sa ko­jom se upu­tio iz Be­o­gra­da do­pu­to­vao je u Pod­go­ri­cu, gdje su se ras­ta­li.
– Kon­tak­ti­rao sam Mar­ko­vi­ća, ko­ji me od­veo u Bu­dvu i smje­stio u stan u bli­zi­ni ho­te­la Splen­did. Krat­ko sam ostao u tom sta­nu, a ka­sni­je sam ih pro­mi­je­nio vi­še. Dok sam se na­la­zio po­red Splen­di­da, sreo sam se par pu­ta sa Mar­ko­vi­ćem, ko­ji ni­je znao gdje sam smje­šten, jer je bio za­u­zet svo­jim po­slo­vi­ma.
Fe­ra­ris je u na­stav­ku is­pri­čao da je upo­znao u Ul­ci­nju ne­ke Al­ban­ce, jer je bio za­in­te­re­so­van da sa nji­ma uđe u po­sao sa tro­vi­nom dro­ge. Sa pri­ja­te­ljem sa ko­jim je do­šao iz Be­o­gra­da iz­naj­mio je vo­zi­lo i oti­šao do Nik­ši­ća, gdje ga je sa­put­nik upo­znao sa dru­gim lju­di­ma ve­za­no za po­sao sa dro­gom.
Na pi­ta­nje tu­ži­o­ca Velj­ka Ru­to­vi­ća da li mu je po­li­ci­ja da­la in­struk­ci­je ka­ko da od­go­va­ra na pi­ta­nja kod tu­ži­o­ca, op­tu­že­ni je po­tvrd­no od­go­vo­rio. Na to se tu­ži­lac na­do­ve­zao, pi­ta­ju­ći ka­ko je to po­li­ci­ja mo­gla zna­ti šta će tu­ži­lac pi­ta­ti u is­tra­zi.
– Ni­je­sam una­pri­jed imao pri­pre­mlje­ne od­go­vo­re na pi­ta­nja tu­ži­o­ca – ka­zao je op­tu­že­ni i do­dao da mu je po­li­ci­ja pre­do­či­la iz­ja­vu sa pu­no de­ta­lja ko­ju tre­ba da da kod tu­ži­o­ca.
Advo­kat Bo­ri­vo­je Bo­ro­vić ga je pi­tao da li je ika­da upo­znao še­fa cr­no­gor­ske ma­fi­je, a op­tu­že­ni je od­go­vo­rio da ne zna ko je šef cr­no­gor­ske ma­fi­je.VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


O pri­pre­ma­nju ubi­stva sa­znao od tu­ži­o­ca

Okri­vlje­ni Alek­san­dar Mar­ko­vić tvr­dio je da ni­je kriv i da ni­su tač­ni na­vo­di op­tu­žni­ce. Na­veo je da mu je po­zna­to da je Gre­go­ri Fe­ra­ris do­šao u Cr­nu Go­ru tu­ri­stič­ki.
Ob­ja­snio je da je ra­dio u Voj­sci Cr­ne Go­re i da je sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no na­pu­stio, ka­da je raz­du­žio svu opre­mu, pa i pi­štolj „glok”.
– Upo­znao sam se sa Fe­ra­ri­som u Pa­ri­zu, jer smo za­jed­no kon­ku­ri­sa­li za Le­gi­ju stra­na­ca. On ni­je pri­mljen zbog svo­je bez­bjed­no­sne pro­vje­re i zbog dro­ge, a ja jer sam po­ha­đao voj­nu ško­lu u Nje­mač­koj. Na­kon to­ga, osta­li smo u kon­tak­tu, jer sam sma­trao, po onoj kri­la­ti­ci „Le­gi­ja je na­ša fa­mi­li­ja”, da smo svi pri­ja­te­lji. On je pre­ko fej­sbu­ka iz­ra­zio že­lju da do­đe u Cr­nu Go­ru. Ra­dio je, ka­ko tvr­di, za nje­mač­kog po­slov­nog part­ne­ra Džon Draj­sle­ra, tra­žio pla­ce­ve za grad­nju i iz­naj­mio „BMW X5” za obi­la­zak te­re­na. Fe­ra­ris ga je zvao i re­kao da je na­šao dru­gi stan, pa sam oti­šao i uzeo ključ. Od ta­da mi se u Bu­dvi ra­zi­la­zi­mo. Kon­tak­ti­ra­li smo pre­ko vi­be­ra i po­ne­kad bi po­pi­li pi­će – ka­zao je Mar­ko­vić.